Рукомет припада рукометашима

ДОБОЈ - Када је на посљедњој конференцији за новинаре организованој на крају успјешне сезоне рукометаша Слоге, предсједник клуба Енес Суљкановић најавио нову политику у раду: ослањање на сопствене снаге што подразумијева и чување властитог кадра, нико није могао ни да помисли шта ће се догодити само мјесец-два касније.

Слога не само да не чува рукометаше поникле у својој школи, већ их и не задржава па они одлазе како хоће и како им се хоће, што је, наравно, њихово право. Aли ни у ком случају није право руководства клуба да се тако неодговорно односи према свом властитом производу у који је годинама улаган новац да би га се тако лако "ратосиљао" и у великој мјери ослабио своје редове.

A пошто клуб не води рачуна ни о подизању својих нових играча, јер занемарен је рад са млађим категоријама, поставља се питање шта се онда крије иза најављене промјене у клупској политици и каква је уопште будућност Слоге.

То ће, вјероватно, бити разјашњено на сједници Скупштине Слоге која се најављује веома дуго, али никако и да се одржи.

- Управо нерад са младима један је од основних узрока Слогине велике кризе. Једноставно, клуб без добро организоване школе рукомета нема перспективу, поготово ако има амбиције да буде прави колектив, репрезент овог спорта какав је Слога годинама била - прича освајач златне медаље са Олимпијаде у Минхену, некадашњи рукометаш и тренер Слоге, Ђорђе Лаврнић.

При томе се присјећа предратне Слогине школе која је изњедрила велики број одличних рукометаша, југословенских репрезентативаца, који су чинили окосницу екипе: Стојић, Дугић, Тодосић, Зубак, Ђурђић, Живковић, Радомировић, Маглајац, Халиловић...

- Слога је унеколико наврата играла и у финалу јуниорског шампионата Југославије, што говори о добром раду са млађим категоријама. То помињем само због тога што у Слоги рецепт за рад са младима не треба да траже са стране, кад га имају у својим редовима. Наравно, не може да то буде све баш на предратном нивоу, многе су се ствари промијениле нагоре, али принцип је увијек исти - сматра Лаврнић.

Велики проблем, према његовим ријечима, представља чињеница да у раду клуба више практично не учествују његови бивши чланови.

- Велика је то грешка, јер рукомет припада рукометашима. У најмању руку није у реду да се баш нико, колико ми је познато, не налази у ужем руководству, а мислим да их нема ни у скупштини. A у Добоју има доста оних који су некад давали велики допринос у раду Слоге како у струци, тако и у управи. Сада нису ни близу свога клуба, а у Добоју су гдје и раде, Горан Стојић, Душан Дробац, Раде Ђурић, Радован Башовић, Горан Радомировић, Драган Сувајац и многи други - каже Лаврнић.

Из скромности, наш саговорник неће да каже, да ни он није на "услузи" клубу макар и не може да пружи онолико као некада, због нарушеног здравља.

Aли од Ђоке или још популарнијег Жоржа увијек се може доста тога корисног чути. Мајстор увијек остаје мајстор.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.