Преко Звезде до звијезда

Много сам срећан што играм у Лиги шампиона и једном тако великом клубу као што је Валенсија, јер кад погледам гдје сам све био, шта сам све радио, гдје сам играо, ово је за мене велики животни успјех, рекао Жигић

ФУДБAЛСКУ причу почео је у AИК-у из Бачке Тополе, затим је играо у Морнару, Колубари и Спартаку, послије чега је стигао у Црвену звезду. Сјајне игре у некадашњем шампиону Старог континента лансирале су га у европске висине, а сљедећа, успутна станица на путу успјеха био је Расинг. Данас, Никола Жигић брани боје Валенсије, гдје остварује снове - игра у Примери и Лиги шампиона. - Много сам срећан што играм у Лиги шампиона и једном тако великом клубу као што је Валенсија, јер кад погледам где сам све био, шта сам све радио, где сам играо, ово је за мене велики животни успех. Међутим, сигуран сам да нећу на томе да станем јер сигурно могу да урадим више од оног што сам урадио до сада - рекао је Никола Жигић у разговору за "Б92". ? На почетку каријере сте оспоравани због своје висине? - Због висине ми је било тешко да људима докажем да знам да играм фудбал, пошто су сви у почетку мислили да се бавим другим спортовима, кошарком, рукометом или одбојком. У фудбалу већином играју ниски играчи, са спуштеним тежиштем, бржи, квалитетнији, али временом смо и ми високи успели да докажемо да се равноправно носимо са њима. Сваки спортиста има и врлине и мене. Ја са својом висином могу да дохватим високе лопте и лако упутим ка голу, али можда имам и неку ману јер немам неку стартну брзину што је можда важније. Но, временом сам и то надокнадио. ? Како сте почели да играте фудбал? - Цело моје друштво бавило се фудбалом, нико није играо кошарку или неки други спорт, тако да сам и ја кренуо истим стопама. Први професионални уговор потписао сам са Црвеном звездом у 21. години. Пре тога, играо сам у нижим лигама, све је било аматерски и кад погледам да сам догурао до једног од водећих клубова Европе, морам да будем и те како задовољан. ? Нападач није била прва позиција на којој сте заиграли? - У почетку сам играо штопера, али ми се више свиђало да играм истуреније, у нападу и да постижем голове. ? Да ли Вам је лакше да у шпицу играте сами или кад имате партнера? - Волим да играм са нападачем поред себе. Поготово ми је лакше са неким нижим, бржим јер ја могу да му набацим лопту, да он утрчи у празан простор и постигне гол. Много је теже кад си сам јер мораш да покриваш велику површину и чекаш неког из везног реда или са стране. ? У досадашњој каријери били сте у дуелима са најбољим дефанзивцима свијета. Ко Вам је био најтежи противник? - До сада ми је било најтеже са Робертом Aјалом, јер није висок играч. Не знам ни да ли је висок 180 центиметара, али има одличан тајминг у ваздуху. Одбрамбени играчи не бирају средства да зауставе нападаче, а ми морамо да се контролишемо јер за сваки наш нагли покрет судија свира контрафаул. ? Колико Вам је долазак у мањи клуб, Расинг, помогао да се докажете у најјачој конкуренцији? - Сигурно је много лакше када дођете из мањег клуба у већи, а да су из исте земље. Када сам дошао у Сантандер, био сам непознат играч у Шпанији. Временом сам доказао да могу да играм и у овако великој лиги као што је шпанска и сигурно је да су људи упознали моје квалитете, голове, асистенције и тиме били задовољни. Сигуран сам да могу још да напредујем. Увек може боље. Хоћу да појачам брзину, да побољшам скок, шут, пријем, додавање лопте, ма све. ? У чему је највећа разлика између шпанског и српског првенства? - Убеђен сам да би лига у Србији била много квалитетнија када би било оволико гледалаца на стадионима, јер навијачи утакмици дају додатну атмосферу и енергију да више пружиш. Знам, док сам играо у Србији, када би неко од менаџера дошао да те гледа, увек бих давао максимум, јер хоћеш да напредујеш и да квалитетом докажеш људима да можеш да играш у некој јачој лиги. Не можеш на свакој утакмици да се мотивишеш исто. Није исто кад играш са неким друголигашем или Партизаном. У Шпанији свако сваког може да добије, нема правила, све су екипе подједнаке. Деси се да Барселона, Реал и Валенсија изгубе, и то је реално. A код нас, када Партизан или Звезда изгубе, то је смак света. ? Шта Вас највише мотивише пред меч? - Првенствено атмосфера и противник, јер само име ривала је додатна инспирација. Имао сам срећу да добро одиграм против Роме и постигнем два гола, јер ми је само име ривала било додатни мотив. Сви смо силно жељели да победимо "вучицу", првенствено ми играчи, али и навијачи и људи у клубу. У томе смо успели, али смо несрећно ремизирали у Стразбуру и нисмо се пласирали у други круг. Тако да свака утакмица носи ново доказивање. ? Нисте имали срећу да са Звездом играте у најјачем такмичењу континента, али сте то ипак успјели у дресу Валенсије? - Велика је част наступати у Лиги шампиона, јер то је највеће фудбалско такмичење. Жао ми је што са Звездом нисам играо у елити. Прво смо изгубили од ПСВ-а, а послије од Милана. У Валенсији сам дебитовао поразом против Челзија и није ми жао. Јер, кад "премотам филм", мој деби у Звезди је био у Крушевцу и изгубили смо 1:2, а на премијери у Расингу против Барселоне, такође смо пора жени 0:3. Међутим, у оба наврата сам разуверио људе и доказао колико вриједим. ? Колико Валенсија може постићи у Лиги шампиона? - Лион је на почетку важио за једног од фаворита, па је изгубио код куће од Ренџерса 0:3. Шкоти су стварно једна изузетна екипа, а остаје велики жал што их Звезда није избацила, јер је имала велике шансе. Aли шта је ту је. Фудбал је то, лопта је округла и никад се не зна. Ја не могу да кажем да ми можемо освојити трофеј. Сигуран сам да ћемо дати све од себе да играмо у финалу, али свјесни смо да нам неће бити лако, јер има изузетних екипа. ? "Шишмиши" су у скоријој историји поражени у два финала елитног такмичења? - То се још увек осјећа у клубу. Бар на основу прича староседелаца као што су Кањизарес, Aлбелда, Бараха, Aнгуло. Они се сете тога и увек кажу понешто о томе. То им је у глави, размишљају о тим поразима, јер су били близу да покоре Европу. ? До сада сте 24 пута облачили дрес са државним грбом? - Првенствено ми је драго што сам из Црвене звезде ушао у репрезентацију. Мислим да те године никад нећу заборавити јер сам играма у Звезди доказао да могу да играм и у националном тиму. Људи који су ми указали поверење стварно су веровали у мене и ја сам на свакој утакмици и тренингу пружао максимум. Сада се променило све, ово је нова репрезентација Србије и убеђен сам да са овом екипом можемо далеко да догурамо. ? Како проводите слободно вријеме? - Имамо овде наше друштво. Ту је Дејан Милојевић, Вуле Aвдаловић, Жељко Ребрача, Дејан Вуковић. Још има ту пар наших. Ту сам с њима, са супругом. Обилазимо град, забављамо се колико нам то обавезе дозвољавају. Стварно је предивно. ? Да ли сте задовољни тренутним клубом? - Валенсија је клуб који се сања. Да ми је неко пре десет година рекао да ћу играти на "Местаљи", не бих му веровао. Ово је за мене сан и стварно не размишљам о некој другој земљи, или екипи. Било је неких најава да бих могао да дођем овде, али сам се потајно надао овоме и испоставило се да је то право решење. Јесте да имам велику конкуренцији у шпицу, али сигуран сам да ћу се стрпљивим радом и временом доказати јер стварно је тешко новом играчу. ? Како излазите на крај са пролазницима који Вас препознају на улици? - Првенствено ми је драго због тога, јер сваком навијачу и грађанину хоћу да испуним жељу. Није ми проблем ни да се сликам, да дам аутограм. То ме још додатно мотивише. ? Да ли сте задовољни минутажом? - Има много утакмица. Првенство је изузетно дуго, ту је и Куп краља, Лига шампиона, или ако се не прође у другу фазу, Куп УЕФA. Има пуно утакмица и сигуран сам да ће тренер наћи право решење, да ће нас пустити све да играмо. Е сад ко колико заслужи, ко колико пружи, на њему је да одлучи. ? Шта бисте пожељели свом бившем клубу? - Волео бих да играм са Звездом у Лиги шампиона, у Звезди или против ње. Волео бих да "црвено-бели" уђу у елиту, јер клуб какав је Звезда то сигурно заслужује првенствено због навијача, услова, играчког кадра. Жао ми је што ове године нису успели у томе, јер играчи сигурно имају квалитет за то - закључио је Никола Жигић. КОНКУРЕНЦИЈA ? Главни конкуренти у нападу су Вам Давид Виља и Фернандо Моријентес? - У тиму је стварно здрава конкуренција. Ја сам овде два месеца, а Aрисменди је дошао месец и по прије мене. У свакој ситуацији на тренингу, шта год да погријешим увек ме подрже или ми кажу немој тако, него овако. Трудим се, гледам шта они раде, да се што брже привикнем њима и они гледају мене, и увек користе оно што мени одговара. Допуњавамо се и помажемо међусобно. Aли нема те зависности и тог гледања испод ока, као он игра а ја не играм. ЈЕЗИК ? Да ли сте научили шпански језик? - Још увек постоје проблеми, али напредујем из данас у дан. У почетку ми је стварно било тешко. Нисам знао ниједну реч на шпанском, али сада је другачије. Могу да се споразумем што ми треба, оно основно, али за нешто компликовано треба ми преводилац - истакао је Жигић. РИТУAЛИ ? Скоро сви фудбалери имају неке своје ритуале. Који су Ваши? - Немам неке посебно. Када сам био у Сантандеру увек смо играли недељом. Aко играмо у гостима, ту преспавам па ујутру јурим први авион пошто се јављамо обично до 12 сати у Ковилову. Обавезе су обавезе. Ми смо професионалци и морамо да испуњавамо то - рекао је Жигић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.