Саша Старовић, одбојкашки репрезентативац Србије, за Глас Српске: Злато посвећујем Републици Српској

Нажалост због професионалних обавеза и пута у Италију нећу бити у прилици да дођем у родно Гацко и са породицом, пријатељима и суграђанима прославим европско злато, али првом приликом доћи ћу у Републику Српску, којој посвећујем медаљу из Беча.

Ово је за "Глас Српске" истакао Саша Старовић, одбојкашки репрезентативац Србије, који је у недјељу освојио злато на Европском првенству у Бечу. Он је још додао:

- Немам много времена ни за одмор, јер већ у сриједу морам да будем у Перуђи, пошто италијански шампионат почиње сљедећег викенда. Такав је живот спортиста и професионалаца, не можемо да бирамо. Ипак, моја златна медаља из Беча је и злато мог Гацка, Источне Херцеговине, цијеле Републике Српске.

* ГЛAС: Биће времена за славље до краја календарске године?

СТAРОВИЋ: Искрено надам се да ћу доћи у Херцеговину и Гацко послије Свјетског купа у Јапану, гдје нас чека борба за олимпијску визу. Очекујемо нови успјех и наставак одличних резултата.

* ГЛAС: Да ли Србија може до Лондона?

СТAРОВИЋ: Сви вјерујемо у то, мада неће бити нимало лако. Пред нама је Свјетски куп, изузетно напорно такмичење. За 15 дана одиграћемо 12 утакмица, а прве три селекције иду на Олимпијске игре. Биће врло тешко доћи до циља, али сви смо се посветили томе. Вјерујемо да ће нас послужити здравље и срећа. Ипак, још увијек је рано говорити о томе.

* ГЛAС: Како рано, Олимпијске игре су сљедеће године, да ли се може поновити 2000. и Сиднеј?

СТAРОВИЋ: Прије свега треба да прескочимо Свјетски куп, узмемо визу коју очекујемо, а тек 2012. можемо да причамо о Лондону. Желимо да идемо корак по корак.

* ГЛAС: Дочек у Београду пред Скупштином је био величанствен, како сте се осјећали на балкону?

СТAРОВИЋ: Феноменално. То је неописив осјећај и срећа сваког спортисте. Толико људи, позитивне енергије, среће и задовољства. Драго нам је што смо наш народ у овим тешким тренуцима учинили бар за тренутак срећним, без обзира на то гдје се налази у Републици Српској, Србији или Косову и Метохији.

* ГЛAС: Посебно Вам је било драго што су у Београд дошли и чланови Ваше породице?

СТAРОВИЋ: Дочек испред Скупштине је сан сваког спортисте у Србији, а посебно сам срећан због тога што је моја породица била уз мене у тим срећним тренуцима. Лично су ми честитали на успјеху, а ја сам се осјећао испуњеније када су најближи били ту, уз мене.

* ГЛAС: Отишли сте на ЕП у миру, без велике помпе, буквално у сјени тенисера и кошаркаша, а вратили сте се громогласно у Србију са златом?

СТAРОВИЋ: То је тачно. Мало ко је и знао да се игра Европско првенство за одбојкаше. Ми смо ћутали и све је то за нас био додатни мотив. Ишли смо од утакмице до утакмице, вјеривали у себе и градили пут ка медаљи. Циљ је био пласман у полуфинале. Када смо дошли међу четири најбоља тима, рекли смо себи: Хај'мо да узмемо медаљу.

* ГЛAС: Нисте се надали злату?

СТAРОВИЋ: Пресудан је био полуфинални меч против Русије. Кад смо побиједили "баћушке", знали смо да ћемо се попети на највиши степеник на побједничком постољу. У очима свих репрезентативаца се видјела та жеља, енергија и глад за побједом. Италијане нисмо потцијенили, јер смо знали да смо квалитетнији и бољи. То смо и показали у финалу.

* ГЛAС: Значи Русија је била највећи ривал на ЕП?

СТAРОВИЋ: То је била најтежа утакмица. Они су били фаворити прије почетка такмичења, а ми смо против њих спасили четири меч лопте и побиједили их у тај-бреку. Ова златна медаља има вишеструки значај за нашу одбојку, али и спорт уопште. Показали смо да вриједимо и постојимо.

* ГЛAС: Посебно сте срећним учинили Србе на Косову и Метохији?

СТAРОВИЋ: Они од свих Срба имају најјаче изражен патриотизам и драго нам је што смо бар на тренутак њихове мисли одвратили од свакодневних проблема и борбе за очување вјековних огњишта и учинили их срећним. Видјели смо у ствари колико им значи наш успјех и зато медаљу поклањамо свим Србима и нашим навијачима, ма гдје год били.

Дјечачки снови

* ГЛAС: Да ли сте као дјечак маштали о репрезентацији и успјесима које сада постижете?

СТAРОВИЋ: Када сам био дјечак, моје сестре Сања и Сандра су се бавиле одбојком, која је била јако популарна у Гацку. Оне су ми биле узор и уз њих сам почео да играм. Од малих ногу сам уз овај спорт. Сањао сам да ћу једног дана заиграти у репрезентацији. Када се сан испунио, маштао сам о успјесима и медаљама. Ево, почеле су да стижу и изузетно сам срећан. Важно је да човјек постави циљ у животу и сигурно ће га остварити.

Срби и Драгана Мирковић

* ГЛAС: Посебну подршку имали сте од Срба у Бечу, али и наше естрадне умјетнице Драгане Мирковић?

СТAРОВИЋ: Они су били наш додатни мотив. Заиста је било прелијепо видјети све те тробојке са натписима из многих градова из Републике Српске, Србије, Косова и Метохије, Европе... Драгана Мирковић је била промотор првенства и пјевала је у паузи између утакмица и сетова, на шта смо били јако поносни. Она је била наша велика подршка.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.