Партизан машина за таленте

Источна Илиџа - Партизан је гигант и увијек мора да размишља о временима која долазе. Препознавати таленте, трагати за будућим асовима је наш приоритет и Партизан је по томе препознатљив.

Рекао је ово легендарни фудбалер Партизана и рекордер по броју утакмица за тај тим (752), а сада директор Омладинске школе Момчило Моца Вукотић приликом боравка на Јахорини и четвртог кампа за најмлађе који организује клуб из Хумске. 

- Именован сам недавно на функцију директора Омладинске школе, која је већ деценијама без премца на овим просторима, а у последње време и међу најбољима у Европи. Не треба да чуди огромно интересовање за нашу школу. Око четири стотине талената од десете до осамнаесте године, сврстаних према узрасту, свакодневно савладају азбуку фудбала, а при том се води рачуна о одрастању и формирању, учењу и спортском духу - рекао је Вукотић.

Партизан има и један од најсавременијих комплекса "Телеоптик" и све услове како би из његове школе ницале нове свјетске фудбалске звијезде.

- Овај разгранати и скупи посао организујемо на прави начин, формирамо не само фудбалере, већ и спортисте и људе. За то је потребно много труда, воље, стрпљења, љубави, разумевања. Али, то је и велики улог за будућност. Партизан стоји чврсто уверен да је то једини прави пут и дуг према спорту сваког великог клуба. У том циљу је реализација пројекта "Партизан - школа фудбала", у чијем склопу су зимски и летњи кампови на Јахорини, у Црној Гори, Златибору и Марибору - рекао је Вукотић.

Популарни Моца се осврнуо много година уназад, на своје почетке и вријеме када је обукао дрес Партизана, не слутећи да ће постати дио историје клуба.

- Много тога се променило, али некако први кораци моје генерације и ових дечака који тек почињу да крче пут су готово исти. Отац Александар је као војно лице кренуо са Косова и Метохије, стално се сељакао, волео је фудбал и чим сам проходао, учио ме првим корацима. Када сам пошао у школу, био сам главни дриблер међу другарима у дворишту. Једном сам му те 1962. године рекао да бих волео да видим праве голове и отац ме је повео на Стадион ЈНА. Свратили смо и до помоћног терена прекривеног шљаком на коме су тренирали неки клинци, а отац је питао тренера Чедицу Лазаревића да ли може да процени мој евентуални таленат, а он ми је после рекао да дођем на следећи тренинг и то је био невероватан почетак једне дуге "гробарске" фудбалске каријере - присјетио се Вукотић.

Упркос петнаест година у Партизану и годину у Бордоу, Вукотић није био миљеник селектора и забиљежио је само 14 наступа у националном дресу.

- Зауставио сам се на тој бројци уз само четири поготка, али памтим деби као да је јуче било. Пријатељски сусрет у Торину против Италије. Губили смо 3:0 и ушао сам на терен двадесетак последњих минута. Легендарни Дино Зоф више од 1.000 минута није примио гол, али сам га савладао и послао у очај. Касније смо играли полуфинале Купа Европе, реванш у Загребу против Велса и после двадесетак секунди сам затресао мрежу и колико знам нико касније у дресу репрезентације није постигао гол за мање времена од почетка утакмице - истакао је Вукотић.

Деби

Вукотић никада неће заборавити деби у вољеном дресу.

- На крају сезоне 1967/68. први пут сам одиграо меч за први тим Партизана. Победили смо Вардар са 1:0, а уплашио ме је број људи на стадиону. Ипак, успео сам да пристојно, без грешака, одиграм ту утакмицу. Када сам први пут изашао на терен са Владицом Ковачевићем, Хасанагићем, Рашовићем, Ћурковићем и другима буквално нисам знао где се налазим, јер сам већину саиграча до тада гледао у преносу финала Купа европских шампиона који је Партизан изгубио од Реала у Бриселу - рекао је Вукотић.

Тренерска каријера

- Партизан, Панионис, Аполон Лимасол, Неа Саламис, Етникос Ахна, репрезентација Кипра, Фарул, Паок, Левадијакос. Доста, фотеља је у овим годинама можда угоднија - закључио је Вукотић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.