Полуфиналиста Вимблдона којег нисте ни сањали

У ери супериорности ’велике четворке’, уз тенисере попут Цонге, Бердиха или Дел Потра, рекло би се да је ријеткост када неко ван Топ 20 игра полуфинале Вимблдона.

Међутим, историја нас учи другачије – само у посљедњих десет година чак пет пута један од полуфиналиста био је аутсајдер, често и тенисер који није постављен за носиоца. Године 2003. то је био Филипусис, а слиједили су Анчић (2004), Бјоркман (2006), Сафин (2008) и Хас (2009).

Послије три године паузе, поново ћемо на дјелу гледати једног изненађујућег полуфиналисту. И, шта да радимо, поново смо шокирани. Највећи фаворит да буде ’изабрани’ јесте 24. носилац Јержи Јанович, а међу потенцијалним полуфиналистима још су Јирген Мелцер, Лукаш Кубот и Адријан Манарино. Хајде да их боље упознамо.

Шира јавност чула је за Јержија Јановича крајем прошле године, када је на Мастерсу у Паризу прошао квалификације, а онда је савладао Колшрајбера, Чилића, Марија, Типсаревића и Симона. Низ је у финалу прекинуо Давид Ферер.

Пољак је публику ’купио’ емотивним реакцијама на терену, темпераменту који му је често измицао контроли, али и ’топлој причи’ и чињеници да до Париза често није имао довољно новца да путује по турнирима.

Ипак, они пажљивији тениски заљубљеници чули су име Јержија Јановича још на Вимблдону прошле сезоне, када је прошао квалификације и савладао Болелија и Гулбиса, прије него што је у трећој рунди у пет сетова изгубио од Флоријана Мајера.

Јанович је рођен 1990. године у Лођу, висок је 203 цм, а тренутно је 22. тенисер свијета, што му је најбољи ранг у каријери. Посједује одличан сервис – осим снаге, умије лијепо и да ’миксује’ почетни ударац. С обзиром на висину, задовољавајуће се креће и има релативно брз замах, па добро игра и на трави, иако му је бетон омиљена подлога.

Ослања се и на јак форхенд, али његов заштитни знак ипак је дроп шот. Скраћену лоптицу неријетко користи и на веома важним поенима, њоме је нпр. вратио брејк у првом сету против Алмагра.

Прије Шпанца, Јанович је савладао Штепанека и Едмунда и тренутно је највећи фаворит за пласман у полуфинале. Ипак, на овогодишњем Вимблдону увјерили смо се да тај статус не значи много.

Јанович је тенисом почео да се бави са пет година, а потиче из спортске породице – и отац и мајка професионално су се бавили одбојком. Тениски узор био му је Пит Сампрас, а ужива играјући компјутерске игрице.

Јирген Мелцер једини од све четворице већ има искуство у полуфиналу Грен слем турнира. Прије три године направио је преокрет од 0-2 до 3-2 у сетовима против Ђоковића на Ролан Гаросу и пласирао се у полуфинале, али ту је наишао на Рафаела Надала.

Средином 2011. године Мелцер је био осми тенисер планете, а укупно је у каријери освојио четири титуле. Иако није посебно висок (183 цм), љеворуки Аустријанац посједује прецизан сервис и форсира агресивни стил игре. Током каријере прате га бројне осцилације, не успијева у континуитету да игра на високом нивоу, а омиљени ударац му је бекхенд дроп шот.

Солидно се сналази и на мрежи, а у досадашњем току турнира савладао је Фоњинија, Рајстера и Стаховског. Има 32 године, а давне 1999. године освојио је јуниорски Вимблдон.

Ожењен је чешком тенисерком Иветом Бенешовом, а прије двије године заједно су узели вимблдонски трофеј у миксу. Мелцер је тенисом почео да се бави са девет година, говори њемачки, енглески и француски, а идоли су му били Едберг, Штих и Едберг.

Воли фудбал, а прошле сезоне је уживао јер је његов Бајерн из Минхена освојио триплу круну. Ужива и у голфу и одласцима у биоскоп, а најдражи тренутак у каријери му је победа над Агасијем 2004. године.

Најмање очекиван свакако је улазак Адријана Манарина у осмину финала. Љеворуки момак родом из Француске тренутно је тек 111. тенисер планете, а до сада је укупно у каријери на Грен слем турнирима забиљежио три победе.

Сада их је толико остварио само на овом Вимблдону – био је бољи од Андухара, Изнер му је предао меч, а онда је савладао Дастина Брауна.

Има 25 година, а најбољи пласман му је 49. мјесто (2011). До сада је освојио пет челенџера и шест фјучерса, а током каријере остварио је побједе над Дел Потром, Симоном, Монаком и Колшрајбером.

Када напада, то чини углавном форхендом, а каже да му је волеј омиљени ударац. Ипак, на основу онога што је до сада приказао на Вимблдону, није претјерано офанзиван тенисер. Велика мана му је што брзо ’потоне’ када ствари не иду према очекивањима, па почне да гријеши у серијама. Воли да мијења ритам, а у његове врлине спада и правилан избор удараца.

Отац Флоран био му је тениски тренер и он га је у петој години упознао са ’бијелим спортом’. Манарино навија за ПСЖ, а као клинац се дивио Марселу Риосу.

Лукаш Кубот (31) је у трећој рунди почистио са терена Беноу Пера, а претходно је савладао Андрејева и Дарсис му је предао меч. Тренутно је тек 130. на ATP листи, прије три сезоне био је 41. на свијету, а још нема титулу у каријери. Једина два финала играо је у Београду (2010) и Кошти до Сајупе (2009). Ове сезоне је до Вимблдона имао сиромашни скор 5-11.

Није први пут да продре дубоко у жријебу на Грен слем турнирима – играо је у осмини финала на Аустралијан опену 2010. године и на Вимблдону годину дана касније.

Омиљене подлоге су му шљака и спори бетон, али изгледа да се лијепо сналази и на бржим теренима. У игри му много зависи од сервиса, висок је 190 цм, а форхенд му је бољи од бекхенда.

Узори су му били Кафељников, Едберг и Бјоркман. Одличан је дубл играч, освојио је осам трофеја у паровима и 2008. године био је седми на листи.

Парови су Јанович – Мелцер (први сусрет) и Кубот – Манарино (први сусрет), што нам гарантује да ћемо међу осам гледати тенисера изван првих 100. Ко год да се нађе у полуфиналу од споменуте четворице, биће му то највећи успјех у каријери.

Ипак, шансе за финале биће изузетно мале – највјероватнији супарник је Енди Мари, а од петорице набројаних у првом пасусу једино је Филипусис ушао у финале (и изгубио од Федерера).

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.