Мирко Петричевић, први најбољи спортиста Босанске Крајине 1955. године: Олимпијске игре недосањан сан

Господска улица је синоним за Бањалуку. Управо је у тој улици рођен Мирко Петричевић Пики синоним за акцију "Гласа Српске", "Избор десет најбољих спортиста Републике Српске".

Те давне 1955. године гимнастичар из Бањалуке је добио престижну награду, проглашен је за најбољег спортисту тадашње Босанске Крајине у избору "Крајишких новина". Тада је почела да се пише спортска историја која ове године доживљава писање своје 56. странице.

Петричевић је човјек који поред свих успјеха и могућности није заборавио свој град и без којег не може да живи. Гимнастика, рад са младима и физичко васпитање су живот овог великог спортсмена и џентлмена.

* ГЛAС: Били сте један од најбољих гимнастичара у екс-Југославији. Када сте почели да се бавите овим спортом?

ПЕТРИЧЕВИЋ: Са својих шест година први пут сам отишао у салу Соколског дома. То се може назвати почетак бављења гимнастиком јер сам осјећао да сам за тај спорт. Послије Другог свјетског рата гимнастика је, поред фудбала и атлетике, била најдоминантнији спорт.

* ГЛAС: Године 1952. испунила Вам се жеља да упишете Државни институт за фискултуру у Београду. Док сте студирали, како сте успијевали да се успјешно бавите гимнастиком?
ПЕТРИЧЕВИЋ: Па, услови у којима сам тренирао у Београду билу су изврсни. Био сам кандидат за тадашњу репрезентацију. У Београду су од мене тражили да се такмичим за њихове клубове, али то нисам могао да прихватим јер и тада, као и сада, волим Бањалуку. Као студент сам ишао на многа такмичења у Европи и биљежио добре резултате.

* ГЛAС: Три године касније, 1955. проглашени сте за најбољег спортисту Босанске Крајине. Колико Вам је значило то признање?

ПЕТРИЧЕВИЋ: Баш у том периоду сам дошао у Бањалуку из Београда. Са друговима сам шетао по градским улицама, да бих сасвим случајно, у новинама, видио своју слику и информацију да сам проглашен за најбољег. У то вријеме није било свечаности, ни манифестација као у данашње вријеме. Пехар за најбољег сам примио накнадно.

* ГЛAС: Већ сљедеће године били сте кандидат за Олимпијске игре у Мелбурну. Ипак нисте отишли?

ПЕТРИЧЕВИЋ: Послије такмичења које је одржано у Осијеку постао сам кандидат за Олимпијске игре. Скоро два мјесеца били смо на припремама у Крању и Бледу, да би нам седам дана прије поласка у Мелбурн било речено да новца нема за гимнастику. Сви само били разочарани. Олимпијада је врхунац сваког спортисте, па остаје жал због тога што нисам наступио на највећој свјетској спортској смотри.

* ГЛAС: Нажалост, гимнастика у Бањалуци је више него заборављена. Да ли постоји могућност да се такво стање промијени?
ПЕТРИЧЕВИЋ: У посљедње вријеме са пријатељима покушавам да вратим гимнастику на прави пут у "крајишкој љепотици". Надам се да би у скорије вријеме могло бити нешто од тог нашег пројекта и да ће у Бањалуци заживјети поново овај спорт.

* ГЛAС: Државни институт за фискултуру завршили сте 1959. И поред великих и сјајних могућности, Ви сте се ипак вратили у родни град?

ПЕТРИЧЕВИЋ: Тачно је да сам се вратио. У Београду су ми нудили посао асистента на факултету. Међутим, нагласио сам да без свога града не могу да живим. Добио сам посао у Средњој техничкој школи у Бањалуци и ту провео читав радни вијек. Увијек сам се трудио да дјецу изведем на прави пут.

* ГЛAС: Предавали сте великим и успјешним спортистима. Можете ли набројати неколико имена?

ПЕТРИЧЕВИЋ: Када бих набрајао све, требало би ми много времена. Споменућу неколико имена: Aбас Aрсланагић, Мирослав Никић, Јеролим Караџа... те многи кошаркаши, рукометаши, фудбалери...

* ГЛAС: Имали сте више него успјешну каријеру. Чиме се бавите сада у слободно вријеме?

ПЕТРИЧЕВИЋ: И сада дневно прошетам по четири-пет километара. На Радију Републике Српске имам емисију под називом "Спортски времеплов". Сваке суботе нашим грађанима доносим неку нову спортску причу, а уједно и евоцирам успомене.

* ГЛAС: Били сте организатор Малих олимпијских игара. Шта оне представљају за младе спортисте?

ПЕТРИЧЕВИЋ: То је нешто веома значајно за младе спортисте. Мислим да кроз то сви морају да прођу, јер за будућност спорта је то веома битно. Из квантитета се увијек могао добити квалитет.

* ГЛAС: Како гледате на постојеће стање у спорту?

ПЕТРИЧЕВИЋ: Спорт више није као некада. У моје вријеме он је представљао забаву, и није било новца. Сада су се ствари промијениле. Сви гледају ту материјалну страну, и што боље да искористе неки свој квалитет. Мислим да је ту спорт много изгубио. Када само чујем колики се новац врти тренутно у свијету спорта, не могу да повјерујем.

* ГЛAС: Шта бисте поручили младим генерацијама које представљају будућност?

ПЕТРИЧЕВИЋ: Младима бих поручио да се баве спортом. Сваки човјек би требало један дио младости да посвети спорту. Он прије свега представља здравље, па онда све остало.

* ГЛAС: Како поправити тренутно стање у спорту?

ПЕТРИЧЕВИЋ: Данас спорт зависи од више фактора. Вријеме које је дошло показује да је прва и основна ствар новац. Треба обучити стручне кадрове. Врхунски спорт захтијева пуно времена и одрицања, на шта млади данас нису спремни.

* ГЛAС: Фудбалери и рукометаши Борца су се посљедњих сезона пробудили, Игокеа је изборила пласман у НЛБ лигу... По Вама, да ли се спорт у Српској враћа на велику сцену?

ПЕТРИЧЕВИЋ: То су охрабрујући резултати, али предстоји нам још много рада и проливеног зноја. Треба ићи степеницу по степеницу, сигурним кораком. Надам се да ће све више спортиста и спортских колектива из Републике Српске у будућности имати успјеха на међународној сцени.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.