Сјећања Радослава - Раде Савића, о првој титули шампиона свијета за “Глас Српске” (2): Несврстана Југа угостила завађене

БАЊАЛУКА - Најбоља прилика да дођете до медаље на великом такмичењу је да будете домаћини манифестације па су, вођени том идејом, челници Кошаркашког савеза Југославије преузели организацију шестог Свјетског првенства 1970. године. Прве двије медаље “плавих” са СП (1963. и 1967) биле су сребрног сјаја и сви су чекали ону најблиставију.

- Било је то прво Свјетско првенство које је одржано ван јужноамеричког континента и вјеровало се да ће једино код нас доћи све екипе, од Кубе до Аустралије, јер смо били чланица Покрета несврстаних. ФИБА је процијенила да је дошло вријеме да своје најзначајније такмичење пренесе на неки други континент. Само гдје? Европа се из много разлога нудила као прво рјешење, а у њој Југославија. Уз Америку, кошарка је у Европи била најразвијенија и имала традицију за поштовање. Није било много двоумљења када је дошао на ред избор земље домаћина. Југославија се нудила као мудро рјешење и позиција несврстане земље била је сама по себи предност у политички подијељеном свијету. ФИБА је била увјерена да ће такав статус земље омогућити свима да се одазову - изјавио је Савић.

Наиме, шездесете године прошлог вијека биле су прилично турбулентне. У највећем дијелу свијета владао је мир, понегдје крхак, а осјећале су се подјеле након Другог свјетског рата. Свијет су потресали кубанска криза, убиство предсједника САД Џона Кенедија, вијетнамски рат, антиколонијални покрети, трка у наоружању и ужурбано освајање свемира.

- Иако се чинило да од дана доношења одлуке до дана почетка првенства (10. мај 1970) има времена на претек, свако ко је било кад радио на организацији таквих манифестација зна да то и није баш тако. Вријеме непримјетно исцури, а послова је много. КСЈ је “сутрадан” прионуо на своје домаће задатке. Списак обавеза био је обиман. Најважније је било одлучити ко ће бити суорганизатори првенства (Љубљана је у најави означена као центар завршног такмичења), обезбиједити одговарајућа финансијска и друга материјална средства... За суорганизаторе одабрани су Сарајево, Сплит, Карловац и Скопље. Координација свих послова повјерена је Предсједништву КСЈ и Организационом комитету у Љубљани, а знало се да ће највећи дио обавеза, али и одговорности бити на плећима Раше, Небојше и Боре, да ће у Организационом комитету то припасти Станету Доланцу и Борису Кристанчичу. У реализацији задатака готово да и није било тешкоћа - казао је Савић.

Бивши предсједник КСЈ, родом из Бањалуке, руководио је организационим одбором у Сарајеву, а годину раније на ЕП у Напуљу гледали су начин на који су Италијани организовали првенство.

- Том првенству циљано је присуствовао већи број чланова нашег Организационог комитета и била нам је то посљедња прилика да видимо како се Италијани носе са захтјевним организационим пословима. Ништа нас није посебно одушевило. Увјерили смо се да смо у нивоу припремљености Љубљане већ били испред њих - казао је Савић.

Посвједочио је да је организација првенства била готово беспријекорна.

- Сјећам се да смо и ми у Сарајеву засукали рукаве. Нама је из више разлога било стало да се дио те спортске манифестације успјешно организује јер, иако се радило само о дијелу такмичења, ипак је била ријеч о догађају свјетског формата, а наћи се у кругу оних који ће, поред Љубљане, бити записани у кошаркашкој историји, није била мала ствар. С друге стране, долазак репрезентација САД, Чехословачке, Аустралије и Кубе био је додатни мотив. Приводила се крају изградња великог спортског објекта и куд ћеш бољу прилику за његово спортско крштење - нагласио је Савић.

Репрезентација

Што се тиче репрезентације, ту се све знало. Програме су разрадили стручни савјет и селектор Ранко Жеравица са својим штабом.

- Наша “највећа мука” била нам је репрезентација. Нисмо организовали првенство тек да свијету и себи докажемо како смо добри домаћини, те чиме све располажемо у нашој прелијепој земљи. Наш спортски циљ је био у првом плану и високо постављен. Очекивали смо и одговарајуће резултате наше репрезентативне селекције и, што не рећи, надали смо се да ћемо своје момке видјети на побједничком постољу - истакао је Савић.

Трећи наставак о СП слиједи идућег уторка у “Гласу Српске”.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.