Ма­ли Ки­ћа на ста­за­ма сла­вног Ки­ће

БAЊAЛУ­КA - Ле­ген­да српске и свјет­ске ко­шар­ке је Дра­ган Ки­ћа­но­вић а Бањалу­ча­нин Не­бој­ша Ки­ћа­но­вић, члан КК “Бас­кет 2000” по та­лен­ту и игри на до­бром је пу­ту да ако не дос­ти­гне сла­ву он­да бар од­бра­ни углед овог чу­ве­ног пре­зи­ме­на у сви­је­ту бас­ке­та.

- Ко не би во­лио да на­пра­ви ка­ри­је­ру као ле­ген­дар­ни Ки­ћа. Ма­да ни­смо у ро­дбин­ским ве­за­ма пре­зи­ме Ки­ћа­но­вић оба­ве­зу­је да, ако ни­шта дру­го, од­бра­ним част на­шег пре­зи­ме­на. Во­лим ко­шар­ку и вје­ру­јем да ћу се у бу­ду­ћнос­ти до­ка­за­ти као играч - ка­же Не­бој­ша Ки­ћа­но­вић. 

Та­лен­то­ва­ни плеј­меј­кер, ко­ји је ро­ђен 1997. го­ди­не у Мркоњић Гра­ду, ка­же да ни­је ни сањао да ће се ба­ви­ти ко­шар­ком.

- Прво сам по­чео да се ба­вим сто­ним те­ни­сом, али сам се ка­сни­је нај­ви­ше због бра­та Го­ра­на одлу­чио за ко­шар­ку. Он та­ко­ђе тре­ни­ра ко­шар­ку па сам са њим и са дру­го­ви­ма ис­пред згра­де у ко­јој сам ста­но­вао играо бас­кет сва­ки дан. Схва­тио сам да је ко­шар­ка спорт ко­ји во­лим, па сам одлу­чио да по­чнем и да тре­ни­рам - ре­као је Не­бој­ша.

Свој ко­шар­ка­шки пут по­чео је у мркоњи­ћкој Мла­дос­ти.

- Са бра­том сам оти­шао на тренинг Мла­дос­ти и та­мо на­учио прве ко­шар­ка­шке ко­ра­ке. Први тре­нер ми је био Го­ран Сла­до­је­вић ко­ји је ос­та­вио ве­ли­ки ути­сак на ме­не и ко­јем сам за­ис­та за­хва­лан. У клу­бу сам ос­тао че­ти­ри го­ди­не. По­том  се мо­ја по­ро­ди­ца пре­се­ли­ла у Бањалу­ку, а ја у шко­лу ко­шар­ке “Бас­кет 2000” за ко­ју и дан да­нас играм - до­дао је Не­бој­ша.

Ки­ћа­но­вић је бриљирао у школ­ској ли­ги у дре­су ОШ “Јо­ван Цви­јић”.

- На­жа­лост испа­ли смо у четвртфиналу, али сам сре­ћан и по­но­сан што сам ја про­гла­шен нај­бољим игра­чем ове ли­ге. У се­дам ута­кми­ца сам пос­ти­гао пре­ко 150 по­ена, али ето ни то нам ни­је по­мо­гло да до­гу­ра­мо до фи­на­ла - ис­та­као је Не­бој­ша.

И по­ред дос­та одри­цања, због бављења ко­шар­ком, Не­бој­ша је у шко­ли ус­пје­шан ђак.

- Одли­чан сам уче­ник. Обо­жа­вам ма­те­ма­ти­ку. По­сли­је осно­вне шко­ле пла­ни­рам да упи­шем ги­мна­зи­ју и на­дам се да ћу и та­мо би­ти одли­чан. За све у жи­во­ту се мо­же на­ћи вре­ме­на, са­мо тре­ба зна­ти ка­ко пра­вил­но ис­ко­рис­ти­ти ври­је­ме и би­ти упо­ран. Мно­го ми зна­чи по­дршка ка­ко мо­јих ро­ди­теља, та­ко и бра­та и сес­тре. Без њих не би мо­жда ос­тва­рио ово што сам да­нас и пу­но сам им за­хва­лан на то­ме - закључио је мла­ди Ки­ћа­но­вић.

Црве­на звез­да

Не­бој­ша Ки­ћа­но­вић је одма­ле­на на­ви­јач Црве­не звез­де.

- Ва­тре­ни сам на­ви­јач Црве­не звез­де и за њу бих во­лио да заи­грам је­дног да­на. Ипак ја идем ко­рак по ко­рак, па ко зна, мо­жда и је­дном заи­грам за не­ки европ­ски клуб што ми је ве­ли­ки сан - ис­та­као је Не­бој­ша.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.