Приватизација једни спас за клубове

Бањалука - Тешка материјална и финансијска ситуација у којој се налазе сви фудбалски клубови из Републике Српске јасан је показатељ да се нешто треба мијењати у власничкој структури и начину њиховог организовања.

Садашњи клубови углавном су организовани као Удружења грађана и по том систему тешко могу да привуку заинтересоване привредне субјекте који су спремни да уложе новац јер се не зна ко је у суштини власник и одговорно лице. Сходно тој тешкој ситуацији као једно од реалних рјешења за превазилажење свих проблема намеће трансформација клубова на основу Закона о јавно-приватном партнерству (ЈПП).

Јавно-приватно партнерство

Бањалучка Градска развојна агенција (Цидеа) направила је документ "Модел претварања статуса фудбалских колектива града Бањалука на основу Закона о јавно-приватном партнерству". У њему су до детаља разрађени модели претварања. 

Јавно-приватно партнерство је облик сарадње јавног и приватног сектора које се реализује кроз удруживање ресурса, капитала и знања ради задовољавања јавних потреба. ЈПП се остварује да би се осигурало финансирање изградње, реконструкције, санације управљање или одржавање инфраструктуре, изградња објеката, а опет у сврху задовољавања јавних потреба. У многим земљама оно се показало као веома користан и флексибилан начин ангажовања капитала, знања, вјештина и других локалних потенцијала. Партнерство се може остварити институционално, оснивањем заједничког предузећа или уговорним регулисањем улагања у заједнички пословни подухват.

ЈПП у спорту махом се односи на изградњу спортских објеката, али се оно може груписати у четири категорије: уговоре за управљање и најам, концесије, пројекте изградње од нуле и уступање власништва. Основни правни оквир за ЈПП као модел организације у Републици Српској представља закон о јавно-приватном партнерству у РС из 2009. године и њиме се регулишу основна начела уопште, што представља полазну тачку за овај облик организовања и у фудбалским клубовима.

ЈПП не мора на први поглед изгледати као пожељно рјешење јер већина организација жели остати на трагу старих пракси и онога што већ добро ради. Предности ЈПП у организовању фудбалских колектива су: веће могућности финансирања кроз ангажовање приватног капитала; виши ниво услуга; повећање обима и врста услуга; оптимизација ризика,  а јавном сектору се оставља да се бави својим изворним функцијама. С друге стране, недостаци су: потреба значајних улагања од стране приватног сектора; приватни сектор заснива оправданост улагања према висини приноса на уложена средства што генерише ризик од неприхватања партнерства због недовољног интереса (ризик проналажења партнера)... Пошто је ЈПП прилично непознато подручје за стручну и ширу јавност, постоји ризик неразумијевања и лошег избора опција и примјене и зато је упитно колико ће постојећа законска рјешења олакшати, а колико отежати овакав облик организовања фудбалских колектива.

Финансијска техника

Финансијска техника на којој се заснива ЈПП је пројектно финансирање. Њоме се финансирају пројекти који постају независни економски субјекти. Пројектно финансирање обично укључује и инвеститоре и кредиторе. Инвеститори обезбјеђују капитал и при томе имају право да управљају пројектом. Кредитори (банке, осигуравајућа друштва и инвестициони фондови) обезбјеђују дуг и морају бити сигурни да ће пословање произвести довољне новчане токове за његово подмирење. Пројектно финансирање као облик финансирања јавних потреба удруживањем приватног и јавног сектора је привлачан облик финансирања јер се њиме надокнађује недостатак јавних (буyетских) средстава за подмирење финансирања инфраструктурних пројеката.

Класични модел функционисања фудбалских колектива у РС огледа се да су они организовани као удружења грађана, али се законом о јавно-приватном партнерству ти колективи могу трансформисати у спортска предузећа, акционарска друштва (отворена или затворена) као и друштва са ограниченом одговорношћу. Карактеристике класичног модела су: фудбалски колективи организовани су као удружења грађана; власништво над имовином клубова има или удружење грађана или локална заједница; приходи остварени кроз обављање дјелатности клуба иде удружењу; расходе финансира удружење, а вишак расхода углавном иде на локалну заједницу или на спонзоре који се промовишу кроз рекламирање на стадиону или дресовима играча; досадашња искуства везана за овај модел показују да је врло тешко финансирати активности клуба приходима које он оствари па је већина фудбалских колектива у финансијским тешкоћама.

Карактеристике модела ЈПП су ти да су фудбалски клубови организовани као фудбалска предузећа (друштво са ограниченом одговорношћу или акционарско друштво). Власништво над имовином клуба посједује спортско предузеће које је у мјешовитој својини. Приходи остварени кроз обављање дјелатности клуба иду предузећу које затим  из тих прихода плаћа све расходе, а евентуални вишак исплаћује кроз дивиденду или добит. Расходе финансира предузеће из својих активности. Локална заједница остварује друштвену корист кроз промовисање спорта и омогућава људима да се баве истим. Овај модел требало би да амортизује ситуацију у којој је тешко финансирати активности клуба јер ће приватни капитал, количином и знањем утицати на повећање прихода клуба. Постоје јасне подјеле права и одговорности приватног улагача с једне и локалне заједнице с друге стране.

Потребно је израдити модел који ће омогућити испуњавање интереса приватног капитала (који се огледа у стварању профита) и интереса локалне заједнице (који се огледа у користима од функционисања и развијања спорта). Кроз овај модел фудбалски клубови ће омогућити веће приходе, уз строгу контролу трошкова, како би им омогућили позитивно пословање.

Ставови клубова

Челници пет клубова из Републике Српске који се такмиче у Премијер лиги БиХ (Борац, Рудар Приједор, Радник, Славија и Леотар) сагласни су да је ситуација лоша и да су потребне неопходне.

Посебан изазов је ФК Борац који представља један од симбола Бањалуке.

- Приватизација је једини спас за фудбал у БиХ. Сви су промијенили организациони облик у посљедњих 20 година осим спортских колектива. Они су остали као удружења грађана што је неодрживо. Мора се измијенити Закон о спорту и закон о удружењима и фондацијама те се омогућити спортским колективима да из удружења грађана прерасту у неки од облика привредних друштава јер све је боље од постојећег стања. Трансформација на основу Закона о јавно-приватном партнерству једно је од рјешења и према њему би се онај ко улаже и питао доста тога. Био би то закон јачега и онога ко би највише уложио највише би се питало - изјавио је директор Борца Радмило Шиповац.

Предсједник Рудар Приједора Божо Грбић такође сматра да је спас клубова у приватизацији.

- У овој садашњој ситуацији разапети смо између локалне заједнице и донатора, спонзора те на разне начине "крпимо" рупе у буyету. Било би добро да се крене са приватизацијом и да се нађе мјера да се клубови не угасе. Начелно смо за модел јавно-приватног партнерства, али га треба добро простудирати и све регулисати правним нормама - казао је Грбић.

У бијељинском Раднику, који се од ове сезоне поново такмичи у  елити БиХ, подржавају овакав начин организовања клубова.

- Дефинитивно је то рјешење и приватизација мора да крене. Не постоји закон који стимулише привредне субјекте да помажу спорт и то је велика кочница јер када би се то ријешило лако би се клубови трансформисали по моделу јавно-приватног партнерства. Већ смо имали неке понуде од наших људи који живе у Холандији који би радо "ушли" у клуб, али пошто власништво над њим није ријешено они су се повукли - истакао је предсједник Радника Предраг Јовић.

Директор Славије из Источног Сарајева Здравко Шавија такође је потврдио да треба тражити право рјешење.

- Садашње стање је неодрживо јер се све мање издваја новца за спорт. Приватизација и јавно-приватно партнерство могло би да буде рјешење и требало би да погледамо како је то урађено у западној Европи и да узмемо онај модел који нам највише одговара, а не да измишљамо топлу воду. Треба јасно да се дефинишу власници, као и они који су своје паре улагали у клуб па да се то претвори у акције. Имали смо понуде из Енглеске који би помогли рад нашег клуба, али то је сада неизводиво пошто се не зна власничка структура - рекао је Шавија.

Предсједник Леотара Лука Петровић сматра да је основни предуслов промјена Закона о спорту.

- Фудбал у БиХ мора на нађе стабилније финансирање и то се мора уредити измјенама Закона о спорту. Приватизација је нужно зло и може се направити уговор о пословно-техничкој сарадњи гдје бисмо се ми окренули према привредним субјектима. Могли би се направити аранжмани тако да они који највише финансирају клуб највише и одлучују, али и највише узимају од евентуалних прихода - рекао је Петровић.

Треба додати да су сви клубови који долазе из Подручног фудбалског савеза Бањалука организовани као удружења грађана и да смо ријетки у свом власништву имају земљу.

Мишљење економиста

Економски аналитичари из Бањалуке Милош Тодоровић и Зоран Павловић сматрају да се прво морају поставити правни оквири и када се искристалише ситуација, онда кренути у приватизацију по моделу јавно-приватног партнерства.

- Постојећи модел удружења грађана није добар и по мени једини спас је у томе да се то претвори у Aкционарско друштво (ад) или Друштво са ограниченом одговорношћу (доо). Највећи проблем је тај што клубови нису власници земље као и објеката и те имовинско-правне односе треба прво ријешити, да се они касније не би продали или искористили у неку друге, неспортску сврху. Затим треба направити добар концепт и привући заинтересоване привредне субјекте - изјавио је Тодоровић.

Павловић сматра да треба раздвојити аматерске од професионалних клубова.

- Из периода СФРЈ остао је систем организовања клубова по систему удружење грађана, али он је застарио јер је економија учинила да се клубови могу сматрати озбиљним привредним субјектима. Основна ствар је да имамо јасну ситуацију. Aко неко финансира клуб, мора да има мотив да то ради, да то не буде "испод жита" као и то да се зна ко је партнер и колико даје. Он ће обезбиједити паре, али мора добити свој проценат као и имати глас при доношењу одлука. Тренутно немамо готово рјешење и треба да донесемо закон о јавно-приватном партнерству у спорту којим би се регулисала та трансформација - казао је Павловић.

Европски модели приватизације

Клубови у западној Европи одавно су спровели приватизацију и најзначајнији модели су шпански, енглески и њемачки модел.

Шпански модел: Клубови су акционарска друштва са широком дисперзијом власништва, која онемогућава да појединац буде искључиви или већински власник акција, при чему су Реал Мадрид, Барселона, Осасуна и Aтлетик Билбао задржали статус удружења, мада послују као и сва друга привредна друштва. Њихове предсједнике бирају навијачи, такозвани сосиоси, док држава штити клубове гаранцијом од 50 милиона евра коју полаже онај који управља клубом.

Енглески модел: Сви клубови су регистровани као акционарска друштва, што значи да су продати без ограничења удјела у власништву - понуђено је свих 100 одсто акција.

Њемачки модел: Клубови могу бити акционарска друштва или друштва са ограниченом одговорношћу, гдје се најмање 51 одсто удјела у власништву налази у рукама Удружења чланова клуба

Министарство подржава трансформацију

Министар за породицу, омладину и спорт Републике Српске Нада Тешановић сматра да ће приватизација бити неопходна у идућем периоду.

- Министарство подржава приватизацију спортских клубова и објеката, али овом питању потребно је приступити са великом пажњом и опрезом. Прво је потребно донијети нови Закон о спорту, а да би тај посао био квалитетно урађен, потребно је бар годину и по. Потом је неопходно урадити категоризацију спортских објеката и клубова и утврдити који су клубови и спортски објекти од јавног интереса. То још нису урадиле ни земље у региону, на примјер Србија, иако имају законе који им то омогућавају. Битно је да се зна и колико је интересовање за улагање у спортске клубове и приватизацију, с обзиром на актуелну економску ситуацију. Министарство ће учинити све да, кад за то дође вријеме, донесе квалитетан закон и приступи свим другим потребним радњама да би евентуална приватизација била обављена на најбољи начин, али је још рано говорити о томе када би се то могло десити - истакла је Тешановићева.

Још је додала да се у важећем Закону о спорту Републике Српске не третира питање претварања статуса фудбалских ни било којих других спортских клубова по моделу јавно-приватног партнерства.

Уредити Закон

Шеф Одсјека за спорт у Aдминистративној управи града Бањалука Јово Росић сматра да је неопходно прво донијети закон по којем би се кренуло у трансформацију.

- Када је ријеч о јавно-приватном партнерству, те приватизацији у области спорта (фудбалски терени и државна имовина) овај облик трансформације власништва имовине у области спорта требало би да се додатно законски уреди посебним законским и подзаконским актима. Овдје треба имати у виду и друге области друштвене надградње када је ријеч о државној имовини која би се приватизовала, односно ставила у функцију јавно-приватног партнерства. У власничку трансформацију државне имовине у области спорта очекујемо у сљедећем четворогодишњем периоду - изјавио је Росић.

ФСРС за промјене

Генерални секретар Фудбалског савеза Републике Српске Родољуб Петковић подржава трансформацију клубова по систему јавно-приватног партнерства.

- Има људи који су заинтересовани за јавно-приватно партнерство, али се долази до зида јер то још не постоје правне регулативе које би садржавале одређене компоненте којима би се заштитили они који улажу у спорт. Нико не жели само да даје паре, а да не добија ништа заузврат. Начин финансирања спорта у овом тренутку је веома комплексан и доста недефинисан. Велики број фудбалских клубова зависи од средстава општина које све мање издвајају за њихове потребе. Мислим да би трабало да се окрену моделима који су примијењени у Чешкој или Румунији који су нам ближе географски и гдје ти начини организовања већ дају резултате. Реално, ми се у овом тренутку не можемо поредити са европским гигантима Барселоном или Бајерном који су далеко од нас - изјавио је Петковић.

 

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.