Најљепша прича о Бишини

ШЕКОВИЋИ - Бишина...одакле почети? Те, 2024. у Бијељини сам отрчао своју прву "ОЦР Тавна" 17 км трку на наговор Бојана.

Након тога пролази одређен период, долази 26. април 2025. године и пријавим Цер 15 км, никог нема са мном, одем сам погубљен да видим како то све изгледа. До краја године одем на још трка, не знам тачно колико. И цијеле 2025. године ме људи у Шековићима питају, гдје то идеш ти, шта то ти радиш, куд то трчис кроз блато, 'вако 'нако. 

Миладин ме након пар трка пита јеси добар, откуд то? Реко немам појма, добра брате енергија међу људима, одмориш главу, упознаш нове људе, чисто здравље, како физичко, тако ментално, стварно мораш доћи да видиш, покажем му пар слика, снимака и каже он мени: "Би л’ то могли ми у Шековићима"? Па, рекох му што не би, могли пробати. Каже он: "Види ти мало распитај се како шта функционише, замисли нешто по твом, па ћемо финансије некако наћи ако није пуно..." 

И ја од наредне трке не идем као тркач, него идем да гледам гдје пролази кабал од струје, гдје стоји овај што води програм, гдје буде паркинг, како изгледа стартни пакет, каква је врста промоције, гдје шта стоји, како изгледају окрепне станице, шта је то што може привући неког тркача да дође у Шековиће, од аматера до професионалца. 

И тако 17.августа 2025. године направим на "Инстаграму: анкету и питам своје пратиоце "Трејл трка Бишина?“, добар дио одговори „да“. 

Направим инстаграм профил, кренем да прецизно "запраћујем“ људе који се баве трчањем, траил трке у региону, па уђем у лајкове њихових објава па "запраћујем“ још људи и још…и објављуј свашта нешто из природе, па свако мало у Бишину да снимим који кадар дроном, па телефоном док трчимо Бојан, Милош, Рано, Миро, остали и ја, са Шонетом и џипом ходај тражи могућности за стазе, размишљај куд би шта могло, испитуј ловце што ходају по Бишини како, гдје, шта, обилази сам, обилази са овима што трче, тражи солуције и нешто се створи у глави слика какве би стазе могле бити. И тако дође вријеме да се морају пријаве отворити трке. 

Отворили смо званично пријаве за трку, 18. јул, претопло, шта ћу, прва година, сви добри датуми за организацију трке су попуњени. Јул је мјесец са много годишњих одмора, много планова за море и сличне дестинације, ризик велики због броја људи који ће доћи. Пита ме Миладин: "Шта очекујеш, колико људи"? 

Рекох: "Брате 150 да дође на трку за прву годину биће више него добро искрено, мало смо ми мјесто, слабо ко зна за Шековиће, поготово из већих градова, кад виде да имају два сата из Београда и два и нешто из Новог Сада, да не причам о даљим градовима, дај Боже да ће доћи". Каже он мени: "Добро гурај, па колико год буде за прву годину добро је". 

Да скратим, укупан број пријављених 445. – укупан број "прокњижених“ (они који су уплатили котизацију и обезбједили себи стартне пакете) 342. 

Реално, нико није очекивао, јављају се Рајичевић, Вучковић, Ненад Ристић који је поријеклом из Ристића, презиме Павловић (Милош и Александар), Стевановић, потврђују долазак... Не истичем никога у смислу да ми је њихов долазак важнији од било чијег другог, него су то људи који иза себе имају велики број трка и када им почне сезона, они бирају гдје ће отићи, јер је све испланирано унапријед код њих, и тај моменат сам искористио да објавим да они долазе, како би остали тркачи на основу њиховог доласка закључили да се ради о нечему што вриједи да се дође...

Свакако сам одужио јер сам и сада под утиском, углавном било је преко 1000 људи на цијелој манифестацији, око 300 такмичара је прошло кроз циљ, преко 90 дјеце је узело учешће у програму предвиђеном за дјецу, у организацији не знам колико је људи учествовало, јер ова трка није ни моја, нити Општинска, нити било чија, ова трка и Бишина су свих Шековића, говорим ово јер је велики број њих се константно јављао да помогне шта треба да се ради, и то је оно што хоћу за крај да оставим.

Двије велике акције чишћења, једна акција постављања клупа и бетонирање истих, много одлазака у Бишину да се мете, граби, струја обнавља, вода оспособљава, уређује поново – тим људима се не могу одужити, никога од њих нисам звао да се мора ићи или да некога молим да иде, свако је дошао и донио своју и моторку и тример и прије свега добру и искрену вољу, вјерујући да ће од ове трке бити нешто. И то нешто је аман дошло. 

Најважније да су сви здравствено добро прошли, све остало узимамо у разматрање и спремни смо да исправимо грешке за наредну годину, а оно добро да покушамо сачувати или подићи на виши ниво. Хвала вам свима од срца.

Захвалност Миладину који ме прије свега као пријатељ у свему подржао, апсолутно, па тек онда као неко ко ми даје прилику и могућност да могу било шта од идеје спровести у дјело. 

Захвалност Данијелу Драгичевићу који је све ово подржао није поставио ниједно питање. Захвалност сваком који је минут потрошио у организацију ове трке, било их је што су трчали са мном прије свега, што нису спавали заједно са мном, што су ранили заједно са мном, што били нервозни заједно са мном, што су вриштали заједно са мном у шуми, што су долазили без позива да помогну, свака дјевојка која је узела учешће без икаквог питања шта треба да се ради, сваки грађанин Шековића који је дао свој допринос, зато понављам, ова трка и Бишина су свих Шековића.

Из пера Петра Влачића, организатора "Бишина трејла".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.