Немања Јовановић, савјетник тренера Саутерн методист универзитета (СМУ), за Глас Српске: Браун ме научио тајнама кошарке

Далас - Послије 17 година српска кошарка имала је тренера на "мартовском лудилу", али је Саутерн методист универзитет (СМУ) нашег стручњака Немање Јовановића такмичење изненађујуће завршио у првој рунди.

Престижни програм из Даласа поражен је од Универзитета Јужна Калифорнија иако је имао веома добру сезону, а Јовановић је тако наслиједио Игора Кокошкова, који је на овом спектаклу наступио са Мисуријем.

- Ово ми је најболније искуство у тренерској каријери. Невероватно како ме је погодило, саживео сам се са екипом. Два дана од муке нисам могао да гледам кошарку. Ево сада док причам с тобом гледам NBA лигу и још увек немам снаге да анализирам наш меч - рекао је Јовановић.

Од ове сезоне први тренер екипе је Тим Јанковић, који има црногорске коријене. Унаприједио је Јовановића са позиције видео-координатора и поставио га на мјесто савјетника главног тренера, па сада има много више утицаја на игру. Послије рада у Србији, Шпанији, Данској и Шведској, Јовановић је дошао на СМУ. Посао му је дао један од најбољих тренера свих времена Лери Браун. Човјек који је освајао NBA лигу са Детроитом, био NCAA шампион са Канзасом, а при томе још освојио олимпијско злато и сребро, оставио је велики утисак на Немању.

- Упознали смо се на кампу и изненадило ме је колико је нормалан. Свидело му се моје размишљање па ме запослио. Нико не воли кошарку као Лери и једино могу да га поредим са нашим фудбалским тренером Радомиром Антићем, јер непрестано гледају утакмице. Увек је први на послу и када год бих дошао, он је већ гледао неки меч. Покушавао сам да будем бржи јер ми је било непријатно да долазим после њега, али сам схватио да је то немогуће - рекао је Јовановић.

Браун је кум тренера Сан Антонија Грега Поповића и може се рећи да му је био ментор у Спарсима, а заслужан је и за каријеру генералног менаџера Ар Си Бјуфорда. Оставио је печат на многе тренере и руководиоце тимова који га често зову за савјете.

- Милион пута смо седели у канцеларији, зазвони му телефон а са друге сутане је неки тренер или генерални менаџер. Сви желе да чују његово мишљење па сам много раније знао како ће изгледати драфт и који ће клуб кога узети. Лери има невероватну страст према кошарци па и даље жели да ради. Са 76 година не може да добије NBA посао и све више размишља о Европи. Звала су га два италијанска и израелски клуб, али је одбио те понуде. Нису могли да испуне његове услове који се тичу концепта, финансије му нису биле проблем - рекао је Јовановић.

Браун је радио четири године на Универзитету из Даласа, али је клупу напустио прошлог љета. Немања је тако у својој другој сезони добио новог шефа Тима Јанковића. Овај стручњак има црногорске коријене, али не говори српски језик, што му није сметало да унаприједи Јовановића у штабу.

- Поставио ме за саветника првог тренера јер сам прве сезоне био видео-координатор. Константно радимо на напретку екипе, заједно правимо план тренинга, а сада на утакмицама седим поред њега како бих му лакше преносио моје мишљење. Увидео је моје знање и дао ми слободу - испричао је српски стручњак.

Колеџ кошарка није толико популарна код обичног свијета, али најзагриженији љубитељи игре под обручима је обожавају. О условима које имају екипе и играчи могло би се причати данима, па је и Јовановић имао утисак да је ушао у свемирски брод када је први пут крочио у тренинг центар свог тима.

- Невероватно је. Играчи имају све што им је потребно па и више од тога. Хала за утакмице је прелепа, а на њу се надовезује тренинг сала. Ходник даље води у просторије за опоравак, где играчи имају на располагању све, од ледених када до физиотерапеута и осталих ствари - испричао је Јовановић.

Кокошков је као пионир утабао пут европским тренерима у Америци, па су и Срби сада бројни. Огњен Стојаковић ради у штабу Денвера, док је Дарко Рајаковић у Оклахоми. Још један српски тренер Иво Симовић води Универзитет Хартфорд и управо је он доста заслужан за Јовановићеву каријеру.

- За Иву сам радио три пута. Када је добио понуду шпанског Торелодоноса, захтевао је да Дарко и ја будемо у његовом штабу. Тако смо сви заједно из Црвене звезде отишли у Мадрид. Направили смо добар посао, формирали академију и поставили систем. Са Огијем сам студирао и имамо заједничку историју. Сви смо веома добри пријатељи, посећујемо се кад можемо. Када њихове екипе играју против Даласа, обавезно идем да их видим - наставио је Јовановић.

NCAA је велика асоцијација која зарађује огроман новац од ТВ права. Полемике о неплаћању играча константно трају, али су људи који воде колеџ спорт досљедни својим правилима. Дешавају се разни скандали, почевши од недозвољеног плаћања играча до изнајмљивања проститутки или највећег прекршаја који се односи на академски ниво или варање на испитима.

- Причао сам џорџом Линчом, који је играо почетком деведесетих и тврди да су такве ствари одувек постојале, само што сада ништа не може да се сакрије од медија. Играчи немају плате, али зато добијају стипендије које им покривају високе школарине. На нашем универзитету година кошта 63.000 долара, па колеџи онда рачунају колико потроше на играче. За живот и свакодневне потрепштине се уопште не брину јер имају све, а опрему обнављају свака два дана - додао је Јовановић.

Систем рада и тренинга није исти као у Европи, јер NCAA играче прво посматра кроз образовни дио као студенте. Када је у питању тренинг, постоје многа правила која морају да се испоштују.

- Током сезоне играчи морају да имају један слободан дан седмично и то се рачуна од 15. септембра до финалног меча. Ван сезоне тренер са играчем може да проведе само два сата седмично у сали, а четири пута више у теретани. Тимски се држе три пута по 40 минута на терену и тада се углавном играју утакмице против професионалних играча. Има милион малих правила и све се контролише. Потпуно је другачије од Европе, гдје се много мање води рачуна о играчима током љета - закључио је Јовановић.

Како је открио Недовића

Бек Уникахе Немања Недовић дошао је у Црвену звезду као кадет захваљујући добром оку Немање Јовановића и Иве Симовића.

- Чули смо за Недовића као дете које се издваја од генерације из околине. Довели смо га на Калемегдан, стао је испод коша и погледао, ваљда да измери да ли је исте висине као код њега у крају. Скочио је из места и са две руке се ухватио за обруч. Одмах смо знали да имамо благо - казао је тренер из Лајковца.

Чојић има нос за таленат

Оснивач и тренер бијељинске Будућности Дарио Чојић велики је пријатељ Немање Јовановића, који гаји лијепе емоције према семберској престоници и Бањалуци.

- Нико на свету не уме да препозна таленат као Иво Симовић и Дарио Чојић. Ако кажу да ће неко дете бити играч, то је за мене амин. Био сам пре две године код Дарија, спавао сам код њега и стално смо боравили у дворани. Волим да гледам како ради и крадем његове форе (смијех). Упознали смо се на Вишој тренерској школи у Београду и радили кампове заједно на Златибору - рекао је Јовановић.

Лијепио плакате у Лајковцу

Његов тренерски пут је веома чудан јер је каријеру започео у родном Лајковцу, а затим радио у Суперфунду, Црвеној звезди и касније у иностранству.

- Отац је скоро 40 година у локалном клубу и на његов наговор сам ушао у овај посао. Завршавао сам играчку каријеру у Лозници и затим покренуо млађе категорије у Лајковцу. Полепио сам плакате по дворани и граду, клинци су се одазвали па сам направио четири селекције са 80 дечака и девојчица. Недавно ми се јавио бивши играч и захвалио на свему што сам урадио за њега. То је предиван осећај - рекао је Јовановић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.