Ma­li Ki­ća na sta­za­ma sla­vnog Ki­će

BANjALU­KA - Le­gen­da srpske i svjet­ske ko­šar­ke je Dra­gan Ki­ća­no­vić a Banjalu­ča­nin Ne­boj­ša Ki­ća­no­vić, član KK “Bas­ket 2000” po ta­len­tu i igri na do­brom je pu­tu da ako ne dos­ti­gne sla­vu on­da bar od­bra­ni ugled ovog ču­ve­nog pre­zi­me­na u svi­je­tu bas­ke­ta.

- Ko ne bi vo­lio da na­pra­vi ka­ri­je­ru kao le­gen­dar­ni Ki­ća. Ma­da ni­smo u ro­dbin­skim ve­za­ma pre­zi­me Ki­ća­no­vić oba­ve­zu­je da, ako ni­šta dru­go, od­bra­nim čast na­šeg pre­zi­me­na. Vo­lim ko­šar­ku i vje­ru­jem da ću se u bu­du­ćnos­ti do­ka­za­ti kao igrač - ka­že Ne­boj­ša Ki­ća­no­vić. 

Ta­len­to­va­ni plej­mej­ker, ko­ji je ro­đen 1997. go­di­ne u Mrkonjić Gra­du, ka­že da ni­je ni sanjao da će se ba­vi­ti ko­šar­kom.

- Prvo sam po­čeo da se ba­vim sto­nim te­ni­som, ali sam se ka­sni­je naj­vi­še zbog bra­ta Go­ra­na odlu­čio za ko­šar­ku. On ta­ko­đe tre­ni­ra ko­šar­ku pa sam sa njim i sa dru­go­vi­ma is­pred zgra­de u ko­joj sam sta­no­vao igrao bas­ket sva­ki dan. Shva­tio sam da je ko­šar­ka sport ko­ji vo­lim, pa sam odlu­čio da po­čnem i da tre­ni­ram - re­kao je Ne­boj­ša.

Svoj ko­šar­ka­ški put po­čeo je u mrkonji­ćkoj Mla­dos­ti.

- Sa bra­tom sam oti­šao na trening Mla­dos­ti i ta­mo na­učio prve ko­šar­ka­ške ko­ra­ke. Prvi tre­ner mi je bio Go­ran Sla­do­je­vić ko­ji je os­ta­vio ve­li­ki uti­sak na me­ne i ko­jem sam za­is­ta za­hva­lan. U klu­bu sam os­tao če­ti­ri go­di­ne. Po­tom  se mo­ja po­ro­di­ca pre­se­li­la u Banjalu­ku, a ja u ško­lu ko­šar­ke “Bas­ket 2000” za ko­ju i dan da­nas igram - do­dao je Ne­boj­ša.

Ki­ća­no­vić je briljirao u škol­skoj li­gi u dre­su OŠ “Jo­van Cvi­jić”.

- Na­ža­lost ispa­li smo u četvrtfinalu, ali sam sre­ćan i po­no­san što sam ja pro­gla­šen naj­boljim igra­čem ove li­ge. U se­dam uta­kmi­ca sam pos­ti­gao pre­ko 150 po­ena, ali eto ni to nam ni­je po­mo­glo da do­gu­ra­mo do fi­na­la - is­ta­kao je Ne­boj­ša.

I po­red dos­ta odri­canja, zbog bavljenja ko­šar­kom, Ne­boj­ša je u ško­li us­pje­šan đak.

- Odli­čan sam uče­nik. Obo­ža­vam ma­te­ma­ti­ku. Po­sli­je osno­vne ško­le pla­ni­ram da upi­šem gi­mna­zi­ju i na­dam se da ću i ta­mo bi­ti odli­čan. Za sve u ži­vo­tu se mo­že na­ći vre­me­na, sa­mo tre­ba zna­ti ka­ko pra­vil­no is­ko­ris­ti­ti vri­je­me i bi­ti upo­ran. Mno­go mi zna­či po­drška ka­ko mo­jih ro­di­telja, ta­ko i bra­ta i ses­tre. Bez njih ne bi mo­žda os­tva­rio ovo što sam da­nas i pu­no sam im za­hva­lan na to­me - zaključio je mla­di Ki­ća­no­vić.

Crve­na zvez­da

Ne­boj­ša Ki­ća­no­vić je odma­le­na na­vi­jač Crve­ne zvez­de.

- Va­tre­ni sam na­vi­jač Crve­ne zvez­de i za nju bih vo­lio da zai­gram je­dnog da­na. Ipak ja idem ko­rak po ko­rak, pa ko zna, mo­žda i je­dnom zai­gram za ne­ki evrop­ski klub što mi je ve­li­ki san - is­ta­kao je Ne­boj­ša.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.