Preko Zvezde do zvijezda

Mnogo sam srećan što igram u Ligi šampiona i jednom tako velikom klubu kao što je Valensija, jer kad pogledam gdje sam sve bio, šta sam sve radio, gdje sam igrao, ovo je za mene veliki životni uspjeh, rekao Žigić

FUDBALSKU priču počeo je u AIK-u iz Bačke Topole, zatim je igrao u Mornaru, Kolubari i Spartaku, poslije čega je stigao u Crvenu zvezdu. Sjajne igre u nekadašnjem šampionu Starog kontinenta lansirale su ga u evropske visine, a sljedeća, usputna stanica na putu uspjeha bio je Rasing. Danas, Nikola Žigić brani boje Valensije, gdje ostvaruje snove - igra u Primeri i Ligi šampiona. - Mnogo sam srećan što igram u Ligi šampiona i jednom tako velikom klubu kao što je Valensija, jer kad pogledam gde sam sve bio, šta sam sve radio, gde sam igrao, ovo je za mene veliki životni uspeh. Međutim, siguran sam da neću na tome da stanem jer sigurno mogu da uradim više od onog što sam uradio do sada - rekao je Nikola Žigić u razgovoru za "B92". ? Na početku karijere ste osporavani zbog svoje visine? - Zbog visine mi je bilo teško da ljudima dokažem da znam da igram fudbal, pošto su svi u početku mislili da se bavim drugim sportovima, košarkom, rukometom ili odbojkom. U fudbalu većinom igraju niski igrači, sa spuštenim težištem, brži, kvalitetniji, ali vremenom smo i mi visoki uspeli da dokažemo da se ravnopravno nosimo sa njima. Svaki sportista ima i vrline i mene. Ja sa svojom visinom mogu da dohvatim visoke lopte i lako uputim ka golu, ali možda imam i neku manu jer nemam neku startnu brzinu što je možda važnije. No, vremenom sam i to nadoknadio. ? Kako ste počeli da igrate fudbal? - Celo moje društvo bavilo se fudbalom, niko nije igrao košarku ili neki drugi sport, tako da sam i ja krenuo istim stopama. Prvi profesionalni ugovor potpisao sam sa Crvenom zvezdom u 21. godini. Pre toga, igrao sam u nižim ligama, sve je bilo amaterski i kad pogledam da sam dogurao do jednog od vodećih klubova Evrope, moram da budem i te kako zadovoljan. ? Napadač nije bila prva pozicija na kojoj ste zaigrali? - U početku sam igrao štopera, ali mi se više sviđalo da igram isturenije, u napadu i da postižem golove. ? Da li Vam je lakše da u špicu igrate sami ili kad imate partnera? - Volim da igram sa napadačem pored sebe. Pogotovo mi je lakše sa nekim nižim, bržim jer ja mogu da mu nabacim loptu, da on utrči u prazan prostor i postigne gol. Mnogo je teže kad si sam jer moraš da pokrivaš veliku površinu i čekaš nekog iz veznog reda ili sa strane. ? U dosadašnjoj karijeri bili ste u duelima sa najboljim defanzivcima svijeta. Ko Vam je bio najteži protivnik? - Do sada mi je bilo najteže sa Robertom Ajalom, jer nije visok igrač. Ne znam ni da li je visok 180 centimetara, ali ima odličan tajming u vazduhu. Odbrambeni igrači ne biraju sredstva da zaustave napadače, a mi moramo da se kontrolišemo jer za svaki naš nagli pokret sudija svira kontrafaul. ? Koliko Vam je dolazak u manji klub, Rasing, pomogao da se dokažete u najjačoj konkurenciji? - Sigurno je mnogo lakše kada dođete iz manjeg kluba u veći, a da su iz iste zemlje. Kada sam došao u Santander, bio sam nepoznat igrač u Španiji. Vremenom sam dokazao da mogu da igram i u ovako velikoj ligi kao što je španska i sigurno je da su ljudi upoznali moje kvalitete, golove, asistencije i time bili zadovoljni. Siguran sam da mogu još da napredujem. Uvek može bolje. Hoću da pojačam brzinu, da poboljšam skok, šut, prijem, dodavanje lopte, ma sve. ? U čemu je najveća razlika između španskog i srpskog prvenstva? - Ubeđen sam da bi liga u Srbiji bila mnogo kvalitetnija kada bi bilo ovoliko gledalaca na stadionima, jer navijači utakmici daju dodatnu atmosferu i energiju da više pružiš. Znam, dok sam igrao u Srbiji, kada bi neko od menadžera došao da te gleda, uvek bih davao maksimum, jer hoćeš da napreduješ i da kvalitetom dokažeš ljudima da možeš da igraš u nekoj jačoj ligi. Ne možeš na svakoj utakmici da se motivišeš isto. Nije isto kad igraš sa nekim drugoligašem ili Partizanom. U Španiji svako svakog može da dobije, nema pravila, sve su ekipe podjednake. Desi se da Barselona, Real i Valensija izgube, i to je realno. A kod nas, kada Partizan ili Zvezda izgube, to je smak sveta. ? Šta Vas najviše motiviše pred meč? - Prvenstveno atmosfera i protivnik, jer samo ime rivala je dodatna inspiracija. Imao sam sreću da dobro odigram protiv Rome i postignem dva gola, jer mi je samo ime rivala bilo dodatni motiv. Svi smo silno željeli da pobedimo "vučicu", prvenstveno mi igrači, ali i navijači i ljudi u klubu. U tome smo uspeli, ali smo nesrećno remizirali u Strazburu i nismo se plasirali u drugi krug. Tako da svaka utakmica nosi novo dokazivanje. ? Niste imali sreću da sa Zvezdom igrate u najjačem takmičenju kontinenta, ali ste to ipak uspjeli u dresu Valensije? - Velika je čast nastupati u Ligi šampiona, jer to je najveće fudbalsko takmičenje. Žao mi je što sa Zvezdom nisam igrao u eliti. Prvo smo izgubili od PSV-a, a poslije od Milana. U Valensiji sam debitovao porazom protiv Čelzija i nije mi žao. Jer, kad "premotam film", moj debi u Zvezdi je bio u Kruševcu i izgubili smo 1:2, a na premijeri u Rasingu protiv Barselone, takođe smo pora ženi 0:3. Međutim, u oba navrata sam razuverio ljude i dokazao koliko vrijedim. ? Koliko Valensija može postići u Ligi šampiona? - Lion je na početku važio za jednog od favorita, pa je izgubio kod kuće od Rendžersa 0:3. Škoti su stvarno jedna izuzetna ekipa, a ostaje veliki žal što ih Zvezda nije izbacila, jer je imala velike šanse. Ali šta je tu je. Fudbal je to, lopta je okrugla i nikad se ne zna. Ja ne mogu da kažem da mi možemo osvojiti trofej. Siguran sam da ćemo dati sve od sebe da igramo u finalu, ali svjesni smo da nam neće biti lako, jer ima izuzetnih ekipa. ? "Šišmiši" su u skorijoj istoriji poraženi u dva finala elitnog takmičenja? - To se još uvek osjeća u klubu. Bar na osnovu priča starosedelaca kao što su Kanjizares, Albelda, Baraha, Angulo. Oni se sete toga i uvek kažu ponešto o tome. To im je u glavi, razmišljaju o tim porazima, jer su bili blizu da pokore Evropu. ? Do sada ste 24 puta oblačili dres sa državnim grbom? - Prvenstveno mi je drago što sam iz Crvene zvezde ušao u reprezentaciju. Mislim da te godine nikad neću zaboraviti jer sam igrama u Zvezdi dokazao da mogu da igram i u nacionalnom timu. Ljudi koji su mi ukazali poverenje stvarno su verovali u mene i ja sam na svakoj utakmici i treningu pružao maksimum. Sada se promenilo sve, ovo je nova reprezentacija Srbije i ubeđen sam da sa ovom ekipom možemo daleko da doguramo. ? Kako provodite slobodno vrijeme? - Imamo ovde naše društvo. Tu je Dejan Milojević, Vule Avdalović, Željko Rebrača, Dejan Vuković. Još ima tu par naših. Tu sam s njima, sa suprugom. Obilazimo grad, zabavljamo se koliko nam to obaveze dozvoljavaju. Stvarno je predivno. ? Da li ste zadovoljni trenutnim klubom? - Valensija je klub koji se sanja. Da mi je neko pre deset godina rekao da ću igrati na "Mestalji", ne bih mu verovao. Ovo je za mene san i stvarno ne razmišljam o nekoj drugoj zemlji, ili ekipi. Bilo je nekih najava da bih mogao da dođem ovde, ali sam se potajno nadao ovome i ispostavilo se da je to pravo rešenje. Jeste da imam veliku konkurenciji u špicu, ali siguran sam da ću se strpljivim radom i vremenom dokazati jer stvarno je teško novom igraču. ? Kako izlazite na kraj sa prolaznicima koji Vas prepoznaju na ulici? - Prvenstveno mi je drago zbog toga, jer svakom navijaču i građaninu hoću da ispunim želju. Nije mi problem ni da se slikam, da dam autogram. To me još dodatno motiviše. ? Da li ste zadovoljni minutažom? - Ima mnogo utakmica. Prvenstvo je izuzetno dugo, tu je i Kup kralja, Liga šampiona, ili ako se ne prođe u drugu fazu, Kup UEFA. Ima puno utakmica i siguran sam da će trener naći pravo rešenje, da će nas pustiti sve da igramo. E sad ko koliko zasluži, ko koliko pruži, na njemu je da odluči. ? Šta biste poželjeli svom bivšem klubu? - Voleo bih da igram sa Zvezdom u Ligi šampiona, u Zvezdi ili protiv nje. Voleo bih da "crveno-beli" uđu u elitu, jer klub kakav je Zvezda to sigurno zaslužuje prvenstveno zbog navijača, uslova, igračkog kadra. Žao mi je što ove godine nisu uspeli u tome, jer igrači sigurno imaju kvalitet za to - zaključio je Nikola Žigić. KONKURENCIJA ? Glavni konkurenti u napadu su Vam David Vilja i Fernando Morijentes? - U timu je stvarno zdrava konkurencija. Ja sam ovde dva meseca, a Arismendi je došao mesec i po prije mene. U svakoj situaciji na treningu, šta god da pogriješim uvek me podrže ili mi kažu nemoj tako, nego ovako. Trudim se, gledam šta oni rade, da se što brže priviknem njima i oni gledaju mene, i uvek koriste ono što meni odgovara. Dopunjavamo se i pomažemo međusobno. Ali nema te zavisnosti i tog gledanja ispod oka, kao on igra a ja ne igram. JEZIK ? Da li ste naučili španski jezik? - Još uvek postoje problemi, ali napredujem iz danas u dan. U početku mi je stvarno bilo teško. Nisam znao nijednu reč na španskom, ali sada je drugačije. Mogu da se sporazumem što mi treba, ono osnovno, ali za nešto komplikovano treba mi prevodilac - istakao je Žigić. RITUALI ? Skoro svi fudbaleri imaju neke svoje rituale. Koji su Vaši? - Nemam neke posebno. Kada sam bio u Santanderu uvek smo igrali nedeljom. Ako igramo u gostima, tu prespavam pa ujutru jurim prvi avion pošto se javljamo obično do 12 sati u Kovilovu. Obaveze su obaveze. Mi smo profesionalci i moramo da ispunjavamo to - rekao je Žigić.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.