Марковић: Катар ми је суђен, Борац је имао тим за велика дјела

КАТАР - Катар је био суђен рукометном тренеру Драгану Марковићу. Са репрезентацијом БиХ изборио је први одлазак на Свјетско првенство управо у ову земљу, а онда је тек из трећег покушаја дошао да води један од најпознатијих клубова у овој земљи.

.Марковић је током каријере највише радио у Њемачкој, а поред тога с пуно успјеха је водио бањалучки Борац који је тад играо и регионалну СЕХА лигу и борио се за титулу у првенству БиХ. На Избору 10 најбољих спортиста Републике Српске добио је признање за амбасадора спорта Републике Српске и управо то показује у Катару.

Сад се скрасио у екипи Ал Сад. Занимљиво је да је тек након трећег позива завршио у овој земљи.

- Неочекивано сам отишао у Катар. Клубови из ове земље су ме звали још од Свјетског првенства 2015. године. Већ тад су жељели да ме ангажују, а други пут након годину дана. Одбијао сам те понуде јер сам у тим тренуцима већ радио у репрезентацији БиХ и нисам могао да паралелно радим два посла, посебно због превелике даљине. Али они нису одустајали и, ето, на крају сам попустио и дошао прошле сезоне у Ал Сад који је, иначе, један од најпознатијих тимова у овој земљи и важи за краљевски клуб -  истакао је Марковић.

Прва сезона је донијела квалитетне резултате, што је одмах донијело и наставак сарадње.

- Прошле сезоне смо заиста имали неколико добрих партија у којима смо изненадили богатије клубове и остварили смо добре резултате. Успјели смо да савладамо шампиона, да фаворитима помрсимо рачуне. Иако нисам планирао да останем, људи у клубу су били задовољни мојим радом и наставили смо сарадњу. На старту ми је заиста помогло и то што има доста наших људи у Катару, а и у рукометним клубовима. Мене су дочекали Горан Оцвирек, који је дуго у клубу, и помоћник у клубу Самир Анделија, који је радио код нас у БиХ. Било је то одмах лакше јер су ме упутили у квалитет лиге, начин играња - додаје тренер.

Оно што је веома важно је чињеница да су тренери из нашег региона као и играчи оставили сјајан траг.

- То је умногоме олакшало наш долазак овдје и тражи да останемо на том врхунском нивоу јер су ријетке земље које дају предност нашим тренерима у односу, на примјер, на Шпанце. Али Данијел Шарић је као члан репрезентације и голман у мом садашњем клубу оставио сјајан траг. Био је ту и Кирил Лазаров. Веселин Вујовић је такође радио у овом клубу, тако да вјерују у наш рад и квалитет. Сад је он селектор Катара. Има ту још тренера из региона, Данило Брестовац ради одлично као и Горан Џокић,  одскора је ту и  Дарко Таврић - рекао је тренер.

Сјајни стручњак признаје да је и сам био изненађен квалитетом рукомета у овој земљи, гдје право наступа имају само два странца.

- Овдје се игра озбиљан рукомет. Имају четири тима који имају сјајне буџете и након тога су два-три тима који могу да сваког изненаде, а међу њима је и мој тим. Оно што је код њих карактеристично је да имају доста купова. Играју се три купа, један је завршен. Одиграли смо Куп Федерације и у њему смо заузели пето мјесто. Игра се прво лигашки па се онда разиграва за пласман. Играју се још Куп Катара и Куп Емира, док је између тога и првенство. Тренутно је моја екипа при врху, имамо скор 3-2, а сад, на почетку фебруара, ће се наставити лигашки дио такмичења - поручио је Марковић.

Услови за тренирање су одлични у Катару, али је проблем ограничење броја странаца.

- За мој укус домаћи играчи су превише лежерни, мало су, да тако кажем, полијени јер имају заиста све услове да напредују. Врхунске услове, изузетно квалитетне тренере, плус жеља је савеза да стварају играче, али очигледно је да им то и не одговара, да су мало и због добрих уговора уљуљкани. Настојимо да то промијенимо јер имају талента. Сваки тим има своју дворану у којој тренира, затим теретану, а мечеви се претежно играју у једној суперлуксузној дворани, тако да је и то једна од занимљивости да се лига игра практично у једној хали. Дозвољена су два странца управо како би домаћи играчи напредовали - истакао је тренер.

На почетку сезоне био је велика подршка и за бившег рукометаша Борца Луку Кнежевића који игра за Ал Кор. Млади рукометаш је био код бањалучког тренера на почетку док се није снашао у клубу.

- Захвалио ми је за гостопримство тако што ме побиједио у посљедњем одиграном колу, ха-ха-ха. Одиграо је баш добар меч и драго ми је због њега што напредује. Мислим да људи потцјењују ову лигу док је не упознају и док не виде какви тренери овдје раде. Није то само у рукомету, гдје има заиста одличних стручњака, већ и у осталим спортовима. Мој клуб Ал Сад је дио спортског друштва, а тренер Фудбалског клуба је легендарни Роберто Манћини, док игра Роберто Фирмино - истакао је бивши селектор БиХ.

Марковић истиче да се лако привикао на Катар и да му високе температуре нису проблем.

- Само су три мјесеца екстремно топла, то су јун, јул и август, а ја тад нисам тамо, тако да нисам то у потпуности осјетио. Ови зимски мјесеци су заиста идеални, температура ми одговара као и клима. Такође, храна је одлична, привикао сам се на њу и без проблема сам, уживам у тим тренуцима. Овај нешто лакши ритам одигравања утакмица ми можда и одговара. Навикао сам се на то и нема тог притиска. Катар је сјајна земља, имају дијелове гдје је стара архитектура као и модерне дијелове у којима имамо све што требамо - јасан је Марковић.

Ове године Рукометни клуб Борац слави два вриједна јубилеја. Наиме, навршава се 50 година од освајања Купа европских шампиона, као и 35 година од освајања Купа ИХФ.

- То само показује какав је великан Рукометни клуб Борац. Два европска трофеја треба да се обиљеже како треба. Ми смо се самоиницијативно окупили за 30 година, сад мислим да ћемо опет то урадити, да окупимо и оне момке који први пут нису били с нама јер смо већином остали у одличним односима. Мислим да људи нису свјесни какав смо ми успјех направили те године - рекао је он.

"Бањалучки вртић" је освојио Куп ИХФ 1991. године, а често се говори само о финалним  утакмицама против ЦСКА Москва. Многи заборављају да су на путу до трофеја млади играчи срушили и два велика њемачка тима.

- Били смо заиста сјајна генерација домаћих играча који су знали шта је Борац и радили смо веома квалитетно. Имали смо некад мало чудне тренинге, ха-ха-ха, али смо имали такође квалитет, таленат и спортску дрскост. На почетку нас је тренирао Боро Голић који нас је пуно научио. Заиста је сјајно како је тад Борац знао да препозна таленат. На домаћу базу су доведени добри млади играчи жељни доказивања. Затим је са нама кратко радио и легендарни Перо Јањић, а онда нас је преузео Велимир Петковић. Треба напоменути да смо ми те сезоне остали без врхунских играча Изтока Пуца и Патрика Чавара, тако да нам нико није давао шансе, али направили смо страшан резултат. Сви спомињу то финале, али ми смо на путу до трофеја савладали и њемачке тимове Тусем Есен и Рошток, који је раније био шампион ДДР-а. Али наша младост је рушила све препреке. Били смо права породица, гинули један за другог, а имали смо ту срећу да смо имали одличне менторе у Златану Арнаутовићу који се активирао те сезоне и одлично је бранио, а такође Здравко Рађеновић је тад прекинуо каријеру, али је био уз нас те сезоне, пуно нам је значило његово искуство - казао је тренер.

Марковић се сјећа како је екипа успјела да савлада Тусем Есен у полуфиналу иако је била тешко поражена у првом мечу (17-24).

- Били смо млада екипа. Иако смо у првом дуелу убједљиво поражени, имали смо осјећај да можемо играти против њих. То се показало у реваншу, гдје смо успјели да надокнадимо седам голова разлике. Одиграли смо нестваран реванш у којем смо ривала зауставили на само 12 голова. Они су нам дали по шест голова у оба полувремена и онда је јасно како смо одиграли тај меч. Мало нам је прорадио инат јер су нас били отписали након тог првог меча -присјетио се бивши играч Борца.

А у финалу их је чекао ЦСКА и звијезда у настајању Талант Душебајев.

- Након што смо савладали првог фаворита Тусем Есен, добили смо крила. Једноставно, кад побиједиш такав тим, онда је јасно да можеш да играш против сваког. Тако смо изашли против ЦСКА и добили први меч 20:15. У реваншу смо доживјели пораз 23:24 и освојили трофеј који ће касније постати ЕХФ куп. Заиста је штета што се та генерација разишла због дешавања која су услиједила. То је екипа која је била заиста млада и пред којом је била сјајна будућност. Андреј Голић је имао само 17 година, ми остали смо били нешто старији. Мислим да бисмо имали заиста шта да покажемо наредних година, јер су то све били домаћи играчи. То је била наша градска раја која се знала у душу и која се годинама уигравала. Од играча са стране били су ту само Јани Чоп и Сењанин Маглајлија. Али како су играли и понашали се, они су били наши. Сјећам се како су за Чопа писали да је Словенац са крајишким нагласком и навикама. Нажалост, услиједила су ратна дешавања и екипа се распала. Жалим због тога јер  сигуран сам да бисмо направили сјајне резултате. Доста играча је отишло у Србију, највише у Звезду и Партизан, неки су отишли у иностранство и направили су одличне каријере, што потврђује да смо били тим за велика дјела - додао је Марковић.

 

"Има и реванш"

 

Марковић се посебно присјетио једне анегдоте која је донијела додатни мотив тадашњем младом тиму да избаци Тусем Есен у полуфиналу.

Наиме, након првог меча у којем су славили 24:17 Нијемци су говорили како Бањалучани не треба да жале због испадања јер су млада екипа и будућност је пред њима. Екипа је тада реаговала па им је неко из табора Борца одбрусио:

- Полако, има и реванш - на шта су се Нијемци само насмијали и након тога су питањем у сличном тону изнервирали и тренера Велимира Петковића.

Увијек коректни Петковић је такође рекао како је то само прва утакмица и да вјерује да његова екипа може до побједе. На крају су се рукометаши Борца смијали јер су у другој утакмици савладали моћни тим 19:12 и пласирали се у финале.

 

Претеча модерног рукомета

Марковић истиче да је тадашња генерација Борца била по много чему испред свог времена.

- Слободно могу да кажем да смо ми тад били претеча модерног рукомета. Играли смо сјајно у одбрани, с брзим контрама, гдје смо користили нашу младост да дођемо до голова. Били смо млади, јаки и брзи и то смо максимално знали да искористимо. Били смо испред тог времена, а то је заслуга наших тренера. Такође, морам напоменути како су Момо Голић и Миро Бјелић знали да направе тим и да имају храбрости да гурну младе играче у први тим јер се од Борца увијек тражио и резултат - рекао је он

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.