Отишао Владимир Велики

Сплит - Један од највећих голмана свих времена Владимир Беара преминуо је у ноћи између недјеље на понедјељак у Сплиту.

Владимир Велики, балерина с челичним шакама и човјек од гуме како су га звали посљедњих годину и по доживио је неколико можданих удара, а за двије седмице напунио би 86 година.

- За мене је најбољи голман Владимир Беара - казао је чувени Лав Јашин примајући признање за најбољег европског голмана. То јасно говори колика је Беара величина био.

FIFA је Беару прогласила најбољим голманом 20. вијека. Током каријере играо је за Хајдук, Црвену звезду, Фрајбург, Викторију Келн... За репрезентацију Југославије одиграо је 60 утакмица.

Беара је рођен 26. августа 1928. године у Зелову код Сиња. У Хајдук је дошао 1946. године, а за сениорску екипу почео је да брани 1947. године и до 1955. је сакупио 308 наступа.

С Хајдуком је освојио три титуле првака бивше државе, 1950, 1952. године и у првенственој сезони 1954/1955, која му је била задња на голу Хајдука. Потом се преселио у Црвену звезду.

С београдским клубом освојио је још четири титуле првака Југославије и учествовао у освајању два купа Маршала Тита. У дресу Звезде у сезони 1959/1960. добио је Жуту мајицу Народног спорта као најбољи фудбалер у сезони. Било је то први пут да је голман проглашен најбољим играчем. Након Црвене звезде одлази у Алеманију из Ахена, а каријеру завршава у њемачкој Викторији из Келна.

Тренерска диплома

По завршетку каријере, након дошколовања стиче диплому тренера у Келну, у школи чувеног њемачког стручњака Сепа Хербергера. У сезони 1970/1971. био је први сарадник Славку Луштици када је Хајдук након 16 година поновно постао државни првак. Потом је тренирао Осијек и Троглав из Ливна. Био је селектор репрезентације Камеруна с којом  је освојио Куп Африке. Тада је добио одликовање за изузетне резултате с репрезентацијом ове афричке земље.

Након повратка из Камеруна, годину дана био је тренер  Динаре из Книна а потом се вратио у Црвену звезду као тренер голмана. Тренерску каријеру завршио је у Македонији, у Брегалници из Штипа.

За репрезентацију Југославије Беара је од 1950. до 1959. године сакупио 60 наступа и то 35 наступа као члан Хајдука, а 25 као Црвене звезде. Дебитовао је 8. октобра 1950. године, у пријатељској утакмици против Аустрије у Бечу (2:7), на легендарном Пратеру пред 70.000 гледалаца, када је у 73. минути замијенио на голу до тада незамјењивог Срђана Мркушића. Од тада постаје незамјењив, а од репрезентативног дреса опростио се у Београду, у пријатељској утакмици против Мађарске 11. октобра 1959. године (2:4).

Учествовао је на три свјетска првенства: 1950. године у Бразилу, 1954. у Швајцарској и 1958. у Шведској. Наступио је на Олимпијским играма 1952. у Хелсинкију гдје је Југославија освојила сребрну медаљу.

Највеће признање на фудбалском терену добио је 21. октобра 1953. године. Наступио је у репрезентацији ФИФА под називом репрезентације остатка свијета против репрезентације Енглеске у Лондону (4:4).

Биле су то његове златне године.  Посебну част Беара је добио када је чувао гол ветеранске репрезентације свијета и ветеранске репрезентације Европе.

Заслужан за титуле

Легендарни фудбалери Драгослав Шекуларац, Милутин Шошкић и Владица Поповић оцијенили су да је Владимир Беара био један од најбољих голмана свих времена и особа којој су се дивили саиграчи, противници и навијачи.

- Он и Бора Костић су најзаслужнији што је Звезда освојила три титуле за четири сезоне током педесетих година.  Сећам се да је фантастичним одбранама директно доносио трофеје. Једне године у Мостару одбранио је чак пет "зицера", а ми смо победили и постали прваци Југославије. Шта више може да се каже о голману који нам је на тај начин донео титулу - рекао је Шекуларац, који је са Беаром играо у Звезди од 1955. до 1960. године.

Беару је на голу репрезентације Југославије заменио Милутин Шошкић. Популарни Шоле казао је да ће заувијек памтити деби против Мађарске, када је замијенио Беару.

- То је било 1959. године, он се опраштао од репрезентације против Мађара, а ја сам му био резерва. Пред крај полувремена селектор је одлучио да га повуче, а мене убацио на терен. Имам  слику тог тренутка коју чувам код куће. То је један од најтужнијих и најлепших тренутака у каријери. Најлепши је због дебија, а најтужнији јер мењам таквог великана -  изјавио је Шошкић Тањугу.

Бивши играч Звезде Владица Поповић рекао је да је Беара био сјајан голман и да ће му остати у најљепшој успомени.

- Био ми је велики друг. Ради се о сјајном голману, о њему могу да причам само у суперлативима, али не зато што је умро, већ зато што је стварно био велики. Он је један од најбољих голмана свих времена - казао је Поповић.

Електричар

Прије него што је почео озбиљно да се бави фудбалом, Беара је био електричар по занимању, који је у слободно вријеме статирао у Сплитском казалишту и помало играо балет. На игралишту сплитског фудбалског тима Хајдук случајно се затекао да би вјежбао еластичност, одраз и високи скок у балету, а остао да би постао (заједно са Џајићем) југословенски фудбалер са највише освојених домаћих трофеја — седам титула првака и два пехара Купа маршала Тита.

Сахрана

Комеморација поводом смрти Владимира Беаре биће у сриједу, 13. августа, у 12 часова у просторијама ФК Хајдук. Сахрана легендарног голмана је исти дан у 18 часова на сплитском гробљу Ловринац.

Тренерска каријера

1964-1966:   Фрајбург (Њемачка)

1966-1968:   Ситардија (Холандија)

1969-1970:   Фортуна Келн (Њемачка)

1973-1975:   Репрезентација Камеруна

1979-1979:   Фирст Виена ФЦ (Аустрија)

1980-1981:   РНК Сплит (Југославија)

Тренирао је још; Троглав из Ливна, Сурдулицу из Штипа, Динару из Книна, Осијек, Ријеку,  голмане Црвене звезде

Лична карта

Име и презиме:    Владимир Беара

Датум рођења: 26. август 1928.

Место рођења: Зелово, Сињ,

Позиција:    голман

Сениорски клубови

1947-1955    ФК Хајдук  308

1955-1960    ФК Црвена звезда         174

1960-1963    ФК Алеманија      25

1963-1964    ФК Келн     23

Репрезентација

1950-1959    Југославија 60

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.