Одбојкашки судија Синиша Овука сабрао утиске завршене сезоне: Годину из бајке заокружио на Евроволеју

БАЊАЛУКА - Иза најбољег одбојкашког судије у БиХ, али и шире, Синише Овуке је сезона коју ће и те како упамтити, јер је опет добио повјерење да суди на највишем нивоу, а добро урађеним послом додатно утабао пут ка наредним изазовима.

Бањалучанин је дијелио правду у полуфиналу Лиге шампиона, а затим је први пут имао прилику да се опроба и на Европском првенству за одбојкаше. Групну фазу одрадио је у Естонији, а потом осмину финала и четвртфинале у Чешкој.

- Када се окренем иза себе, могу да кажем да је ово била заиста успјешна година. У завршници Лиге шампиона судио сам италијански дерби Модена - Перуђа и то је, што се каже, “бест оф”, посластица. Потом сам добио прилику у полуфиналу на мечу Зенит - Закса као други судија и то је сигурно круна клупске каријере - казао је Овука.

Потом је услиједила мала пауза током љета и припрема за првенство Старог континента.

- Претходно сам на континенталним шампионатима два пута судио одбојкашицама, а ЕП за мушкарце је можда и најтеже за нас арбитре, јер се на њему скупи есенција квалитета. Томе у прилог иде и чињеница да је Француска актуелни олимпијски шампион, Пољска свјетски, а Италија европски. Иако никада нисам у потпуности задовољан, јер сматрам да увијек може боље, без лажне скромности могу да кажем да сам добро урадио посао. Притисак је био огроман, било је доста изненађења током првенства, али чини ми се да је закључак стручне јавности и нас самих да смо положили тест - нагласио је Овука.

Његово путовање са пиштаљком у руци почело је сада већ давне 1997. године и од тада је постепено крчио пут, ишао степеницу по степеницу, те стигао до елите. Зато је природно питати шта му је сљедећи циљ, јер је остало мало онога што у свом занату није достигао. Свјетско првенство и Олимпијске игре, признаје, јесу потајне жеље, али не дозвољава да постану опсесија. Истиче да чврсто стоји на земљи, те малим, али сигурним корацима корача кроз каријеру, као што је до сада чинио.

- Слагао бих када бих рекао да немам амбиција, али настојим да не буду превелике да ми створе притисак. Када се пробудите са мишљу да сте најбољи, онда сте у проблему. Све док препознајем слабости на којима бих требало да радим, могу се надати нечем сљедећем. Судио сам на свјетским првенствима за млађе категорије, само нисам на сениорском и на Олимпијским играма. Годинама смо лимитирани до 55, тако да имам још 15 година “форе” и реално је очекивати наредни корак. Када узмемо у обзир да долазим из земље која на одбојкашкој мапи нема велику тежину, сматрам да је ово до сада као бајка. Заиста уживам у сваком моменту - нагласио је један од најмлађих судија у елитној европској категорији.

Иако је пуноправни члан тог друштва, напомиње да увијек има простора за напредак.

- Свако ко је реалан у послу којим се бави врло је свјестан грешака које су саставни дио занимања. Имамо прилику да користимо “видео чек” и он је прави показатељ како људско око није савршено. Разговори са искуснијим колегама много помажу. Такође, помаже ми и гледање врхунских утакмица. На неки свој начин тражим методе којима ћу доћи до менталне стабилности да будем максимално концентрисан. Мени лично помаже физички тренинг, јер да бих био ментално фокусиран, тијело мора да буде на 100 одсто - сматра Овука.

Коришћење технологије олакшало је посао судијама и могућност доношења погрешних одлука свело на минимум, али их је у истом тренутку ставило на једну врсту теста који може да им наметне додатни притисак. Није се лако носити са ситуацијом када “видео чек” покаже да је судија погријешио, посебно ако се то деси неколико пута у мечу.

- Врхунски судија мора у секунди да прихвати своју грешку и то потисне са стране како би несметано наставио да ради свој посао. Уколико успије да се избори с тим, на добром је путу, ако се деси супротно, у великом је проблему. Сви су свјесни да ниједно људско око не може да у милиметар види гдје је пала лопта послије сервиса или смеча од 120 километара на сат. Међутим, када су очигледне грешке, онда је то терет. На врхунском нивоу свака грешка је врло скупа, јер све добро урађено до тада се брзо заборавља. Зато је једино исправно да на сваки наредни меч гледате као на кључни и спремите се што је боље могуће - закључио је Овука.

Темељ ударили инструктори из Србије

Посебну захвалност Овука и његове колеге из Удружења судија Републике Српске дугују колегама из Србије који су им несебично помогли.

- Имали смо привилегију да у временима када се развијао ОСРС и наше удружење учимо од најбољих. На семинаре су нам долазили најбоље међународне судије из Србије Дејан Јовановић након ОИ у Пекингу и Зорица Бијелић након ОИ у Лондону. Већ годинама имамо одличну сарадњу са ОСС и Удружењем судија Србије и то су почетни кораци како се стварала база наших судија - казао је Овука.

Повратак публике

Цијела прошла клупска сезона одиграна је без публике, па Овука истиче да је у Казању на полуфиналу Лиге шампиона имао прилично чудан осјећај када је послије дуго времена шкрипу патика замијенило навијање.

- Мало смо се одвикли од тога, како одбојкаши, тако и ми. Ипак, све је дошло на своје на ЕП у Талину, гдје су трибине биле попуњене до посљедњег мјеста. Колико год то судији можда и подиже адреналин, са друге стране то је оно због чега се бавимо овим послом. Ту смо због публике, да пружимо представу. Притисак је већи, али нас то држи спремнијим и буднијим - рекао је Овука.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.