Miodrag Belodedić: Srbija se ogrešila o Džajića

Dragan Džajić je istinska fudbalska legenda, velikan, čovek i prijatelj i zaista sam ostao zatečen, i iznenađen, svim onim što mu se dešavalo. On to nije zaslužio. Tim postupkom Srbija je srušila svoj fudbalski spomenik i ogrešila se o Džajića.

Ovo je u intervjuu za "Glas Srpske" istakao Miodrag Belodedić, član Crvene zvezde iz 1991. godine, kada su Beograđani osvojili Kup šampiona i Tojota kup i nekadašnji fudbalski reprezentativac Rumunije, danas glavni čovjek za omladinski fudbal u FS Rumunije.

- Kada sam došao u Beograd obratio sam se Džajiću sa željom da igram u Zvezdi. Objasnio sam mu situaciju u Rumuniji i na koji način sam stigao u Srbiju. Prihvatio me je kao sina. Rekao je: "Nama libero taman treba, dobro si došao" i tako su počeli moji dani na "Marakani" - počeo je razgovor za naš list Belodedić, koji se s kadetima Rumunije nalazi na kvalifikacionom turniru za Evropski šampionat.

* GLAS: Da li se danas čujete s Džajićem, dolazite li u Zvezdu?

BELODEDIĆ: U kontaktu sam ne samo s Džajom već sa skoro celom generacijom iz Barija i Tokija. Dragana svaki put zovem za novogodišnje, božićne i vaskršnje praznike, često razmenjujemo iskustva. Retko dolazim u Beograd, a kada navratim, obavezno posetim i klub u kojem sam stekao punu igračku zrelost.

* GLAS: Predsjednik Vladan Lukić je nedavno za 29. maj najavio izbor šeste Zvezdine zvijezde. Ko zaslužuje to laskavo priznanje?

BELODEDIĆ: Doći ću u Beograd na dan kada smo trijumfovali u Bariju i uzeli titulu šampiona Evrope. Mislim da je najbolje, i najpravednije, da cela generacija iz Barija bude proglašena za šestu Zvezdinu zvezdu. U toj ekipi bilo je mnogo majstora, ali kao celina smo delovali moćni i bio bi greh bilo koga izostaviti. Zato je moj stav da kompletan tim dobije vredno klupsko priznanje.

* GLAS: Rumunija je u kvalifikacijama za SP u Južnoj Africi bila u grupi sa Srbijom. Koliko, po vašem mišljenju, mogu "orlovi" na Mundijalu?

BELODEDIĆ: Biće teško, ali Srbija ima odličnu ekipu koja može da dođe daleko. Treba samo biti strpljiv i mudar, odnosno igrati bez kalkulacija i opuštanja. Izabranici selektora Radomira Antića ne smeju da na turnir otputuju s devizom "lako ćemo". To se obija o glavu.

* GLAS: Ko je favorit za "zlatni globus"?

BELODEDIĆ: Po mom mišljenju, u prvom redu, glavni favoriti su Brazil i Argentina. Od Evropljana jedino Engleska može nešto više da uradi. Ostale zemlje ne vidim kao favorite.

* GLAS: Rumunski fudbal je, čini se, u padu. Zbog čega?

BELODEDIĆ: Jeste, u drastičnom je padu, iz dana u dan kvalitet odlazi. U rumunskom fudbalu su uglavnom ljudi koji imaju mnogo novca, ali se ne razumeju u igru. Često menjaju trenere, sprovode neka svoja pravila koja su mimo fudbalskih rezona i u takvom ambijentu sreće i uspeha nema. Zbog takvih i bivši igrači su pobegli iz rumunskog nacionalnog fudbala.

* GLAS: Kako ste se Vi snašli na funkciji u savezu?

BELODEDIĆ: Moram da priznam da mi nije lako, jer ima mnogo nelogičnosti. Međutim, pokušavam da postavim sve na zdrave temelje još u bazi, u omladinskom pogonu. Upravo zbog vakuuma u mlađim kategorijama seniorski tim je degradiran i pitanje je kako će se sve ovo završiti, odnosno kada ćemo opet na veliku scenu.

* GLAS: Zbog čega se odabrali rad u savezu, a ne, recimo, trenerski poziv i rad na terenu?

BELODEDIĆ: Zasitio sam se toga. Ne mogu da se stalno presvlačim, putujem, ne provodim trenutke s porodicom i meni dragim ljudima. Pored toga zbog navedenih razloga i ljudi koji su došli u rumunski fudbal ne vidim se u ulozi bilo kakvog trenera ili selektora.

* GLAS: Da li je zbog toga i George Hadži napustio nacionalni tim i savez?

BELODEDIĆ: Očigledno je video određene stvari. Povukao se u svoju rodnu Konstancu, tamo će otvoriti fudbalsku akademiju, što je jako lepo. To je budućnost fudbala, rad s mladima.

* GLAS: Kada će Rumunija opet imati generaciju kao 1994. godine na Mundijalu u SAD?

BELODEDIĆ: Teško. To je bila sjajna generacija. Malo nam je nedostajalo da uđemo u polufinale. Ostvarili smo najveći uspeh rumunskog fudbala. Nažalost, Švedska je bila bolja od nas u četvrtfinalu, ja sam promašio penal u petoj seriji.

* GLAS: Svi su tada navijali za finale Rumunija - Bugarska?

BELODEDIĆ: Mislim da se to nikada ne bi desilo. Da smo prošli Šveđane, u polufinalu su nas čekali Brazilci. Njih sigurno ne bismo prošli.

* GLAS: U kvalifikacijama za EP 2012. godine Rumunija je opet u grupi sa Francuskom, a ovaj put umjesto Srbije je BiH. Šta očekujete?

BELODEDIĆ: Francuska je favorit za prvo mesto. Za drugu poziciju bitku će voditi Rumunija, BiH i Belorusija. BiH je opasan rival, slično igra kao i Srbija. Prema mnogim analizama BiH ima poznatije igrače, u jačim klubovima i samim tim je favorit, ispred Rumunije.

* GLAS: Šta će odlučivati, međusobni okršaji ili utakmice protiv "malih"?

BELODEDIĆ: Važno je pobeđivati. Svi susreti su važni. Prvo treba sakupiti bodove protiv "malih", a onda prolaz na prvenstvo tražiti u direktnim sudarima s konkurentima.

* GLAS: Da li će Francuska biti povlašćena, kao što je to bio slučaj u baražu za Mundijal protiv Republike Irske? Kako komentarišete ruku Tjerija Anrija?

BELODEDIĆ: Neću da ulazim u te analize, a što se tiče Anrijeve ruke moj komentar je da ili sudija nije video dobro situaciju, ili je video jasno pa je zažmurio! Mnogo takvih stvari se dešava na fudbalskom igralištu.

* GLAS: Vas su zvali "gospodin u kopačkama" zbog ležernosti i smirenosti na terenu. Kuda će fudbal otići ako prevlada nepoštenje i ako fudbalski zaštitni znak bude prevara kao ruka Anrija?

BELODEDIĆ: Nisam o tome razmišljao. Ne mislim na takav način. Fudbal je plemenita igra i smatram da ga ništa na ovom svetu ne može uništiti. 

O treneru Petroviću

- Ljupko Petrović je dobar trener i čovek. Pod njegovom dirigentskom palicom Zvezda je postala evropski i svetski prvak. Pojedince je uspeo na odličan način da skupi u celinu i dobio je - šampionsku generaciju.

O Bariju

- Kruna jedne generacije, najsrećniji trenutak u fudbalskom životu. Ostvarili smo san, pogotovo posle infarkt mečeva protiv Bajerna. Zvezda je osvajanjem trofeja pokazala snagu i kvalitet u vreme kada se Jugoslavija cepala.

O Tokiju

- Iako je sastav iz Barija bio okrnjen, uspeli smo da protiv čileanskog Kolo Kola osvojimo i Interkontinentalni kup. Tačnije, objedinili smo krune i postali deo istorije srpskog, evropskog i svetskog fudbala.

O Steaui

- Početkom osamdesetih godina prošlog veka vrhunski fudbal se jedino u Bukureštu igrao. Pojavio sam se u Steaui i sve je bilo rešeno. Kada sam navršio osamnaest godina u klubu su odlučili da me uvrste u širi sastav tima. Teško je bilo postati standardni prvotimac. Tada ni najbolji igrači nisu mogli u inostranstvo, tako da se retko ukazivalo slobodno mesto za nas mlade. Vreme provedeno u Steaui ću ipak pamtiti kao lepo.

O Partizanu i Zvezdi

- S rođakom iz Beograda sam gledao kup utakmicu Zvezda - Partizan. On je bio partizanovac i nagovarao me da idem u "crno-beli" tabor, da razgovaram sa Žarkom Zečevićem, pogotovo što je Zvezda pomenuti meč izgubila. Mene je srce vuklo na drugu stranu. Otišao sam kod Džajića i ostalo je deo istorije.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.