Огњен Кузмић, кошаркаш Голден Стејт Вориорс, за Глас Српске: Моје срце куца за Србију

Бањалука - Осјећам се као Србин и хтио сам да играм за репрезентацију Србије. Позив Александра Ђорђевића међу "орлове" много ме изненадио, јер га нисам очекивао и жалим што ћу пропустити Свјетско првенство у Шпанији.

Изјавио је кошаркаш NBA екипе Голден Стејт Вориорс Огњен Кузмић за "Глас Српске", који је посјетио у петак.

Због повреде поткољеничне кости, на којој је откривено уздужно напрснуће, он је морао да откаже наступ у репрезентацији Србије, која се припрема за Свјетско првенство.

- Позив да заиграм за репрезентацију Србије ме је обрадовао и изненадио, јер нисам много играо ни у Европи, као и у NBA лиги. Био сам солидан у Развојној лиги, тако да ме много изненадило да сам се нашао међу одабранима. Спремао сам се за то цијело љето и нисам долазио кући, али ме повреда омела да се прикључим "орловима". Отишао сам на припреме и јавио се селектору Ђорђевићу, јер нисам хтио да помисли да не желим да играм за репрезентацију и да сам му лажно потврдио наступ. Жалим што нисам остао, јер отићи на Свјетско првенство, које је послије Олимпијских игара највеће такмичење, и представљати своју земљу једна је од највећих и најљепших ствари које се кошаркашу могу десити - истакао је Кузмић.

Прошле године стасити Добојлија имао је позив из репрезентације БиХ пред почетак Европског првенства у Словенији, када је селектор био Александар Петровић.

- Провео сам на припремама пет дана и онда сам отишао. Не бих да улазим у разлоге одласка - кратко је прокоментарисао Кузмић.

Проблеме са повредом осјетио је пред крај љетне NBA лиге.

- Добио сам жуљ на нози који ме јако болио. Стиснуо сам зубе и одиграо двије утакмице упркос болу. На посљедњој почео сам да осјећам још јаче болове. У клубу нису дали да одиграм тај трећи сусрет. На додатном прегледу установљено је да је кост напукла. Пријетила је опасност да ће се сломити ако наставим да тренира, па сам морао на паузу - казао је Кузмић.

Очекује да "орлови" направе добар резултат на предстојећем Мундобаскету, док су Американци највећи фаворити.

- Циљ Србије увијек је да оде што даље. Без обзира на повреде имају добру екипу, па ћемо видјети докле ће стићи. Вјерујем у добар резултат. Американци су први фаворити, без обзира на то у којем саставу играју - рекао је Кузмић.

Кошаркашки пут

Кузмић је рођен у Добоју и кошаркашки пут одвео га је преко Бањалуке у Финску, затим у Шпанију, онда се накратко вратио у БиХ, потом поново у Шпанију и на крају у NBA лигу.

- Имам врло чудан кошаркашки пут. Почео сам да играм кошарку у Добоју са 15 година, а прије тога сам тренирао фудбал и још неке спортове. Послије двије године пређем у Борац из Бањалуке, гдје сам провео шест мјесеци и затим отишао у љубљанску Олимпију. Био сам на проби, међутим на љекарским прегледима установили су да ми је крв лоша, односно да имам анемију, па сам у једном тренутку мислио да престанем да се бавим кошарком. Вратио сам се кући, лијечио се пет мјесеци, да би ме тренер из Добоја Златан Прешић одвео у Финску, гдје је он радио. Тамо сам провео двије године. Прву сам играо у првој лиги, а другу у другој лиги. Послије тога сам почео да радим са Костом Јанковим и отишао у Шпанију, гдје сам провео двије године и на крају сам стигао у NBA лигу - изјавио је Кузмић.

Његов садашњи тим изабрао га је као 52. пика на NBA драфту 2012. године.

- У том тренутку нисам знао да сам изабран. Идуће јутро назвали су ме и рекли да сам изабран, пошто нисам присуствовао том догађају, јер само 30 кошаркаша за које се вјерује да ће бити међу 30 буде позвано. Осјећао сам се веома чудно. Играти у NBA лиги је оно што сваки кошаркаш који почне да тренира пожели. Имао сам среће па ми се остварило - рекао је Кузмић.

Пријаву за драфт послао је његов менаџер. Прву сезону загарантованог уговора већ је обавио, а остала му је још једна.

- Менаџер ме пријавио за NBA драфт и након што су ме изабрали нисам очекивао да ћу прошле године отићи у најјачу лигу свијета. Мислио сам да ћу остати још годину у Европи. Ипак, десило се то да су ме позвали и одмах на почетку сам био много узбуђен што идем, али кад сам дошао тамо, било је мало опуштеније и морао сам да кренем испочетка - додао је Кузмић.

NBA импресије

Играо је кошарку у неколико земаља, али су САД на њега оставиле посебан утисак.

- Услови за рад и играње између САД и остатка свијета су небо и земља. У Шпанији су одлични услови, али NBA је посебан свијет. Током сезоне стално путујемо и немамо много тренинга, то се углавном своди на шутерске тренинге и уигравање акција, јер играмо свака два дана. Ван сезоне ради се пуном паром и тренинзи знају трајати и по четири часа. Много је другачије него овдје у Европи и требало ми је много времена да се привикнем на неке нове ствари. На примјер, не смијеш бити "миран" у свом рекету три секунде, мада има још неких правила која се разликују у односу на Европу - изјавио је Кузмић.

Ипак, нешто га је посебно импресионирало.

- Дворане су им као фудбалски стадиони и играо сам пред 20.000 људи у нашој дворани, што је скоро незамисливо у Европи, што у NBA није случај, а мој тим има стварно вјерну публику. Уз то имамо посебне дворане гдје тренирамо, посебна теретане, сауне, велнес центар и доста других садржаја - нагласио је Кузмић.

Прва звијезда екипе је Стефон Кари, док су ту осим њега још Џермејн О'Нил, Клеј Томпсон, Андре Игудала, бивши први пик драфта 2005. године Ендрју Богут.

- Не знам којим ријечима да опишем тај осјећај што играм против најбољих кошаркаша свијета. Увијек је био мој сан да заиграм против најбољих и једино тако могу да знам колико ја могу, гдје је мој лимит и да ли могу да играм са њима - казао је Кузмић.

О игри Карија имао је само ријечи хвале.

- Једноставно он је чудо. Нисам видио некога ко је толико брз, ко се тако креће са лоптом, шутира и увијек погађа - додао је Добојлија.

Тренер екипе је Стив Кер, члан шампионске генерације Чикаго Булса, који је у шестој утакмици великог финала 1997. године против Јута Џеза погодио одлучујући кош на крају и свом тиму донио шампионску титулу.

- Кер нас је водио у Љетној лиги и доста ми је објашњавао како и шта треба да урадим у својој игри. Говорио ми је шта очекује од мене у сљедећој сезони и надам се да ћу испунити његова очекивања. Свиђа ми се његов рад и вођење тима - изјавио је Кузмић.

У својој "руки" сезони одиграо је 19 утакмица за Вориорсе, али га је управа, заједно са Немањом Недовићем, послала у своју филијалу Санта Круз Вориорс, која се такмичи у Развојној (НБДЛ) лиги.

- Пошто нисам имао велику минутажу, нисам имао прилику да се под кошем "борим" са неким познатим центрима. Више сам играо у Развојној лиги за Санта Круз Вориорсе, који су практично други тим Голден Стејта. Они играчи на које клуб рачуна у будућности клуб тамо шаље на каљење, док преко Развојне лиге и неки играчи са колеџа, који нису изабрани на драфту, а не желе ићи у Европу, покушавају да изборе уговор са NBA екипама. НБДЛ је скоро иста као NBA. Игра се 48 минута, некад играмо и два дана заредом, али некад имамо и паузу од неколико дана јер немају све NBA екипе свој развојни тим - изјавио је Кузмић.

Огњен игра на позицији центра и скок игра му је главна карактеристика.

- Док сам био у Европи радио сам на леђној техници, као и на игри у нападу и одбрани. Од када сам отишао у NBA посвећен сам углавном дефанзиви и скоку, јер то иде тако, ако си висок играч не мораш много да водиш рачуна о нападу. За постизање поена углавном су задужени Кари и Томпсон, док је моје да водим рачуна о скоку - закључио је Кузмић.

Евролига, Црвена звезда

Иако је играо за шпанске клубове, није успио да се опроба у Евролиги и није био ни близу преласка у два највећа српска клуба Црвену звезду и Партизан.

- Прескочио сам ту степеницу у каријери и то ми је стварно жао. Ипак, једног дана могу да се вратим у европски клуб са којим бих играо Евролигу, у Црвену звезду најприје. Нисам размишљао то томе да ли бих играо за Звезду или Партизан. Прескочио сам и овдашње клубове, али никад се не зна - рекао је Кузмић.

Он је похвалио квалитет финске лиге.

- Сваке године напредују, како на клупском тако и на репрезентативном плану. Финска је тотално необична земља за кошарку и не би се очекивало да се они уопште баве овом спортом, али воле кошарку и улажу у њу - казао је Кузмић.

О дружењу са остатком играча из Голден Стејт Вориорса Кузмић каже да то није ни слично нивоу на који је навикао у европском клубовима.

- Кад смо у екипи сви смо као тим и подједнаки смо, али послије утакмица најчешће свако оде својим путем. Највише времена проводим са Немањом Недовићем, што је очекивано, а били смо заједно у репрезентацији Србије. Од странаца најчешће се дружим са Ендрујем Богутом. Он је Аустралијанац хрватског поријекла, па зна наш језик. Како је све једноставније. Кад смо на гостовањима у хотелским собама, немамо цимера. Нема заједничких вечера и свако је сам за себе. Није битно кад долазиш кући, већ је битно какав долазиш ујутро на тренинг. Они који су годинама у клубу друже се послије утакмица. Добро сам прихваћен и имам коректан однос са свим саиграчима - појаснио је Кузмић.

Осим њега и Немање Недовића у NBA лиги прошле сезоне још је играо Мирослав Радуљица, као и Црногорци Никола Пековић и Никола Вучевић, те Македонац Перо Антић.

- Увијек се поздравимо прије утакмице и ако имамо прилику проведемо мало времена заједно. Ту је и Словенац Горан Драгић, за којег знам да је родом из Зворника. Што се тиче неких бивших саиграча, остао сам добар са доста њих. Ипак, истиче се Дејан Тодоровић из Мркоњић Града, са којим сам тренирао у Уникахи. Стално смо у контакту и он ми је као брат - рекао је Кузмић.

За Недовића, са којим се највише дружи, рекао је да га је импресионирао својим кошаркашким знањем.

- Надам се да ћемо обојица успјети изборити већу минутажу, а он је посебно добар. Има потенцијал, велики је атлета за неког ко долази из Европе и нисам видио плејмејкера са наших простора који има такве способности - казао је Кузмић.

На живот у велеграду брзо се навикао.

- Мој клуб смјештен је Оукленду, који је од Сан Франциска удаљен десетка минута вожње аутомобилом. Морао сам да положим возачки испит. На почетку сам имао возача, али сад ми је много лакше када самостално могу да идем гдје пожелим. Поједина мјеста су као из бајке, а Сан Франциско је један од најљепших градова на свијету - рекао је Кузмић.

Када су у питању амбиције, Кузмић је био врло скроман.

- Не размишљам много унапријед. Очекујем да наставим да играм у NBA лиги, да завршим сљедећу сезону и видим каква ће ми бити минутажа. Моје је да дам максимум, па ћемо видјети шта ће бити. Уколико то не буде оно што очекујем, могу се вратити Еврпопу и играти Евролигу. Своје планове тренутно не вежем за САД - истакао је Кузмић.

Знају Дивца и Ђоковића

Кузмић је потврдио да Американци мало знају о Европи, Србији, БиХ. Највише га идентификују по легенди NBA лиге Влади Дивцу, као и најбољем свјетском тенисеру Новаку Ђоковићу.

- Знају да сам Србин. Неки знају одакле долазим, али већина нема појма одакле сам, ко сам и шта сам. Повезују ме са Владом Дивцем, јер њега сви знају, па ме тако идентификују са њим. Сада знају и за Новака Ђоковића, који је глобално популаран - казао је Кузмић.

Бањалука у срцу

Са 17 година стасити Добојлија је дошао у бањалучки Борац, гдје је провео шест мјесеци и затим отишао у Финску.

- Био сам члан друге екипе Борца, коју су тренирали Драган Ђера Мићић и Бојан Божић, док сам са Драгом Каралићем мало радио. У том периоду сам живио у стану код Економске школе, који сам дијелио са саиграчем Максимом Радановићем. Били су то лијепи дани. Бањалука ми је била и остала у срцу - рекао је Кузмић.

Носталгија и ћевапи

Кузмић признаје да му највише недостаје родитељски дом, који је напустио са само 17 година и отишао у иностранство.

- Мајка, отац, сестра, кућа, друштво - сви ми јако недостају... Далеко је Америка и не може се баш често доћи. Срећа па се чујемо путем "Скајпа", али и ту имамо мали проблем због временске разлике од девет часова. Када сам ја будан, они спавају и обрнуто. Недостаје ми и наша храна. Има много ресторана, али се треба навићи на њихове стандарде. Имамо посебан режим исхране и од клуба добијемо шта да једемо и шта да избјегавамо. Кад сам кренуо кући рекли су ми да баш пазим на исхрану. Најгоре је што нема ћевапа, мада сам их нашао на једном мјесту. Нису као наши - кроз смијех је рекао Кузмић.

Згоде и незгоде

Током година промијенио је неколико клубова, пропутовао доста градова и имао много анегдота.

- Говорим шпански и енглески, док не знам ни ријечи финског. Провео сам двије године на сјеверу Европе, али ништа нисам успио да научим, пошто језик Финаца страшно компликован. Када сам стигао у САД, морао сам да положим возачки испит и сад водим "порше кајен". Када купујем ауто то мора да буде неки џип, јер једноставно, ако је нешто мање, ја са 213 центиметара не могу да сједнем у њега. Кољена ми дођу до волана, па не могу да возим. Због висине сам постао кошаркаш, али знам да имам и проблема. Неколико пута сам добро разбио главу, имам проблема са превозом, у аутобусу, авиону и ако није сједиште до пролаза не могу да сједнем. У хотелима су мали кревети док сам само у родном Добоју то ријешио, јер сам наручио кревет по мјери - изјавио је Кузмић.

Амбасадор спорта РС

На 59. избору десет најбољих спортиста Републике Српске 2013. године Кузмићу је припала плакета амбасадор спорта Републике Српске.

- Због познатих обавеза у клубу жао ми је што нисам био у прилици да лично примим награду коју је умјесто мене преузео мој отац Милан. Он ми је пренио све утиске са Избора спористе, тако да имам осјећај као да сам био присутан. Шта друго да кажем него да сам почаствован признање и хвала "Гласу Српске" као организатору који је препознао то што радим - изјавио је Кузмић.

Лична карта

Име и презиме: Огњен Кузмић

Датум рођења: 16. мај 1990.

Мјесто рођења: Добој (СФРЈ)

Држављанство: Република Српска, БиХ, Србија

Висина: 213 центиметара

Позиција у тиму: центар

NBA драфт: 52. пик, 2012. године (Голден Стејт)

Сениорски клубови

2007 - 2008. Борац Нектар

2008 - 2010. Корихаит

2010 - Корикобрат

2010 - 2011. Челик

2011 - 2013. Уникаха

2011 - 2012. Клиника Ринкон (позајмица)

2012 - 2013. Хувентуд (позајмица)

2013 - Голден Стејт Вориорси

Санта Круз Вориорси (позајмица)

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.