Милица, Ноле и рукометна ренесанса

Спортска 2012. година донијела је навијачима доста узбуђења, а без дилеме, обиљежили су је тенисер Новак Ђоковић, теквондисткиња Милица Мандић и рукометна ренесанса обје селекције.

Милица

Потпуно неочекивано, готово из сјенке, ове године у орбиту се винула  Милица Мандић, а теквондо је постао спорт о којем се прича у Србији.

Дјевојка за коју је прије Олимпијских игара у Лондону мало ко чуо и у Београду, донијела је Србији једину златну медаљу са највеће спортске смотре на свијету. Захваљујући њеном успјеху, клинци, али и одрасли у Србији и Републици Српској сада све више знају шта је татами и како се бодује који ударац у теквондо мечевима.

- Хвала овом дивном спорту за све што ми је пружио. Тренирам теквондо већ десет година, постала сам олимпијска шампионка и надам се да ћу тако наставити, бар још десет, односно на две олимпијаде - поручила је Мандићева.

Новак

Иако није поновио претходну сезону, Ђоковић је и у 2012. године остварио велике успјехе, а другу годину заредом завршио је као првопласирани на ATP листи. Српски тенисер већ на почетку године одбранио је титулу на Аустралијен опену у Мелбурну, а сезону је завршио тријумфом на Мастерсу у Лондону. Између та два успјеха “стале” су и титуле у Шангају, Пекингу, Мајамију и Торонту.

Вјероватно највећи неуспјех, ако се о таквој категорији може уопште причати у случају Новака Ђоковића, представља чињеница да није освојио медаљу на Олимпијским играма у Лондону, а ту негдје је и пораз од Рафела Надала у финалу Ролан Гароса. Он је у мечу за бронзану медаљу на Олимпијским играма доживио пораз против Аргентинца Хуана Мартина дел Потра. Ђоковић је добио признање и за ITF тенисера година, а друштво му је правила и Американка Серена Вилијамс.

- Била је ово веома дуга сезона, исто као и претходна. Обе сам одиграо на веома високом нивоу. Нисам био сигуран како ће све изгледати након невероватне 2011. године, али сам знао да морам да искористим тренутке када играм најбољи тенис у животу. Током целе сезоне остварио сам много успеха, уз неколико разочарења на великим турнирима - казао је Ђоковић.

Рукомет

Велики успјех српског спорта у години на измаку представља и права ренесанса рукомета. Дуго година је овај некада трофејни спорт био у запећку, али су најприје мушкарци, а потом и женска селекција вратили вјеру у рукомет у Србији.

Изабраници Веселина Вуковића су у јануару у Београдској арени “запалили” публику и бодрени невјероватном подршком с трибина дошли до сребрне медаље на Европском првенству. Уједно, екипа је изборила пласман и на ОИ, први пут послије 12 година. Нажалост, Србија је стала на посљедњем кораку, пошто је у финалу ЕП ипак заслужено славила селекција Данске. Можда и важније од резултата, рукомет се поново вратио у моду, евидентно је да има будућност, а најмлађи су почели напамет да уче састав тима који на терену предводи капитен Момир Илић.

- Желели смо медаљу, добили смо сребрну. Много сам очекивао пре овог првенства, а циљеве смо и превазишли. Финале нисмо одиграли како смо желели и због тога остаје мали жал - рекао је Илић послије пораза у финалу ЕП.

Ништа слабији резултат није забиљежила ни женска селекција, која је такође на ЕП у Београду ушла у полуфинале и направила највећи успјех откад се национални тим такмичи под заставом Србије.

Ватерполо

Прича о успјесима српског спорта на крају године не би била потпуна када у њој не би било и ватерполо репрезентације. Већ почетком године изабраници Дејана Удовичића освојили су титулу европског првака на шампионату у Ајндховену, а томе су придодали и бронзану медаљу на ОИ у Лондону.

- Ово је награда за велики труд. Цело лето тешко смо и напорно радили. Било би незаслужено да смо се у Београд вратили без медаља. То су врхунски асови, квалитетни људи и част ми је што радим са њима - казао је селектор Удовичић после освајања бронзе у Лондону.

Нажалост, мрљу на успехе ватерполиста, бацио је сукоб селектора Удовичића и људи из Ватерполо савеза Србије који је резултирао одласком трофејног стручњака.

Ивана и Андрија

Свакако да не треба заборавити нити потцијенити успјехе стријелаца Иване Максимовић и Андрије Златића на олимпијским играма.

Ивана, кћерка Горана Максимовића који је на ОИ у Сеулу 1988. године освојио злато у гађању ваздушном пушком успјела је да дође до сребрне медаље у Лондону такође у гађању ваздушном пушком. Ивана ће остати запамћена као освајач 100 медаље за Србију на љетњим ОИ (рачунају се медаље Краљевине Србије, Краљевине СХС, ФНРЈ, СФРЈ, СРЈ, СиЦГ).

Златић се окитио бронзаном медаљом у гађању ваздушним пиштољем и тако Србији донио прву медаљу на овогодишњим ОИ.

Туча фудбалера

Ни 2012. године није могла да прође без лоших ствари, а за то су, били задужени фудбалери. Млада репрезентација Србије која је већи дио квалификационог циклуса за ЕП одиграла на високом нивоу, изгубила је од Енглеске у двомечу баража који, нажалост, није обиљежио спорт. Слике послије реванш меча у Крушевцу, на којима се видјела општа туча играча, али и чланова стручног штаба, обишле су цијели свијет, а српски фудбал још једном ставиле на стуб срама. Енглези су се чак жалили да су навијачи вријеђали њихове играче на расној основи, али је Србија на крају добро прошла са само једном утакмицом играња пред празним трибинама и новчаном казном од 80.000 евра. По неколико мечева суспензије зарадили су поједини играчи, али је овакав исход одличан с обзиром на оно што се очекивало.

ФЕД Куп

Женска тениска репрезентација Србије направила је огроман успјех пласиравши се у финале ФЕД купа, али није успјела да оде до краја. Јелена Јанковић, Ана Ивановић, Бојана Јовановски и Александра Крунић морале су да честитају селекцији Чешке која је почетком новембра на домаћем терену у Прагу славила укупним резултатом 3:1. На путу до финала Српкиње су у првом колу побиједиле Белгију са 3:2 да би у полуфиналу биле боље од Рускиња у Москви поново са 3:2.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.