Синиша Овука за "Глас": СП је остварење сна

Свјетски, а наш. Одбојкашки судија Синиша Овука иза себе има годину за памћење. Бањалучанин је, наиме, судио на три најважнија такмичења у овом спорту, чиме ријетко ко у нашем региону може да се похвали.

Овука је био судија на Свјетском првенству за одбојкаше на Филипинима, а водио је и дуеле на завршним турнирима Лиге нација као и Лиге шампиона. На Свјетском првенству је судио завршницу турнира, што је велико признање за њега ако се зна да је тренутно најмлађи арбитар на елитној листи. Судио је полуфинални меч између Чешке и Бугарске, прије тога четвртфинале Италија - Белгија, па меч осмине финала Тунис - Чешка као и дуеле по групама.

Бањалука, Република Српска и БиХ и те како могу да буду поносне на чињеницу да наш судија припада свјетском врху и да ужива повјерење челника Свјетске федерације (ФИВБ).

Иза Овуке су године напорног рада и усавршавања, а мечеви на Свјетском првенству су круна досадашње каријере.

- Утисци су изузетно позитивни. Прелијепо искуство не само у стручном смислу, гдје сам судио мечеве најбољих репрезентација свијета, већ смо сви осјетили такву топлину и домаћинство какво се ријетко среће. Филипини су ранијих година добијали организацију значајних спортских такмичења као неку врсту припреме и теста у организационом смислу. Свјетска одбојкашка федерација је жељела да их припреми на ниво јер они у играчком смислу нису велесила, па немају искуства са највећих такмичења. Оцјена комплетне одбојкашке заједнице, од предсједника ФИВБ Фабија Азеведа, је да је организација била на врхунском нивоу. Све је функционисало сјајно. Од доласка смо се осјећали пријатно, церемонија отварања је била одлична, а дворане функционалне. Такође, одушевила је одлична посјета. Нигдје осим у Пољској није била толика гледаност. Током првенства одржан је Борд ФИВБ, а каква је била организација, свједочи и податак да су Филипини добили организацију Свјетског првенства за одбојкашице. Они су по менталитету слични нама. Кад не игра њихова репрезентација, навијачи су пола меча навијали за једну, а затим пола меча за другу. То одбојкашка јавност није осјетила досад и зато смо сви пуни позитивних утисака - рекао је Овука.

ГЛАС: Ово првенство је и за Вас значајно. Делегирање на Свјетско првенство је велика част и признање за сав досадашњи рад.

ОВУКА: Нисам себи дао за право на почетку каријере да сањам да ћу водити овакве мечеве. Да не будем лажно скроман, амбиција је увијек било и да их није било, не бих био ту. Али, искрено, нисам о томе размишљао. Радио сам најбоље што сам могао, усавршавао се и кад сам добио делегирање, и то као најмлађи судија на турниру, осјећао сам се поносно. Био сам ту до саме завршнице и осјећај је предиван. О овоме сањамо кад почињемо да се бавимо овим послом. Одбојка је моја љубав одмалена и мечеви на Свјетском првенству су испуњење сна. То је знак да неко цијени ваш труд и рад и потврда да одбојкашки радници у Републици Српској и БиХ треба да буду поносни што имамо свог представника и што смо на свјетској одбојкашкој мапи. Имам привилегију да сам то био ја.

ГЛАС: Иза Вас су године искуства, у одбојци сте практично од дјетињства. Колико је рада потребно да би се дошло до елитног ранга судија којима се повјере најзначајнији мечеви у овом спорту?

ОВУКА: Одрицања је током каријере било пуно како бих дошао међу најбоље. Од дјетињства сам везан за одбојкашку лопту. Отац је био одбојкашки тренер у бившој Југославији, касније и судија. Тако сам и ја заволио овај спорт и почео да га тренирам. Играо сам одбојку и желио сам да останем у њој. Пошто нисам могао да постанем врхунски играч, одлучио сам се да постанем судија. Кренуо сам од првих корака као линијски судија и записничар у Републици Српској 1997. године.  Свидјело ми се, уживао сам да будем дио тога.  Са 20 година сам дошао да судим Прву лигу Републике Српске, све до 2005. године, када се одбојка ујединила на нивоу БиХ. Сезона 2005-06. је прва сезона заједничке лиге и од тада сам на листи. Одрицања су велика. Слободне викенде, рођендане, породична дружења често сам прескакао и данас прескачем зато што сам ставио одбојку на прво мјесто. Тај искрен и одан однос према одбојци ми је вјероватно и донио ову сатисфакцију јер се комплетан труд исплатио. Предсједник судијске организације нам је на крају СП ушао у свлачионицу да захвали на одлично обављеном послу и питао нас шта мислимо и какви су утисци. Одбојка ми је толико дала,  од пријатеља, путовања по свијету, и бићу срећан ако јој вратим барем 10 одсто оног што је она мени дала.

ГЛАС: Одбојка је значајно напредовала посљедњих година. Како се спремити за мечеве који су све бржи и остати фокусиран читав меч?

ОВУКА: Моја припрема се састоји из неколико сегмената. Први је гледање утакмица најјачих свјетских лига. Кад треба да судим Лигу шампиона, гледам каква је форма екипа, шта могу да очекујем, гледам утакмице из првенства. Други сегмент је антиципација. Размишљам о  својим потезима на терену како бих могао благовремено и адекватно да реагујем и трећи сегмент је физичка припремљеност. Ми не трчимо као колеге из других спортова, али томе посвећујем максималну пажњу. Кад сам у правој физичкој форми, онда се осјећам добро и то ми помаже да будем и ментално припремљен. ФИВБ је у сарадњи с медицинском комисијом то препознао као важан сегмент, тако да радимо физичке тестове који су у оквиру љекарског прегледа који се ради једном годишње пред почетак сезоне.

ГЛАС: Током каријере сте судили најбољим одбојкашима свијета. Како у тим тренуцима изградити ауторитет и повјерење у Ваше одлуке и колико Вам је помогло увођење видео-технологије.

ОВУКА: Ауторитет се стиче, прије свега, знањем. Да бисмо могли говорити о ауторитету, познавање правила и искуство су нешто што се подразумијева. Психологија је такође веома битна. Морате убиједити све актере - играче,  тренере и публику да знате посао који радите, да га обављате најбоље што можете и да стојите иза своје одлуке у смислу дигнитета. Челенџ видео-систем на великим такмичењима је промијенио игру, али и психологију. Раније су играчи морали да вјерују у судијске одлуке. Сада је ту челенџ да сви будемо увјерени да је наша одлука праведна јер је циљ да се донесе исправна одлука. Одбојка је од спорта који је био полупрофесионалан значајно напредовала и у њу се улаже огроман новац и нико не жели да људска грешка буде разлог да неко изгуби спонзорска средства. Зато је наша потенцијална грешка јако скупа и то је стрес који је огроман. Челенџ је много помогао, али ипак постоје неки моменти који не могу да се покрију челенџом. Судија у одбојци је један од ријетких који доноси одлуку и о техници одигравања лоптом и то издваја наш спорт. Због тога је мој лични став да неко ко није играо одбојку не може да буде врхунски судија. Рекао сам да се ауторитет гради знањем и искуством и сад ми је много лакше судити јер након деценија рада мене познају играчи и тренери. Имамо позитивну историју и сад ми вјерују.

ГЛАС: Најмлађи сте судија који је водио мечеве на Свјетском првенству. Како се задржати у тој групи елитних судија?

ОВУКА: Ово је посао у којем не постоји минули рад. Рекао сам да ми је сад лакше јер имам искуство и актери ме препознају, али сваки меч је нови изазов и тражи доказивање. Грешке су јако скупе. Да бисте остали на том нивоу, морате да будете максимално фокусирани и никад се не смијете опустити. Сигурно је лијепо кад напредујете на листама и видите да вас цијене, али не смијете да се опустите ниједног момента, у овом послу је то јако опасно. Моје припреме за утакмицу се не мијењају и на сваком мечу фокус је максималан.

ГЛАС: У досадашњој каријери сте судили многе мечеве. Који Вам је био најтежи?

ОВУКА: Уопште не морам пуно размишљати. Финале Европског кадетског првенства у Лакташима у препуној дворани, меч Русије и Пољске. Те 2013. године сам био млад међународни судија. Били су ту сви ауторитети из европске одбојке, људи из Одбојкашког савеза Србије којег гледамо као братски савез. Моје прво велико финале, пуна дворана, а на трибинама породица, пријатељи и колеге. Све то заједно створило је огроман притисак који се не може поредити с било којим мечом. Судио сам касније два полуфинала Лиге шампиона, финале Свјетске лиге, сад мечеве на Свјетском првенству, али та утакмица је била најтежа.

ГЛАС: Ипак, овај посао Вам сигурно доноси и бројне радости. Судите најбољим играчима свијета и при томе обилазите бројне земље.

ОВУКА: То је нешто најљепше у овом послу. Волимо да кажемо како је одбојкашка породица мала па се сви одлично познајемо. Такмичења дуго трају, тако да смо постали добри пријатељи и стално смо у контакту. Стекао сам пријатеље из читавог свијета кроз одбојку. Заиста прелијепо искуство које ме надахњује и испуњава. Колико год било стресно, толико је и лијепо, јер смо упознали разне земље и културе. Организатори често желе да нам покажу све најбоље и имамо могућност да обиђемо бројне знаменитости.

ГЛАС: Говорили смо о најтежем мечу, а кад сте се осјећали најљепше у својој улози?

ОВУКА: Најсвјежије искуство свакако је са Свјетског првенства и утакмице Филипини - Иран. Та утакмица је пружила све оно што наш спорт чини тако лијепим. Одиграна је у препуној СМ Арени, мислим да је било више од 16.500 гледала. Прелијепо навијање, изузетно узбудљив меч који је ријешен у петом сету, 22:20. То је нешто што се памти. Такође, Италија  има посебну драж. Судити њихове дербије је прелијепо. Италија је колијевка одбојке са сјајном традицијом. Дербији попут Перуђа - Модена, Лубе - Тренто, а све сам то судио, доносе посебне емоције. Тај италијански дух који се осјети на терену и трибинама је заиста нешто у чему сви уживамо.

Загрљај с Мајом

ГЛАС: Током каријере сте често судили одбојкашима из региона. Како они реагују кад вас виде међу судијама?

ОВУКА: Судија мора да буде службен у контакту са свима прије, током и након меча. Поздравите се с играчима и то је то. Међутим, прошле сезоне у Лиги шампиона десио се симпатичан догађај. На мечу у Њемачкој између Штутгарта и Скандићија пришла ми је Маја Огњеновић и казала: "Морам да те загрлим, а ови нек пишу шта хоће". Мислим да они имају сигурност да ћу свој посао обавити максимално одговорно и да су онда мирни с те стране.

Подршка из Србије

ГЛАС: Одбојкашки савез Републике Српске је од самог почетка имао велику помоћ и подршку браће из Одбојкашког савеза Србије.

ОВУКА: Удружење судија Одбојкашког савеза Републике Српске је од старта кроз ратне и поратне године имало несебичну подршку колега из Одбојкашког савеза Србије. Буквално су увијек били ту за нас. Они су имали најбоље међународне судије, попут Дејана Јовановића и Зорице Бјелић, који се нису штедјели и пружали су нам огромну помоћ. Пренијели су нам своје искуство и знање и захваљујући њима сам и ја дошао до мјеста гдје сам сад.

Најбољи кад су непримјетни

ГЛАС: Који су предуслови да би се успјешно бавили овим послом?

ОВУКА: Кад је наш позив у питању, волио бих да апострофирам да на почетку каријере судија мора да буде свјестан чињенице да је он на посљедњем мјесту кад је у питању меч и спортска манифестација. При томе не умањујем наш значај, вриједност и квалитет, већ судија  мора да схвати да је ту због играча. Играчи су на првом мјесту, а ми смо практично сервис који треба да помогне да меч буде на највишем нивоу од игре до самог суђења. Кад судија то схвати, на добром је путу да уђе у професионалне воде. Некад су проблеми сујета и его, а сви смо људи и то имамо. Кад најбоље одрадимо свој посао, практично смо непримјетни, то је тежак дио за прихватити. Сви очекујемо, кад се бавимо неким послом, да добијемо потврду свог добро обављеног посла, али то код нас није случај. Кад обавимо посао како треба, нико нас не примијети. Просто је то тако и с тим се помиримо.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.