Лука Јевтић за Глас: Једва чекам дуел против брата

Из Бијељине ка рукометним звијездама. Браћа Марко и Лука Јевтић имају сличан развојни пут. Почели су у матичном клубу Бијељини, наставили у шабачкој Металопластици а затим су се отиснули у једну од најјачих лига на свијету, шпанску Асобал.

Факти

• Десни бек потписао за Сјудад Логроњо

• Из Бијељине, преко Металопластике до Шпаније

• Марко иначе репрезентативац Србије

И док ће Марко и даље носити дрес Бидасое Ирун, Лука Јевтић је појачао најпријатније изненађење овогодишње сезоне екипу Сјудад Логроњо која се налази на другом мјесту првенства одмах иза Барселоне.

Занимљиво је да су се оба брата одлучила за рукомет иако је њихов отац Раденко Јевтић био одличан фудбалер који је са пуно успјеха наступао за Радник и Борац с којима је освајао титуле шампиона Републике Српске.

Отац Раденко прослављени  фудбалер

Млађи брат Лука истиче да је уз договор с друговима отишао на промоцију рукомета и да је након тога остао у овом спорту.

-Одлука је била веома лака. Наиме 2014 . године кад сам имао девет година била је промоција рукомета у основној школи. Са неколико другова сам отишао на њу, а након тога нас је тренер Обренко Миљковић позвао све да дођемо на тренинге. Било нам је заиста супер све смо радили уз игру и онда смо завољели овај спорт. Игра се брзо, има доста контакта и лако сам се навикао на све. Добио сам пуну подршку родитеља. Иако је отац био одличан фудбалер није се мијешао у одлуку. Видио је да брат и ја волимо овај спорт и онда је стално био уз нас, заиста нам је био сјајна подршка на старту -присјећа се Лука.

Марко Јевтић је четири године старији од брата и увијек је био ту да помогне на све могуће начине.

– Сигурно да је доста утицао на моју каријеру. Када ми је било тешко, он ме је подржавао, мотивисао да идем на тренинге и да радим. Кад бих губио вјеру и жељу био је ту да ми да савјет и да ме покрене и захвалан сам му на томе. Прошао је све то прије мене и знао је да ми да прави савјет. Његов одлазак у Металопластику био је прекретница и за мене – тада сам видио да се снови могу остварити. Пожелио сам да кренем његовим стопама и да радим још јаче како бих успио. – каже Јевтић.

Рукометни клуб Бијељина је познат по квалитетном раду са младима играчима.

- У Бијељини сам провео осам прелијепих година. Почели смо са мини рукометом, гдје смо завољели овај спорт, а онда наставили да озбиљније тренитамо. Оно што је за нас важно да смо свих ти година ишли на бројне турнире, упознавали друге екипе и напредовали. Тамо сам стекао пријатеље за цијели живот и то је најљепши, најбезбрижнији период моје каријере. Уједно смо пуно и научили. Једноставно кад играш са квалитетнијим екипама онда видиш шта ти недостаје шта треба да поправиш у игри и на томе радиш. А ми смо тих година пуно путовали, играли против европских екипе и кроз све те турнире напредовали и они су нас само мотивисали да будемо још бољи – истиче он.

Наредни велики искорак је свакако била Металопластика гдје је имао шансу да се додатно усавршава и напредује. Ишао је корак по корак и напредовао сваке сезоне.

- Прва сезона је за мене свакако била велики изазов. Прешао сам из Прве лиге Републике Српске у Супер лигу Србије. Био је то заиста велики искорак и тражио је пуно одрицања. Искрено првих неколико тренинга готово да нисам знао гдје се налазим. Као да није исти спорт, требало ми је мало времена да се привикнем. Ипак нови град, саиграчи и све већи захтјеви физички и тактички. На почетку је тренер био Владан Матић. Али како је вријеме одмицало и ја сам био све бољи. Затим је за тренера дошао Давид Рашић. Нисам имао запажену улогу у првом тиму, али сам добијао шансу. То ми је пуно значило и био велики мотив за даље. Играо сам за други тим али сам тренирао са првотимцима. Друга сезоне је већ донијела искорак, добијао сам све већу шансу а онда се на жалост десила повреда рамена. Одсуствовао сам дуго али сам уз подршку породице и саиграча то превазишао. Хвала Богу опоравио сам се како треба и онда је треће сезоне то дјеловало све пуно боље и озбиљније па сам скренуо пажњу на свој потенцијал, додао је рукометаш.

Шпанија остварење сна

Млади рукометаш истиче да је понуда из Шпаније била остварење сна. Прелијепа земља, сјајна рукометна лига, пуне дворане све о чему је и сањао кад је почињао да тренира.

-Било је ту још неколико заинтересованих екипа и о њима сам размишљао док није дошла понуда из Шшаније. Сјудад Логроњо је био конкретан, понудио је лијепе услове за даљи напредак и одмах сам знао да су они клуб за мене. Тако да сам се лако одлучио за овај клуб. Потписао сам уговор на двије године и биће то заиста прелијеп изазов. Имам шансу да се наметнем у једној веома квалитетној лиги и такмичењу. Сјудад Логроњо је тренутно другопласирани тим у Шпанији. Играју одлично а већ знам да ће их на крају сезоне напустити четири играча. Свакако да прија кад те такав клуб жели и сад је све на мени да се докажем и у новом клубу и такмичењу, поручио је Бијељинац.

Кад је добио понуду одмах се распитао код брата Марка који наступа у овом такмичењу и одлично је упознат са квалитетом тима.

- Наравно да сам се распитао код њега и брат ми је дао све информације о њима. Испричао ми је да је клуб заиста одлично организован да испоштују све што договоре са играчима, те да имају одличну атмосферу. Веома су организовани и напредују сваке сезоне тако да ме је то само додатно учврстило да прихватим понуду. На све то видио сам да је град прелијеп и онда сам лако донио одлуку. Надам се да ће ми тамо бити лијепо и да ћу оправдати очекивања - јасан је Лука.

Пешић и Поповић будући саиграчи

А оно што је такође веома важно за младог играча који први пут одлази у иностранство је чињеница да ће га у клубу дочекати играчи из региона.

-Драго ми је што нећу бити сам у клубу. Наиме за Логроњо играју наш Немања Пештић из Брчког те Иван Поповић. Важно ми је да у старту имам неког ко већ познаје како клуб функционише, да ми помогне да се привикнем на почетку, да имам неког да се споразумијевамо на српском језику јер ћу бити далеко од куће. Свакако да ће м и бити пуно лакше јер ће ме они упутити у све што се од мене тражи и помоћи да се снађем на почетку. Вјерујем да ћу се брзо уклопити јер сам видио и да је екипа доста млада. Свакако да је то олакшавајућа околност јер мислим да екипа гаји стил игре који ми одговара и гдје ћу добити шансу ако се докажем на тренинзима

У управо је то предуслов да у наредној сезони два рођена брата буду на супротним страна.

- Сљедеће сезоне ако све буде како треба играчу против брата. Искрено нисам о томе размишљао. Увијек сам маштао да ћемо да играмо у истом  тиму. Али још смо млади и надам се да ћемо ускоро и то опет остварити. Нисмо никад играли један против другог али ето имаћемо прилику наредне сезоне. Вјерујем да ћемо на тој утакмици кад до ње дође дати максимум како би наш тим побиједио. Биће јако занимљиво и једва чекам да укрстимо копља, па нек побиједи бољи.

Свакако да ће тај дуел бити јако занимљив и за комплетну породицу.

- Родитељима ће најбитније бити да све прође како треба, да не буде повреда а биће радосни ко год да побиједи. Сигурно је да су нам они били велика подршка свих ових година и да су сад поносно кад смо дошли до квалитетних лига као и репрезентација, поручио је на крају млади рукометаш.

Шабац сјајна средина

Јевтић истиче да велику захвалност дугује свима у садашњерм клубу, Металопластици

-Шабац је заиста сјајна средина. Није куртоазија имали смо изванредну хемију у екипи. Ипак је то град европског шампиона. Сви смо се дружили, саиграчи су ме одлично прихватили и тако да смо заиста били као једна породица. Лијепо дружење ван терена, али и заиста професионални однос на паркету, гдје сам освојио двије медаље јер смо били други и трећи у првенству. Игра сам и финале Купа Србије, тако да заиста не могу да се жалим. Драго ми је што сам носио дрес Металопластике и памтићу само лијепе ствари, док ћу повреду рамена да заборавим, јасан је Јевтић.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.