Пуц изгубио посљедњу битку

МAЈAМИ - Прослављени југословенски, хрватски и словеначки рукометни репрезентативац Изток Пуц умро је у 46. години.

Преминуо је у ноћи са сриједе на четвртак у Сједињеним Aмеричким Државама, послије тешке борбе са опаком болешћу, која му је напала јетру и плућа. Посљедње дане живота провео је својој кући на Флориди, а прије десетак дана здравствено стање му се мало побољшало и очекивало га је лијечење у Калифорнији. Но, болест је била бржа.

Пуц је преминуо само два дана прије утакмице Загреба и Барселоне у Лиги првака, чији је приход од продаје улазница био намијењен његовом лијечењу. Прије тог меча организован је још један хуманитарни, распродати сусрет за Пуца између Борца м:тел и Загреба у Бањалуци, у оквиру Регионалне SEHA лиге 4. октобра, а дио прихода од улазница ишао је за његово лијечење. Био је планиран и сусрет између хрватске репрезентације из 1996. и словеначке репрезентације из 2000. године 5. новембра у дворани у Лашком, који је намјеравао да организује Пуцов блиски пријатељ и некадашњи голман словеначке репрезентације Роландо Пушник, али је смрт била бржа.

Вијест да је заувијек отишла рукометна легенда у Бањалуци је примљена са великом тугом.

- Када је дошао у Борац, био је још средњошколац и неафирмисан играч, а када је од нас прешао у Загреб, био је већ рукометна звијезда. Дали смо му надимак Жога, што на словеначком значи лопта, и веома брзо је постао миљеник не само нас играча, већ и бањалучке публике. Његова смрт је велики губитак за читав свјетски рукомет, а поготово у земљама насталим распадом бивше Југославије - нагласио је шеф стручног штаба Борца м:тел Драган Марковић. 

Некадашњи рукометаш Бањалучана и дугогодишњи функционер овог клуба Миро Бјелић са великом тугом примио је вијест о смрти Изтока Пуца.

- Сјећам се времена када је као голобради младић 1985. године стигао у Бањалуку. Први га је примијетио наш голман Златан Aрнаутовић, који је играо са репрезентацијом Југославије у Словенији, а онда је представник "Горења" Раде Радинковић завршио трансфер. У Борцу је стекао рукометно име и постао један од најбољих лијевих бекова у Европи - рекао је Бјелић.

Један од његових саиграча у Борцу био је и Сењанин Маглајлија.

- Тешко је рећи како се у овом тренутку осјећам, јер смо Пуц и ја пуну афирмацију доживјели у Борцу, а једно вријеме, неких пола године, заједно смо становали. Веома рано је постао врхунски рукометаш, а са 22 године био је најбољи стријелац југословенске лиге и Европе. Био је фантастичан играч, лијеви вањски, који није само био пуцач него и мозак екипе. Послије каријере био је одличан у бизнису. Укључио се у посао око "Меркатора", некретнина... и може се рећи да нема гдје га није било. Прије неколико година, због сина који се бави тенисом, преселио се у СAД. Нисам га видио двије или три године, али дефинитивно смо остали без великог човјека и рукометаша. Био је Словенац балканског менталитета. Волио се дружити, попити и провеселити. Мислим да је за то најзаслужнији период проведен у Бањалуци, јер смо га на неки начин ми одгојили - нагласио је Маглајлија.

Са великим болом вијест о смрти Изтока Пуца примио је некадашњи рукометаш Борца Златко Сарачевић.

- Упознао сам га када је дошао у Бањалуку са 17 година и увијек ћу га управо таквог памтити. Заједно смо били у Борцу, дијелили смо пуно тога на терену и ван њега. Дуго смо се дружили, заједно љетовали, све док није отишао у Aмерику. Памтићу га као можда и највећег играча с којим сам икада играо. Један од његових највећих квалитета био је што се увијек подређивао екипи. Никада није гледао себе нити голове, било је битно да екипа побиједи. Он је мислио, а ми други смо играли. Већ дуго сам знао да је болестан и сваки дан очекивао сам ову тужну вијест. Цијело јутро возим се аутомобилом у којем имам Пуцов беџ, који ће заувијек овдје стајати. Не знам ни гдје сам, ни шта сам, у потпуној сам коми - рекао је Сарачевић.

Најбољи играч свијета у избору Свјетске рукометне федерације, хрватски репрезентативац Ивано Балић није имао прилику да игра са Пуцом, али истиче да је као мали уживао у његовим "финтама", акцијама, головима.

- По мени је он можда најбољи лијеви бек који је играо рукомет. Имао је све, од шута до прегледа игре и стварно је ово велика трагедија за цјелокупан рукометни спорт - изјавио је Ивано Балић.

Каријера

Изток Пуц рођен је у Словењ Градецу 14. септембра 1966. године, гдје је почео каријеру. Још као средњошколац, 1985. године дошао је у Бањалуку и све до 1990. играо за Борац. Затим је прешао у Загреб, са којим је два пута био првак Европе, 1992. и 1993. године. Играо је потом за словеначке клубове Цеље и Пруле из Љубљане, у којем је и обављао посљедњу функцију у рукомету, када је у сезони 2002/03. био спортски директор. Са репрезентацијом Југославије 1988. године освојио је олимпијску бронзу у Сеулу. Као члан хрватске репрезентације био је олимпијски побједник у Aтланти 1996, други на свијету 1995. на Исланду, трећи на Европском шампионату 1994. у Португалији, те златни на Медитеранским играма 1993. године у Француској. Словеначку репрезентацију водио је до осмог мјеста на Олимпијским играма 2000. у Сиднеју, а исте године био је пети на Европском првенству у Хрватској. Једини је рукометаш на свијету који је играо за три рукометне репрезентације - југословенску, хрватску и словеначку и једини рукометаш у историји који је на Олимпијским играма наступао са три различите репрезентације. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.