Selektor vaterpolista Srbije Dejan Savić dao obećanje “Glasu Srpske”: Skok u bazen ako odbranimo zlato u Tokiju

BANjALUKA - Trofejni selektor vaterpolo reprezentacije Srbije Dejan Savić naglasio je da će skok u bazen na Olimpijskom turniru u Tokiju naredne godine zavisiti isključivo od rezultata.

Iskusni stručnjak, koji je sa reprezentacijom Srbije osvojio pet zlatnih medalja na najvećim planetarnim takmičenjima (Olimpijske igre Rio de Žanerio 2016, Svjetski šampionat Kazanj 2015, evropska prvenstva Budimpešta 2014, Beograd 2016. i Barselona 2018. godine) još se uvijek nije okupao iako je to praktično praksa da se selektor nađe u vodi kada na nekom takmičenju bude najbolji.

- Još uvek ne znam da li ću završiti u vodi na olimpijskom bazenu u Tokiju. Ako osvojimo zlato mislim da je došlo vreme da se “okupam” - istakao je na početku razgovora za “Glas Srpske” Savić, koji je bio promoter prvog turniru u beach vaterpolu koji je na jezeru Šljivno na Manjači organizovao Vaterpolo klub Borac.

GLAS SRPSKE: Reprezentacija je posljednje okupljanje imala u martu, a iduće je zakazano za decembar. Nedostaje li vam vaterpolo, jer je ovo vjerovatno najveća pauza u vašem životu bez bazena?

SAVIĆ: Apsolutno mi nedostaje. Posljednja zvanična utakmica bila je u martu.  Pripreme smo započeli 25. maja, ali zbog virusa korona kojim smo bili zaraženi Nemanja Vico i ja morali smo da ih prekinemo. Potom se nisu stvorili uslovi za njihov nastavak. Možda je moja greška što ih nekako nismo uspeli privesti kraju, jer su bile jako bitne u ovom periodu kada nema utakmica. Prva zvanična utakmica nas čeka tek u martu naredne godine što će sigurno predstavljati određen problem. Međutim, kroz određena okupljanja u oktobru i decembru, odnosno u periodu kvalifikacija za Olimpijske igre, kada ćemo imati tri sedmice na raspolaganju verujem da ćemo nadoknaditi propušteno.

GLAS SRPSKE: Koliko će odgađanje Igara na godinu uticati na vaše igrače, jer su mnogi od njih u godinama i Tokio im je posljednji veliki cilj u karijeri?

SAVIĆ: Sigurno je da će ostaviti traga, jer će kada počne Tokio biti praktično dve pune godine kako nije odigrano nijedno veće takmičenje, odnosno od Svetskog prvenstva u Južnoj Koreji u julu 2019. Međutim, možda u svemu tome ima malo i sreće. Većina igrača imala je dovoljno vremena da zaleči neke povrede, koje su dugo vukli, ali i da se psihofizički podigne. Sve u svemu, biće teško, moj zadatak je da pomno pratim svakog potencijalnog repzrezentativca, pa iako je većina njih u inostranstvu održavamo gotovo svakodnevnu komunikaciju. Ono što je najvažnije reprezentacija Srbije ima dovoljan broj igrača za OI 2021, ali i OI 2024 u Parizu.

GLAS SRPSKE: Preležali ste koronu, kako se sada osjećate? Poručili ste da morate da mijenjate životne navike, jeste li počeli sa tim?

SAVIĆ: Imao sam blaže simptome, prošao sam srećno za razliku od nekih kod kojih se virus više razvio. Sada je sve u najboljem redu. Što se tiče samog virusa smatram da će sigurno čitav svet morati promeniti način života. Što se svi zajedno pre prilagodimo, biće bolje, ali sve će umnogome zavisiti i od medicinskih usluga. Sada već svi znamo kako se virus širi i zato treba da vodimo računa ne samo zbog sebe, već i zbog drugih. Trebaće vreme da se vide činjenice, uzroci, posledice i preventiva. Vremen u izolaciji vam pomogne da na život počnete gledati drugim očima. Ovo vreme korone sam više vremena provodio sa porodicom, koja mi je uz vaterpolo najvažnija u životu, ali i pogledao sam određene utakmice, ne samo naše i izvršio potpunu analizu poslednjeg svetskog i evropskog prvenstva.

GLAS SRPSKE: Proputovali ste zemaljsku kuglu, a i veliki ste ljubitelj geografije i istorije. Koje mjesto na vas je ostavilo najveći utisak?

SAVIĆ: Vezujem se više za gradove, a ne pejzaže. Recimo Barselona i Firenca su za mene prelepi gradovi, kultura Japana je fascinantna. Igrao sam pet godina u Rusiji, video velike različitosti. Privilegija sporta je da možeš da putuješ i da vidiš nešto drugačije, da stičeš brojna i prijateljstva za celi život.

GLAS SRPSKE: Srpski klubovi su u velikom problemu, naročito Partizan, ali reprezentacija još ne trpi nepostojanje zdravog klupskog sistema što je paradoks. Na koji način opstaje nacionalni tim i plašite li se da to neće biti moguće, još dugo ako se nešto ne promijeni?

SAVIĆ: Mislim da je ovo poslednja generacija koja funkcioniše po nekom starom sistemu SFRJ. Istina nastavili smo mi po tom sistemu, ali se malo urušilo. Sada su slabiji klubovi, a time i daleko manja baza igrača. Loša infrastruktura bazena, ali donekle i struke. Malo dece hoće da trenira. Malo truda i više pažnje sve može da se vrati na staro. Mi imamo strategiju u Vaterpolo savezu Srbije i već spremamo kandidate za OI 2028. Što se tiče klupskog vaterpola smatram da će naredna sezona biti veoma zanimljiva. Jake klubove imaju Radnički, Novi Beograd, Šabac, Crvena zvezda. U Partizanu je duboka kriza, koju moraju brzo da reše, jer se bojim da bi posledice mogle da budu trajne i nesagledive.

GLAS SRPSKE: Bez obzira na sve probleme klubova, vjerovatno i reprezentacije, nedavno ste rekli da vam se ne ide iz Srbije, bez obzira na uslove koji su negdje drugo kud i kamo bolji?

SAVIĆ: Jedan sam od retkih i privilegovanih koji se bavi poslom koji voli u svojoj državi i svom gradu. Zadovoljan sam ovim što imam i nikada nisam tražio hleba preko pogače.

GLAS SRPSKE: Mnogi naši vaterpolisti uporedo sa karijerom su se i školovali što baš nije čest slučaj u drugim sportovima. Da li su vaterpolisti pametniji i vaspitaniji ili je takva praksa povezana sa ipak mnogo manjim zaradama nego u ostalim sportovima?

SAVIĆ: To je tradicija vaspitanja kroz ovaj sport. Prebacuje se kolena na koleno. Svaki trener uči igrača da je škola na prvom mestu pa onda sport, odnosno vaterpolo. Zato svaki vaterpolista želi da se edukuje. Međutim, edukacija nije samo imati određeno zvanje, već imati veštinu određenog smera i tipa. Ona traja kroz celi život i stalno mora da se nadograđuje.

Osmijeh troši na prijatelje

GLAS: Osvojili ste sve što ste mogli, a tek ponekad ste se nasmijali. Kako kontrolišete emocije, da li ste stvarno tako hladni i mirni ili ne želite da pokažete ono što je u vama?

SAVIĆ: Meni je humor na prvom mestu, ali ga celog ispucam van bazena sa društvom. Možda se stekla pogrešna slika, jer humorom uvek rešavam sve svoje probleme, čak i profesionalne. Međutim, smatram da pristup svakoj utakmici mora biti ozbiljan.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.