Nemanja Jovanović, savjetnik trenera Sautern metodist univerziteta (SMU), za Glas Srpske: Braun me naučio tajnama košarke

Dalas - Poslije 17 godina srpska košarka imala je trenera na "martovskom ludilu", ali je Sautern metodist univerzitet (SMU) našeg stručnjaka Nemanje Jovanovića takmičenje iznenađujuće završio u prvoj rundi.

Prestižni program iz Dalasa poražen je od Univerziteta Južna Kalifornija iako je imao veoma dobru sezonu, a Jovanović je tako naslijedio Igora Kokoškova, koji je na ovom spektaklu nastupio sa Misurijem.

- Ovo mi je najbolnije iskustvo u trenerskoj karijeri. Neverovatno kako me je pogodilo, saživeo sam se sa ekipom. Dva dana od muke nisam mogao da gledam košarku. Evo sada dok pričam s tobom gledam NBA ligu i još uvek nemam snage da analiziram naš meč - rekao je Jovanović.

Od ove sezone prvi trener ekipe je Tim Janković, koji ima crnogorske korijene. Unaprijedio je Jovanovića sa pozicije video-koordinatora i postavio ga na mjesto savjetnika glavnog trenera, pa sada ima mnogo više uticaja na igru. Poslije rada u Srbiji, Španiji, Danskoj i Švedskoj, Jovanović je došao na SMU. Posao mu je dao jedan od najboljih trenera svih vremena Leri Braun. Čovjek koji je osvajao NBA ligu sa Detroitom, bio NCAA šampion sa Kanzasom, a pri tome još osvojio olimpijsko zlato i srebro, ostavio je veliki utisak na Nemanju.

- Upoznali smo se na kampu i iznenadilo me je koliko je normalan. Svidelo mu se moje razmišljanje pa me zaposlio. Niko ne voli košarku kao Leri i jedino mogu da ga poredim sa našim fudbalskim trenerom Radomirom Antićem, jer neprestano gledaju utakmice. Uvek je prvi na poslu i kada god bih došao, on je već gledao neki meč. Pokušavao sam da budem brži jer mi je bilo neprijatno da dolazim posle njega, ali sam shvatio da je to nemoguće - rekao je Jovanović.

Braun je kum trenera San Antonija Grega Popovića i može se reći da mu je bio mentor u Sparsima, a zaslužan je i za karijeru generalnog menadžera Ar Si Bjuforda. Ostavio je pečat na mnoge trenere i rukovodioce timova koji ga često zovu za savjete.

- Milion puta smo sedeli u kancelariji, zazvoni mu telefon a sa druge sutane je neki trener ili generalni menadžer. Svi žele da čuju njegovo mišljenje pa sam mnogo ranije znao kako će izgledati draft i koji će klub koga uzeti. Leri ima neverovatnu strast prema košarci pa i dalje želi da radi. Sa 76 godina ne može da dobije NBA posao i sve više razmišlja o Evropi. Zvala su ga dva italijanska i izraelski klub, ali je odbio te ponude. Nisu mogli da ispune njegove uslove koji se tiču koncepta, finansije mu nisu bile problem - rekao je Jovanović.

Braun je radio četiri godine na Univerzitetu iz Dalasa, ali je klupu napustio prošlog ljeta. Nemanja je tako u svojoj drugoj sezoni dobio novog šefa Tima Jankovića. Ovaj stručnjak ima crnogorske korijene, ali ne govori srpski jezik, što mu nije smetalo da unaprijedi Jovanovića u štabu.

- Postavio me za savetnika prvog trenera jer sam prve sezone bio video-koordinator. Konstantno radimo na napretku ekipe, zajedno pravimo plan treninga, a sada na utakmicama sedim pored njega kako bih mu lakše prenosio moje mišljenje. Uvideo je moje znanje i dao mi slobodu - ispričao je srpski stručnjak.

Koledž košarka nije toliko popularna kod običnog svijeta, ali najzagriženiji ljubitelji igre pod obručima je obožavaju. O uslovima koje imaju ekipe i igrači moglo bi se pričati danima, pa je i Jovanović imao utisak da je ušao u svemirski brod kada je prvi put kročio u trening centar svog tima.

- Neverovatno je. Igrači imaju sve što im je potrebno pa i više od toga. Hala za utakmice je prelepa, a na nju se nadovezuje trening sala. Hodnik dalje vodi u prostorije za oporavak, gde igrači imaju na raspolaganju sve, od ledenih kada do fizioterapeuta i ostalih stvari - ispričao je Jovanović.

Kokoškov je kao pionir utabao put evropskim trenerima u Americi, pa su i Srbi sada brojni. Ognjen Stojaković radi u štabu Denvera, dok je Darko Rajaković u Oklahomi. Još jedan srpski trener Ivo Simović vodi Univerzitet Hartford i upravo je on dosta zaslužan za Jovanovićevu karijeru.

- Za Ivu sam radio tri puta. Kada je dobio ponudu španskog Torelodonosa, zahtevao je da Darko i ja budemo u njegovom štabu. Tako smo svi zajedno iz Crvene zvezde otišli u Madrid. Napravili smo dobar posao, formirali akademiju i postavili sistem. Sa Ogijem sam studirao i imamo zajedničku istoriju. Svi smo veoma dobri prijatelji, posećujemo se kad možemo. Kada njihove ekipe igraju protiv Dalasa, obavezno idem da ih vidim - nastavio je Jovanović.

NCAA je velika asocijacija koja zarađuje ogroman novac od TV prava. Polemike o neplaćanju igrača konstantno traju, ali su ljudi koji vode koledž sport dosljedni svojim pravilima. Dešavaju se razni skandali, počevši od nedozvoljenog plaćanja igrača do iznajmljivanja prostitutki ili najvećeg prekršaja koji se odnosi na akademski nivo ili varanje na ispitima.

- Pričao sam džordžom Linčom, koji je igrao početkom devedesetih i tvrdi da su takve stvari oduvek postojale, samo što sada ništa ne može da se sakrije od medija. Igrači nemaju plate, ali zato dobijaju stipendije koje im pokrivaju visoke školarine. Na našem univerzitetu godina košta 63.000 dolara, pa koledži onda računaju koliko potroše na igrače. Za život i svakodnevne potrepštine se uopšte ne brinu jer imaju sve, a opremu obnavljaju svaka dva dana - dodao je Jovanović.

Sistem rada i treninga nije isti kao u Evropi, jer NCAA igrače prvo posmatra kroz obrazovni dio kao studente. Kada je u pitanju trening, postoje mnoga pravila koja moraju da se ispoštuju.

- Tokom sezone igrači moraju da imaju jedan slobodan dan sedmično i to se računa od 15. septembra do finalnog meča. Van sezone trener sa igračem može da provede samo dva sata sedmično u sali, a četiri puta više u teretani. Timski se drže tri puta po 40 minuta na terenu i tada se uglavnom igraju utakmice protiv profesionalnih igrača. Ima milion malih pravila i sve se kontroliše. Potpuno je drugačije od Evrope, gdje se mnogo manje vodi računa o igračima tokom ljeta - zaključio je Jovanović.

Kako je otkrio Nedovića

Bek Unikahe Nemanja Nedović došao je u Crvenu zvezdu kao kadet zahvaljujući dobrom oku Nemanje Jovanovića i Ive Simovića.

- Čuli smo za Nedovića kao dete koje se izdvaja od generacije iz okoline. Doveli smo ga na Kalemegdan, stao je ispod koša i pogledao, valjda da izmeri da li je iste visine kao kod njega u kraju. Skočio je iz mesta i sa dve ruke se uhvatio za obruč. Odmah smo znali da imamo blago - kazao je trener iz Lajkovca.

Čojić ima nos za talenat

Osnivač i trener bijeljinske Budućnosti Dario Čojić veliki je prijatelj Nemanje Jovanovića, koji gaji lijepe emocije prema semberskoj prestonici i Banjaluci.

- Niko na svetu ne ume da prepozna talenat kao Ivo Simović i Dario Čojić. Ako kažu da će neko dete biti igrač, to je za mene amin. Bio sam pre dve godine kod Darija, spavao sam kod njega i stalno smo boravili u dvorani. Volim da gledam kako radi i kradem njegove fore (smijeh). Upoznali smo se na Višoj trenerskoj školi u Beogradu i radili kampove zajedno na Zlatiboru - rekao je Jovanović.

Lijepio plakate u Lajkovcu

Njegov trenerski put je veoma čudan jer je karijeru započeo u rodnom Lajkovcu, a zatim radio u Superfundu, Crvenoj zvezdi i kasnije u inostranstvu.

- Otac je skoro 40 godina u lokalnom klubu i na njegov nagovor sam ušao u ovaj posao. Završavao sam igračku karijeru u Loznici i zatim pokrenuo mlađe kategorije u Lajkovcu. Polepio sam plakate po dvorani i gradu, klinci su se odazvali pa sam napravio četiri selekcije sa 80 dečaka i devojčica. Nedavno mi se javio bivši igrač i zahvalio na svemu što sam uradio za njega. To je predivan osećaj - rekao je Jovanović.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.