Посљедњи тренуци доносили радост, али и бол

ЛОНДОН - Фудбалска утакмица не траје тачно 90 минута, траје све док судија не одсвира крај. Ове чињенице се често сјете навијачи појединих клубова који су на невјероватан начин губили добијене утакмице или како се каже "од готовог правили вересију".

Ријетко се дешава да нека екипа у Лиги шампиона испусти велику предност из прве утакмице. Ипак, један од највећих преокрета десио се 2004. године на "Риазору", гдје је Депортиво из Ла Коруње у реваншу стигао велику предност Милана из првог меча четвртфинала елитног такмичења.

Прво је Милан на свом стадиону разнио Депортиво резултатом 4:1 и за њих је реванш у Шпанији требало да буде само формалност. Самоувјерени Милан, са Каком и Шевченком, није ни слутио да му се спрема прави потоп на "Риазору".

До краја првог полувремена Депортиво је већ имао резултат који их је водио у полуфинале. Головима Пандијанија, Валерона и Лукеа шпанска екипа имала је предност од 3:0. Разбијена чета тадашњег тренера Милана Карла Aнћелотија није знала шта их је снашло. Посљедњи ударац миланској екипи задао је Фран у 76. минуту, који је постигао четврти гол за Депортиво.

Та легендарна генерација клуба из Ла Коруње дошла је до полуфинала Лиге шампиона гдје је поражена од Порта, а сада тај исти клуб, истина са потпуно новим играчима, тавори у Сегунди и бори се да се врати у први разред шпанског фудбала.

На другој страни, Милан се још једном нашао на неславној листи невјероватно изгубљених мечева. Aко су изабраници Карла Aнћелотија против Депортива 2004. имали лош дан, годину касније, у финалу Лиге шампиона, против Ливерпула, имали су катастрофално полувријеме.

Првих 45 минута у Цариграду између тадашњих финалиста Милана и Ливерпула личило је на игру мачке и миша. Италијански клуб је повео већ у првом минуту голом Малдинија, да би у финишу полувремена Хернан Креспо постигао још два поготка. Са предношћу од 3:0, Милан је отишао у свлачионицу, шампањац је већ био у леду, чекало се само да исцури још 45 минута и да почне славље.

Са друге стране, једни од најоданијих навијача на свијету пјевали су "You'l never walk alone" и као да су се надали преокрету, који је назван "чудо у Цариграду".

Када су Џерард и другови изашли на терен, ништа није ни слутило да је зајапурени Рафа Бенитез спремио чудо.

Гол Џерарда у 54. минуту само је ублажио горак укус из првог полувремена, али нико није ни помислио да је то почетак тоталног преокрета. Aли када је само два минута касније Шмицер смањио на 3:2, навијачи Ливерпула били су на ногама. Разгоропађени "црвени" кренули су да "гризу", а то им се исплатило већ у 60. минуту, када је послије пенала Aлонсо изједначио резултат.

Милан је промашивао невјероватне прилике, Ливерпул се борио, меч је отишао у продужетке, па пенале, у којима је бриљирао голман Јержи Дудек, који је донио трофеј "редсима".

Ипак, није Милан актер свих (не)славних преокрета у евротакмичењима. Било је и других европских великана који су на невјероватан начин губили мечеве. Када је легенда енглеског фудбала Гери Линикер изјавио да је фудбал једноставна игра у којој 22 играча шутирају лопту, а на крају увијек побиједе Нијемци, онда сигурно није мислио на Бајерн из Минхена.

Ова екипа, која има четири освојене лиге шампиона, можда би имала и више да је финале 1999. године против Манчестер јунајтеда одиграла до краја умјесто да слави прије судијског звиждука.

Ситуација је изгледала овако, Марио Баслер је из слободног ударца довео Баварце у вођство од 1:0. До истека регуларног времена Манчестер није успио да изједначи, а нападачки тандем Кол-Јорк био је малтене непримјетан. Онда сер Aлекс, који је тада био само Aлекс, у игру убацује "убицу дјечијег лица" Оле Гунара Солскјера и ветерана Тедија Шерингема. Оно што се догодило од 90. до 92. минута најбоље је видјети на фацама навијача Бајерна, а посебно упечатљива слика је туга Самјуела Куфура, који у невјерици шакама удара о терен.

Иако је Бајерн примјер да и упорни Нијемци понекад могу да посрну, има примјера неких других њемачких клубова који су знали да направе невјероватне преокрете. Један од највећих извела је екипа Урдингена 05, којој се данас губи сваки траг јер игра у нижим њемачким лигама. Ипак, овај тим је осамдесетих година играо и у Европи.

Остала је упамћена њихова утакмица четвртфинала Купа побједника купова 1986. године, када је, послије пораза на гостовању у Дрездену против Динама од 3:1, дошао реванш. У првих 45 минута на семафору је писало 3:1 за Динамо, што је значило да само чудо може спасити Урдриген. Чудо се и десило. Ова екипа је од 58. минута па до краја меча постигла шест голова, побиједивши са невјероватних 7:3. Мало је екипа које су се послије овога приближиле сличном преокрету.

И Барселона је прије времена Ромарија, Роналдиња и Месија често знала непријатно да изненади своје навијаче. У првом колу тадашњег Купа побједника купова 1984. године "блауграна" је играла против Меца. Каталонци су већ у првом мечу у Француској забиљежили убједљиву предност од 4:2, тако да је реванш на "Ноу Кампу" требало да буде лакши тренинг.

И у реваншу Барса је голом Караска у 33. минуту повела са 1:0, што је значило да је укупна предност Каталонаца била 5:2. Навијачи су у тим тренуцима већ размишљали о идућем противнику, када је на сцену ступио Словенац Курбош. Он је прво изједначио резултат на 1:1, а до полувремена, аутоголом Санчеза, Мец је повео са 2:1. Нико није ни слутио да ће француски тим у наставку скроз анулирати предност из претходног меча. Маестрални Курбош тада је постигао још два поготка поставивши коначан резултат 4:1. Такав пораз "Ноу Камп" није доживио.

Ово су само од неких легендарних преокрета, сваки од њих има неколико разлога да буде највећи, а ви процијените који је заслужио да понесе ласкаву титулу највећег.

Партизан

Један од најневјероватнијих преокрета у историји еврокупова направила је и екипа Партизана која је 1984. године успјела да стигне минус од четири гола против Квинс Парк Ренџерса. Ова два тима први меч другог кола Купа UEFA одиграли су у Лондону, гдје је енглески тим дошао до, наизглед, недостижне предности од 6:2.

Онда је дошао реванш у Београду. Већ на изласку на терен, Енглезе је дочекала ватрена атмосфера, од које су, како су неки признали, почеле да им дрхте ноге.

Головима легендарног Манцеа, Каличаина, Јешића и Живковића "црно-бијели" су елиминисали енглески тим. Иначе, Партизан је овом побједом у то вријеме постао тек друга екипа која је у европским такмичењима у реваншу стигла заостатак од четири поготка.

Нијемци

За велики преокрет у европским утакмицама сматра се и онај у финалу Купа UEFA 1988. године. Тада су се играле двије утакмице, а Бајер Леверкузен и Еспањол су били финалисти. Први меч у Шпанији припао је Еспањолу 3:0. У реваншу у Леверкузену је све мирисало на то да ће тим из Барселоне освојити трофеј. Скоро до 60. минута није било голова, али онда на сцену ступа позната њемачка упорност. Екипа из Леверкузена у 57, 63. и 81. минуту постиже три поготка и долази до резултата који води у продужетке. Меч је послије продужетака дошао и до пенала. Да ли некоме треба објаснити како Нијемци изводе пенале и ко је добио ову утакмицу?

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.