Прича шампиона Шведске Матеа Павића: Новљанин најбољи међу "викинзима"

НОВИ ГРАД – Млади, 20-годишњи боксер из Новог Града, Матео Павић у 2026. годину ушао је као шампион Шведске у категорији до 86 килограма.

У родном граду први спорт био му је карате, а окушао се и у фудбалу, те у теквондоу. Племенитом вјештином момак рођен на крајњем сјеверозападу Републике Српске почео се бавити још у осмом разреду, а интензивно почетком средње школе у земљи "викинга", у коју се преселио са родитељима, када је имао десет година. Круна свих одрицања догодила се крајем прошле године у Карлстаду, када је у финалу државног првенства у крузер категорији савладао националног јунака Патрика Самбу са 5-0, одлуком судија.

- Остао сам једини из свог клуба Хисингема у једном од финала. Сви су били уз мене, тренер, клупски другови, клинци из клуба, који су ми писали - да "морам побиједити". Тренери из мог клуба никад нису славили у финалу првенства, ма нико из клуба 11 година није био првак државе. Морао сам бити тај. Ушао сам у борбу са огромним самопоуздањем. Знао сам да ако будем доминантан, ривал ће се предати прије краја. Тако је и било. На сваки Самбин ударац сам узвраћао троструко. Он се уморио, а ја сам могао десет рунди да боксујем, толико сам био спреман. У трећој рунди сам видио да сам баш доминантан. Он је покушао да ме закачи крошеом. Тренер је то предвидио, само то ми је било у глави. Радио сам своје и држао максималну концентрацију. Кад се завршила борба, тренер ми је рекао да сам добио. Стварно било тако, славио сам са 5-0. Успио сам. Било је то велико олакшање – рекао је Павић за "Глас Српске" и додао:

- Рекао сам себи, ако не побиједим на овом првенству Шведске, нећу се више ни бавити боксом. Увијек сам ту, увијек ми мало фали, једноставно никако да "кликнем", да ми се све поклопи. Сам сам себи набио притисак пред ово првенство. Напорно сам тренирао. Био сам баш спреман. Сваки дан сам се питао: "Што ми ово треба". Падао сам од умора. На првенству сам кренуо од полуфинала, јер сам био трећерангирани од нас седморице у категорији. У полуфиналу сам за ривала имао човјека са којим сам се борио мјесец дана прије првенства. Имао сам негативно искуство против њега, било је на ивици туче, јер ме је ударио пар пута послије судијског знака. Тренер ме је тада спријечио да се не потучемо и све се смирило. Сада у полуфиналу, тренер ми је рекао само да се концентришем на борбу, то исто ми је поновио и судија, али и селектор репрезентације. Сви су знали шта је било мјесец дана раније. Почела је борба, никад нисам био спремнији у животу. Држао сам га на дистанци и "плесао". Све је било коректно, за разлику од прије мјесец дана. Побиједио сам 5-0 – описао је Павић пут до финала, односно трона.

До врха пут је трновит, свјестан је тога овај стамени 20-годишњак великог талента, али у почетку и дјечије неодлучности.

- Када сам се почетком средње школе вратио боксу одлучио сам да ћу од тога живјети. Није ми било лако у почетку, мало сам тренирао, па одмарао. Кад сам кренуо са борбама рекао сам себи да не желим да добијам батине и приморао сам се да интензивно тренирам. Од три тренинга седмично сам дизао на пет, шест, девет до 12. У почетку нисам имао дисциплину. Требало је, рецимо, устати рано, пре школе, а вани хладно. Све је то био процес који је трајао – истакао је Павић.

У племенитој вјештини Шведске постоје Ц (до пет борби), Б (од пет до 15)  и А бокс (15 + борби). Матео никад није настипао у Ц и Б категоријама, одмах је кренуо од најјаче и ишао је често у иностранство да се бори. Прву борбу имао је 2022. године у Финској, на једном познатом турниру у Скандинавији.

- Нисам имао трему, била ми је тотална непознаница. Тренер ме је гурао. Рекао је за мене: "Он ако настави тренирати биће најбољи". Добио сам ту своју прву борбу техничким нокаутом – испричао је Павић.

Кроз каријеру имао је доста изазова. Као јуниор боксовао је против човека који има 26 кг више од њега. Добио га је и то му је дало самопоуздање. Иза себе има два сребра на јуниорским првенствима Шведске 2022 и 2023. године. Оба пута у финалу у категорији више боксовао је против шест килограма тежег репрезентативца "викнга" Елвина Белезике и оба пута је поражен. Схватио је то Павић као лекцију. У сениоре Матео је прешао 2024. године, када је напунио 19 година. Те године на кампу са репрезентацијом у Финској окушао се против професионог боксера.

- Нисам имао ривала у категоријама до 86 и 92 килограма. И онда је тренер репрезентације Финске нашао једног професионалца да спарингује са мном. Питао ме је да ли желим, потврдно сам одговорио, јер сам желио да стекнем додатно искуство. Дуел против њега је био скроз други спорт. Био је јако снажан, имао је преко 92 килограма. Тај спаринг сам само преживљавао. Нисам још био тај ниво. Повриједио сам се, али ми је добро дошло то искуство – нагласио је Павић.

Матео је ишао и иде постепеним путевима ка својим циљевима.

- У марту ме очекује Првенство Скандинавије, на које идем да побиједим. Мијењаће се класа, на 85 килограма, па ћу морати спустити килажу. Такође ове године ме очекује и Европско првенство до 24 године. Што се дугорочних планова тиче желим отићи и на Олимпијске игре, али ако прије тога освојим медаљу на Европском или Свјетском првенству одмах ћу прећи у профи воде. Рекао сам да желим да живим од бокса, а то могу само као професионалац. Иако имам и своју фирму, која се бави маркетингом. Помаже локалним бизнисима. Завршио сам средњу школу, нисам хтио на факултет, одлучио отворити своју фирму. Слиједим неке своје снове – закључио је Павић.

Родитељи

Највећа Матеове подршка су родитељи Бранислав и Бранкица.

- Они су увијек уз мене. Тата гледа све мечеве. Мама не жели толико ићи да ме гледа, због треме. Буде јој тешко. Моји разумију моје жеље и циљеве – подвукао је Павић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.