Селектор ватерполиста Србије Дејан Савић дао обећање “Гласу Српске”: Скок у базен ако одбранимо злато у Токију

БАЊАЛУКА - Трофејни селектор ватерполо репрезентације Србије Дејан Савић нагласио је да ће скок у базен на Олимпијском турниру у Токију наредне године зависити искључиво од резултата.

Искусни стручњак, који је са репрезентацијом Србије освојио пет златних медаља на највећим планетарним такмичењима (Олимпијске игре Рио де Жанерио 2016, Свјетски шампионат Казањ 2015, европска првенства Будимпешта 2014, Београд 2016. и Барселона 2018. године) још се увијек није окупао иако је то практично пракса да се селектор нађе у води када на неком такмичењу буде најбољи.

- Још увек не знам да ли ћу завршити у води на олимпијском базену у Токију. Ако освојимо злато мислим да је дошло време да се “окупам” - истакао је на почетку разговора за “Глас Српске” Савић, који је био промотер првог турниру у беацх ватерполу који је на језеру Шљивно на Мањачи организовао Ватерполо клуб Борац.

ГЛАС СРПСКЕ: Репрезентација је посљедње окупљање имала у марту, а идуће је заказано за децембар. Недостаје ли вам ватерполо, јер је ово вјероватно највећа пауза у вашем животу без базена?

САВИЋ: Апсолутно ми недостаје. Посљедња званична утакмица била је у марту.  Припреме смо започели 25. маја, али због вируса корона којим смо били заражени Немања Вицо и ја морали смо да их прекинемо. Потом се нису створили услови за њихов наставак. Можда је моја грешка што их некако нисмо успели привести крају, јер су биле јако битне у овом периоду када нема утакмица. Прва званична утакмица нас чека тек у марту наредне године што ће сигурно представљати одређен проблем. Међутим, кроз одређена окупљања у октобру и децембру, односно у периоду квалификација за Олимпијске игре, када ћемо имати три седмице на располагању верујем да ћемо надокнадити пропуштено.

ГЛАС СРПСКЕ: Колико ће одгађање Игара на годину утицати на ваше играче, јер су многи од њих у годинама и Токио им је посљедњи велики циљ у каријери?

САВИЋ: Сигурно је да ће оставити трага, јер ће када почне Токио бити практично две пуне године како није одиграно ниједно веће такмичење, односно од Светског првенства у Јужној Кореји у јулу 2019. Међутим, можда у свему томе има мало и среће. Већина играча имала је довољно времена да залечи неке повреде, које су дуго вукли, али и да се психофизички подигне. Све у свему, биће тешко, мој задатак је да помно пратим сваког потенцијалног репзрезентативца, па иако је већина њих у иностранству одржавамо готово свакодневну комуникацију. Оно што је најважније репрезентација Србије има довољан број играча за ОИ 2021, али и ОИ 2024 у Паризу.

ГЛАС СРПСКЕ: Прележали сте корону, како се сада осјећате? Поручили сте да морате да мијењате животне навике, јесте ли почели са тим?

САВИЋ: Имао сам блаже симптоме, прошао сам срећно за разлику од неких код којих се вирус више развио. Сада је све у најбољем реду. Што се тиче самог вируса сматрам да ће сигурно читав свет морати променити начин живота. Што се сви заједно пре прилагодимо, биће боље, али све ће умногоме зависити и од медицинских услуга. Сада већ сви знамо како се вирус шири и зато треба да водимо рачуна не само због себе, већ и због других. Требаће време да се виде чињенице, узроци, последице и превентива. Времен у изолацији вам помогне да на живот почнете гледати другим очима. Ово време короне сам више времена проводио са породицом, која ми је уз ватерполо најважнија у животу, али и погледао сам одређене утакмице, не само наше и извршио потпуну анализу последњег светског и европског првенства.

ГЛАС СРПСКЕ: Пропутовали сте земаљску куглу, а и велики сте љубитељ географије и историје. Које мјесто на вас је оставило највећи утисак?

САВИЋ: Везујем се више за градове, а не пејзаже. Рецимо Барселона и Фиренца су за мене прелепи градови, култура Јапана је фасцинантна. Играо сам пет година у Русији, видео велике различитости. Привилегија спорта је да можеш да путујеш и да видиш нешто другачије, да стичеш бројна и пријатељства за цели живот.

ГЛАС СРПСКЕ: Српски клубови су у великом проблему, нарочито Партизан, али репрезентација још не трпи непостојање здравог клупског система што је парадокс. На који начин опстаје национални тим и плашите ли се да то неће бити могуће, још дуго ако се нешто не промијени?

САВИЋ: Мислим да је ово последња генерација која функционише по неком старом систему СФРЈ. Истина наставили смо ми по том систему, али се мало урушило. Сада су слабији клубови, а тиме и далеко мања база играча. Лоша инфраструктура базена, али донекле и струке. Мало деце хоће да тренира. Мало труда и више пажње све може да се врати на старо. Ми имамо стратегију у Ватерполо савезу Србије и већ спремамо кандидате за ОИ 2028. Што се тиче клупског ватерпола сматрам да ће наредна сезона бити веома занимљива. Јаке клубове имају Раднички, Нови Београд, Шабац, Црвена звезда. У Партизану је дубока криза, коју морају брзо да реше, јер се бојим да би последице могле да буду трајне и несагледиве.

ГЛАС СРПСКЕ: Без обзира на све проблеме клубова, вјероватно и репрезентације, недавно сте рекли да вам се не иде из Србије, без обзира на услове који су негдје друго куд и камо бољи?

САВИЋ: Један сам од ретких и привилегованих који се бави послом који воли у својој држави и свом граду. Задовољан сам овим што имам и никада нисам тражио хлеба преко погаче.

ГЛАС СРПСКЕ: Многи наши ватерполисти упоредо са каријером су се и школовали што баш није чест случај у другим спортовима. Да ли су ватерполисти паметнији и васпитанији или је таква пракса повезана са ипак много мањим зарадама него у осталим спортовима?

САВИЋ: То је традиција васпитања кроз овај спорт. Пребацује се колена на колено. Сваки тренер учи играча да је школа на првом месту па онда спорт, односно ватерполо. Зато сваки ватерполиста жели да се едукује. Међутим, едукација није само имати одређено звање, већ имати вештину одређеног смера и типа. Она траја кроз цели живот и стално мора да се надограђује.

Осмијех троши на пријатеље

ГЛАС: Освојили сте све што сте могли, а тек понекад сте се насмијали. Како контролишете емоције, да ли сте стварно тако хладни и мирни или не желите да покажете оно што је у вама?

САВИЋ: Мени је хумор на првом месту, али га целог испуцам ван базена са друштвом. Можда се стекла погрешна слика, јер хумором увек решавам све своје проблеме, чак и професионалне. Међутим, сматрам да приступ свакој утакмици мора бити озбиљан.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.