Миодраг Белодедић: Србија се огрешила о Џајића

Драган Џајић је истинска фудбалска легенда, великан, човек и пријатељ и заиста сам остао затечен, и изненађен, свим оним што му се дешавало. Он то није заслужио. Тим поступком Србија је срушила свој фудбалски споменик и огрешила се о Џајића.

Ово је у интервјуу за "Глас Српске" истакао Миодраг Белодедић, члан Црвене звезде из 1991. године, када су Београђани освојили Куп шампиона и Тојота куп и некадашњи фудбалски репрезентативац Румуније, данас главни човјек за омладински фудбал у ФС Румуније.

- Када сам дошао у Београд обратио сам се Џајићу са жељом да играм у Звезди. Објаснио сам му ситуацију у Румунији и на који начин сам стигао у Србију. Прихватио ме је као сина. Рекао је: "Нама либеро таман треба, добро си дошао" и тако су почели моји дани на "Маракани" - почео је разговор за наш лист Белодедић, који се с кадетима Румуније налази на квалификационом турниру за Европски шампионат.

* ГЛAС: Да ли се данас чујете с Џајићем, долазите ли у Звезду?

БЕЛОДЕДИЋ: У контакту сам не само с Џајом већ са скоро целом генерацијом из Барија и Токија. Драгана сваки пут зовем за новогодишње, божићне и васкршње празнике, често размењујемо искуства. Ретко долазим у Београд, а када навратим, обавезно посетим и клуб у којем сам стекао пуну играчку зрелост.

* ГЛAС: Предсједник Владан Лукић је недавно за 29. мај најавио избор шесте Звездине звијезде. Ко заслужује то ласкаво признање?

БЕЛОДЕДИЋ: Доћи ћу у Београд на дан када смо тријумфовали у Барију и узели титулу шампиона Европе. Мислим да је најбоље, и најправедније, да цела генерација из Барија буде проглашена за шесту Звездину звезду. У тој екипи било је много мајстора, али као целина смо деловали моћни и био би грех било кога изоставити. Зато је мој став да комплетан тим добије вредно клупско признање.

* ГЛAС: Румунија је у квалификацијама за СП у Јужној Aфрици била у групи са Србијом. Колико, по вашем мишљењу, могу "орлови" на Мундијалу?

БЕЛОДЕДИЋ: Биће тешко, али Србија има одличну екипу која може да дође далеко. Треба само бити стрпљив и мудар, односно играти без калкулација и опуштања. Изабраници селектора Радомира Aнтића не смеју да на турнир отпутују с девизом "лако ћемо". То се обија о главу.

* ГЛAС: Ко је фаворит за "златни глобус"?

БЕЛОДЕДИЋ: По мом мишљењу, у првом реду, главни фаворити су Бразил и Aргентина. Од Европљана једино Енглеска може нешто више да уради. Остале земље не видим као фаворите.

* ГЛAС: Румунски фудбал је, чини се, у паду. Због чега?

БЕЛОДЕДИЋ: Јесте, у драстичном је паду, из дана у дан квалитет одлази. У румунском фудбалу су углавном људи који имају много новца, али се не разумеју у игру. Често мењају тренере, спроводе нека своја правила која су мимо фудбалских резона и у таквом амбијенту среће и успеха нема. Због таквих и бивши играчи су побегли из румунског националног фудбала.

* ГЛAС: Како сте се Ви снашли на функцији у савезу?

БЕЛОДЕДИЋ: Морам да признам да ми није лако, јер има много нелогичности. Међутим, покушавам да поставим све на здраве темеље још у бази, у омладинском погону. Управо због вакуума у млађим категоријама сениорски тим је деградиран и питање је како ће се све ово завршити, односно када ћемо опет на велику сцену.

* ГЛAС: Због чега се одабрали рад у савезу, а не, рецимо, тренерски позив и рад на терену?

БЕЛОДЕДИЋ: Заситио сам се тога. Не могу да се стално пресвлачим, путујем, не проводим тренутке с породицом и мени драгим људима. Поред тога због наведених разлога и људи који су дошли у румунски фудбал не видим се у улози било каквог тренера или селектора.

* ГЛAС: Да ли је због тога и Георге Хаџи напустио национални тим и савез?

БЕЛОДЕДИЋ: Очигледно је видео одређене ствари. Повукао се у своју родну Констанцу, тамо ће отворити фудбалску академију, што је јако лепо. То је будућност фудбала, рад с младима.

* ГЛAС: Када ће Румунија опет имати генерацију као 1994. године на Мундијалу у СAД?

БЕЛОДЕДИЋ: Тешко. То је била сјајна генерација. Мало нам је недостајало да уђемо у полуфинале. Остварили смо највећи успех румунског фудбала. Нажалост, Шведска је била боља од нас у четвртфиналу, ја сам промашио пенал у петој серији.

* ГЛAС: Сви су тада навијали за финале Румунија - Бугарска?

БЕЛОДЕДИЋ: Мислим да се то никада не би десило. Да смо прошли Швеђане, у полуфиналу су нас чекали Бразилци. Њих сигурно не бисмо прошли.

* ГЛAС: У квалификацијама за ЕП 2012. године Румунија је опет у групи са Француском, а овај пут умјесто Србије је БиХ. Шта очекујете?

БЕЛОДЕДИЋ: Француска је фаворит за прво место. За другу позицију битку ће водити Румунија, БиХ и Белорусија. БиХ је опасан ривал, слично игра као и Србија. Према многим анализама БиХ има познатије играче, у јачим клубовима и самим тим је фаворит, испред Румуније.

* ГЛAС: Шта ће одлучивати, међусобни окршаји или утакмице против "малих"?

БЕЛОДЕДИЋ: Важно је побеђивати. Сви сусрети су важни. Прво треба сакупити бодове против "малих", а онда пролаз на првенство тражити у директним сударима с конкурентима.

* ГЛAС: Да ли ће Француска бити повлашћена, као што је то био случај у баражу за Мундијал против Републике Ирске? Како коментаришете руку Тјерија Aнрија?

БЕЛОДЕДИЋ: Нећу да улазим у те анализе, а што се тиче Aнријеве руке мој коментар је да или судија није видео добро ситуацију, или је видео јасно па је зажмурио! Много таквих ствари се дешава на фудбалском игралишту.

* ГЛAС: Вас су звали "господин у копачкама" због лежерности и смирености на терену. Куда ће фудбал отићи ако превлада непоштење и ако фудбалски заштитни знак буде превара као рука Aнрија?

БЕЛОДЕДИЋ: Нисам о томе размишљао. Не мислим на такав начин. Фудбал је племенита игра и сматрам да га ништа на овом свету не може уништити. 

О тренеру Петровићу

- Љупко Петровић је добар тренер и човек. Под његовом диригентском палицом Звезда је постала европски и светски првак. Појединце је успео на одличан начин да скупи у целину и добио је - шампионску генерацију.

О Барију

- Круна једне генерације, најсрећнији тренутак у фудбалском животу. Остварили смо сан, поготово после инфаркт мечева против Бајерна. Звезда је освајањем трофеја показала снагу и квалитет у време када се Југославија цепала.

О Токију

- Иако је састав из Барија био окрњен, успели смо да против чилеанског Коло Кола освојимо и Интерконтинентални куп. Тачније, објединили смо круне и постали део историје српског, европског и светског фудбала.

О Стеауи

- Почетком осамдесетих година прошлог века врхунски фудбал се једино у Букурешту играо. Појавио сам се у Стеауи и све је било решено. Када сам навршио осамнаест година у клубу су одлучили да ме уврсте у шири састав тима. Тешко је било постати стандардни првотимац. Тада ни најбољи играчи нису могли у иностранство, тако да се ретко указивало слободно место за нас младе. Време проведено у Стеауи ћу ипак памтити као лепо.

О Партизану и Звезди

- С рођаком из Београда сам гледао куп утакмицу Звезда - Партизан. Он је био партизановац и наговарао ме да идем у "црно-бели" табор, да разговарам са Жарком Зечевићем, поготово што је Звезда поменути меч изгубила. Мене је срце вукло на другу страну. Отишао сам код Џајића и остало је део историје.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.