Прослављени италијански кошаркаш Ђанмарко Поцеко за Глас Српске: Био сам идиот и то ме коштало

Био сам идиот као играч. Обожавао сам кошарку, можда и превише и због тога сам се стално свађао са тренерима. Често сам испаштао због таквог карактера.

Ово је за "Глас Српске" рекао бивши италијански кошаркаш, а сада тренер у стручном штабу Цедевите Ђанмарко Поцеко. Легенда европске кошарке већ другу сезону проводи као први асистент тренера Загрепчана Вељка Мршића и голим оком је видљиво да има много утицаја на екипу. Старији љубитељи кошарке Поцека памте као изузетно темпераментног играча, који је трошио много емоција на терену. Откако је ускочио у тренерско одијело, Италијан је доста мирнији, али је и даље пун енергије.

* ГЛАС: Као играч сте често улазили у сукобе са тренерима. Један такав се десио са Богданом Тањевићем, који Вас је 1999. године избацио из репрезентације. Како сада гледате на тај конфликт?

ПОЦЕКО: Много волим Тањевића, он је фантастичан тренер. То љето сам дошао у репрезентацију послије сјајне сезоне у Варезеу. Постали смо шампиони Италије и био сам најбољи плејмејкер лиге. На припремама сам веома мало играо и нисам био срећан. Рекао сам му да хоћу да идем кући и он ми је директно поручио да идем. Италија је освојила Европско првенство без мене и нико није могао ништа да приговори Тањевићу. Био је веома искрен према мени и то много цијеним. У таквим ситуацијама најважније је да тренер буде искрен.

* ГЛАС: Нисте дуго чекали да му се реванширате?

ПОЦЕКО: Када сам дошао у Фортитудо, на првом дербију тренер Виртуса био је Тањевић. Побиједили смо и он је добио отказ и у том моменту сам био срећан због тога. Добио сам прилику да му се реванширам и искористио сам је, али Тањевић је сјајан човјек, један од најбољих које сам упознао.

* ГЛАС: Пропуштено сте надокнадили освајањем сребрне медаље на Олимпијским играма у Атини. Да ли је тај успјех са националним тимом дошао као награда?

ПОЦЕКО: Такав је живот спортисте. У каријери ћеш имати прилику да се докажеш код неког другог тренера и у другачијем систему. Као играч сусрећеш се са разним проблемима. Ту су повреде или неслагање са тренером, али је одлична ствар што на другом мјесту имаш прилику да то надокнадиш.

* ГЛАС: Та 2004. година била је фантастична за Вас. Са Фортитудом сте играли финале Евролиге, али сте у утакмици за трофеј забиљежили најубједљивији пораз у историји. Шта се десило тада против Макабија?

ПОЦЕКО: Нисмо имали шансе у Тел Авиву пред њиховим навијачима. Све је могло бити другачије да је бек Жалгириса Густас Гједриус погодио оба бацања против Макабија и тако Израелци уопште не би играли Фајнал фор. Погодио је један пенал, остале су двије секунде до краја и Дерек Шарп је ухватио додавање преко цијелог терена и убацио тројку за продужетак. Да је Литванац погодио бацање, вјероватно би Фортитудо освојио Евролигу, али овако смо изгубили са 44 разлике и остало је небитно.

* ГЛАС: Италијански Палаканестро је крајем прошлог вијека био најбоља лига у Европи. Може ли се уопште упоредити са данашњом лигом и да ли је новац једини проблем италијанских клубова?

ПОЦЕКО: Недавно сам прочитао да је Виртус са Мануом Ђинобилијем, Марком Јарићем и Антоаном Ригодоом проглашен за трећи најбољи европски тим свих времена. Најбољи играчи били су у Италији, кренувши од Предрага Даниловића и Карлтона Мајерса, па онда до одличних Американца Доминика Вилкинса, Дејвида Риверса, Рашарда Грифитса и осталих. Данас је новац огроман проблем, велики клубови су у нижим лигама. Фортитудо, Виртус, Тревизо, Удине, Сијена више нису у најјачој лиги и играчи одлазе у друге земље. Када сам био играч, клубови су имали богате власнике, а данас то није случај. Не могу ни да претпоставим да ли ће се ситуација поправити и када.

Цедевита и Мршић

* ГЛАС: Сада сте помоћник Вељку Мршићу у Цедевити, који су Ваши тренерски планови?

ПОЦЕКО: Одушевљен сам Загребом, град је прелијеп и заиста уживам. У овом региону сви причају енглески, за разлику од Москве гдје сам живио и ни са ким нисам могао да разговарам. Цедевита је сјајан клуб, одлично организован, са врхунским условима. За сада сам ту, помажем бившем саиграчу, са свима имам одличан однос. Не знам шта носи будућност, можда поново будем главни тренер.

Недостаје талента

* ГЛАС: Чини се да је кошарци одузета љепота, да се таленат не истиче, колико се игра промијенила?

ПОЦЕКО: Када сам био играч, клубови су могли да доведу врхунског играча са великим талентом који је могао сам да носи екипу и окрене сезону. Данас то није случај, нема таквих играча, важније је да доведете кошаркашког зналца са искуством који зна како се игра и побјеђује.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.