Милко Ђуровски - Не бих данас прешао из Звезде у Партизан

Приједор - Фудбал је за мене као играча био забава. Волио сам да постигнем гол, али и направим дриблинг, асистирам, играо сам за навијаче и зато су ме вољели.

Ово је за “Глас Српске” изјавио легендарни фудбалер београдских “вјечитих ривала” Црвене звезде и Партизана, Милко Ђуровски (50) приликом гостовања минулог викенда у Приједору, гдје је у спортској дворани “Младост” био учесник ревијалног меча ветерана у организацији Школе фудбала “Браћа Ђуровски” из Приједора.

- Током осамдесетих и деведесетих година прошлог вијека квалитет фудбала на просторима бивше Југославије био је најјачи. И навијачи су добро познавали “најљепшу споредну ствар на свијету” и искључиво због ње долазили на стадионе. Није било фрустрација, које данас, нажалост, постоје, али су дио општих прилика у друштву. Својевремено мој прелазак из Црвене звезде у Партизан, није донио проблеме. Вјероватно се данас не бих одлучио за тако нешто. Нисам од људи који се боје, али ни од оних који би прихватили да се осјећају непријатно и да их људи не доживљавају искључиво као спортисте - истакао је Ђуровски.

Популарност једног од најконтроверзнијих, али, без сумње, и најцјењенијег по фудбалском “шмеку”, дриблера који је са невиђеном лакоћом варао чуваре кад је пред њим “један на један” још траје.

Из Тетова у Звезду

Са 12 година је из матичног клуба Тетекса (Тетово) отишао у Црвену звезду. Исти дрес носио је његов брат Бошко који за разлику од њега није мијењао “црвено-бијели” дрес док није отишао у иностранство.  

- Као да је јуче било када сам у првој полуфиналној утакмици против берлинске Херте (1:0) у походу до финала Купа УЕФЕ, 11. априла 1979. године, замијенио је на терену Душана Лукића и са 16 година, мјесец и 16 дана ушао у историју као најмлађи  првотимац “црвено-бијелих” - присјећа се Ђуровски.

Истиче да га није поколебало ни што је сезону 1979/80. провео на “каљењу” у београдском Чукаричком, а по повратку до 1986. године за најтрофејнији српски и југословенски клуб одиграо, рачунајући првенствене, те сусрете у домаћем и еврокуповима 144 утакмице (постигао 66 голова).

- Са Звездом имам по двије титуле првака и освајача Купа. “Ковали” су ме у звијезде а онда су ме фудбалски путеви одвели на други старну Топчидерског брда. Прешао сам у Партизан и четири године носио “црно-бијели” дрес и у 83 меча постигао 43 гола. Освојио сам три трофеја у шампионату, Купу и Суперкупу. Већ сам рекао да  су тада била друга времена и са овом данашњом памети никада не би ишао из табора у табор вјечитих ривала - наглашава Ђуровски.

Играо је враголасти нападач и за холандски Гронинген све до 1994. године. Управо сјајан утисак који је оставио у клубу са “Еуроборга” у првој сезони 1990/91, када је захваљујући његових 14 голова, освојено треће мјесто, до тада највећи успјех, могло би га ускоро вратити након готово двије деценије у “земљу лала”.

- Тренер Гронингена Роберт Маскант, вјероватно, од јуна неће бити на клупи а моје име помињу као најозбиљнијег кандидата да га наслиједим. Тренутно сам, због такве могућности без ангажмана у Марибору, гдје и живим са супругом Aндреом. Прошле године у Скопљу сам стекао “профи-лиценцу”, а да бих био именован за тренера у Холандији потребно је да претходних шест мјесеци нисам био нигдје тренер. Зато сам и напустио Aустрију и тамошњи трећелигашки клуб Полау, да уколико ми се укаже та прилика, преузмем Гронинген био би то за мене велики изазов, али у животу сам се ослањао само на рад, па иако не одем у Гронингем, биће посла већ негдје -  додаје Ђуровски.

Рудар Приједор

Једна од станица у тренерској каријери био му је, прије деценију, и тада прволигаш Републике Српске Рудар Приједор. Зато и не чуди да се градом на Сани, када год се мијења шеф Стручног Штаба Рудара, помиње име Милка Ђуровског. Било је најава да би могао преузети Јединство из Брчког, па и Козару из Градишке, али...

-        Лијепо је чути да те траже. Нисам хтио ни да потврђујем нити демантујем такве информације. Драго ми је да је Рудар Приједор већ четврту сезону премијерлигаш БиХ. У Приједору се заиста увијек осјећам предивно због доброте људи, какви су и у читавој Републици Српској. Свакако да позиве великог пријатеља шефа Омладинског погона Школе фудбала “Браћа Ђуровски”, Зорана Петковића на коју смо и брат Бошко и ја поносни због сазнања да нашим фудбалским трагом привлаче неке нове “клинце” никада нећу одбити. Остало је иза мене доста пријатеља у овом дијелу Републике Српске - наглашава Ђуровски.

Долазак у Приједор на утакмицу ветерана гдје је игра заједно са сином Марком који је естрадна звијезда привукао је велику пажњу.

- Драго ми је да људи радо долазе и гледају фудбал. Подсјећају и се на времена када се у Југославији волио фудбал. Стадиони су били пуни, није било националних тензија. На нама је да и оваквим акцијама вратимо наду да ће фудбалски спорт бити бољи, али прије свега да младе упутимо на то да и кроз њега могу да се, посветивши му се са пуно љубави, као што сам и ја то чинио и чиним, изграде као личности - закључио је Ђуровски. 

Каже да прати фудбал на просторима екс-југословенских република.

- Наравно да ме занимају Црвена звезда и Партизан у Србији али и они мањи клубови. У БиХ пратим комплетну лигу јер су ту мени драги клубови попут Рудара, бањалучког Борца, Вележа... У Македонији такође оне најквалитетније и моје Тететкс, у Словенији Марибор, Олимпију па онда у Хрватској Динамо и Хајдук... Друга су времена. Није то онај фудбал када сам био активан играч  - наглашава Ђуровски.

Репрезентативац

Милко Ђуровски је био репрезентативац Југославије на шест утакмица (два гола), освајач “бронзане” медаље на Олимпијским играма у Лос Aнђелосу (СAД) 1984. године, а деценију касније имао је три наступа за националну селекцију родне Македоније.

Богата каријера

Осим Црвене звезде, Партизана и Гронингена истински фудбалски мајстор је 1994/95. био члан француског Олимпика из Нина, а каријеру је приводио крају играјући за словеначке клубове Марибор, Жељезничар из поменутог града, гдје је био играч-тренер, као и у Мелечнику. У сезони 2005/2006. играо је за Бежиград (Љубљана). Потом је као тренер водио Драву (Птуј), Нафту (Лендава), македонске Вардар (Скопље) и Беласицу (Брегалница). Био је члан Стручног штаба младе селекције Македоније.

Са Звездом успјешнији

Ђуровски је играо са оба београдска клуба, не само због више побједничких пехара са Звездом, већ је и  у “вјечитим дербијима” више туге наносио “гробарима”.  Звездином дресу је у осам утакмица постигао шест голова, а играјући за Партизан само је у шест дуела два пута погодио мрежу клуба, чији је члан био и његов старији брат, уједно и капитен, не тако давно и тренер-Бошко.

Звездаши су, играјући у млађим категоријама, били и Милкови синови, старији Марко, који је завршио каријеру и посветио се са успјехом музичкој сцени, као и млађи Марио. Он је тренутно фудбалска звијезда у Мангтонг јунајтеду на Тајланду, а претходно је био и првотимац ОФК Младеновца, Бежаније, новосадске Војводине и украјинског Металург Доњецка.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.