Luka Jevtić za Glas: Jedva čekam duel protiv brata

Iz Bijeljine ka rukometnim zvijezdama. Braća Marko i Luka Jevtić imaju sličan razvojni put. Počeli su u matičnom klubu Bijeljini, nastavili u šabačkoj Metaloplastici a zatim su se otisnuli u jednu od najjačih liga na svijetu, špansku Asobal.

Fakti

• Desni bek potpisao za Sjudad Logronjo

• Iz Bijeljine, preko Metaloplastike do Španije

• Marko inače reprezentativac Srbije

I dok će Marko i dalje nositi dres Bidasoe Irun, Luka Jevtić je pojačao najprijatnije iznenađenje ovogodišnje sezone ekipu Sjudad Logronjo koja se nalazi na drugom mjestu prvenstva odmah iza Barselone.

Zanimljivo je da su se oba brata odlučila za rukomet iako je njihov otac Radenko Jevtić bio odličan fudbaler koji je sa puno uspjeha nastupao za Radnik i Borac s kojima je osvajao titule šampiona Republike Srpske.

Otac Radenko proslavljeni  fudbaler

Mlađi brat Luka ističe da je uz dogovor s drugovima otišao na promociju rukometa i da je nakon toga ostao u ovom sportu.

-Odluka je bila veoma laka. Naime 2014 . godine kad sam imao devet godina bila je promocija rukometa u osnovnoj školi. Sa nekoliko drugova sam otišao na nju, a nakon toga nas je trener Obrenko Miljković pozvao sve da dođemo na treninge. Bilo nam je zaista super sve smo radili uz igru i onda smo zavoljeli ovaj sport. Igra se brzo, ima dosta kontakta i lako sam se navikao na sve. Dobio sam punu podršku roditelja. Iako je otac bio odličan fudbaler nije se miješao u odluku. Vidio je da brat i ja volimo ovaj sport i onda je stalno bio uz nas, zaista nam je bio sjajna podrška na startu -prisjeća se Luka.

Marko Jevtić je četiri godine stariji od brata i uvijek je bio tu da pomogne na sve moguće načine.

– Sigurno da je dosta uticao na moju karijeru. Kada mi je bilo teško, on me je podržavao, motivisao da idem na treninge i da radim. Kad bih gubio vjeru i želju bio je tu da mi da savjet i da me pokrene i zahvalan sam mu na tome. Prošao je sve to prije mene i znao je da mi da pravi savjet. Njegov odlazak u Metaloplastiku bio je prekretnica i za mene – tada sam vidio da se snovi mogu ostvariti. Poželio sam da krenem njegovim stopama i da radim još jače kako bih uspio. – kaže Jevtić.

Rukometni klub Bijeljina je poznat po kvalitetnom radu sa mladima igračima.

- U Bijeljini sam proveo osam prelijepih godina. Počeli smo sa mini rukometom, gdje smo zavoljeli ovaj sport, a onda nastavili da ozbiljnije trenitamo. Ono što je za nas važno da smo svih ti godina išli na brojne turnire, upoznavali druge ekipe i napredovali. Tamo sam stekao prijatelje za cijeli život i to je najljepši, najbezbrižniji period moje karijere. Ujedno smo puno i naučili. Jednostavno kad igraš sa kvalitetnijim ekipama onda vidiš šta ti nedostaje šta treba da popraviš u igri i na tome radiš. A mi smo tih godina puno putovali, igrali protiv evropskih ekipe i kroz sve te turnire napredovali i oni su nas samo motivisali da budemo još bolji – ističe on.

Naredni veliki iskorak je svakako bila Metaloplastika gdje je imao šansu da se dodatno usavršava i napreduje. Išao je korak po korak i napredovao svake sezone.

- Prva sezona je za mene svakako bila veliki izazov. Prešao sam iz Prve lige Republike Srpske u Super ligu Srbije. Bio je to zaista veliki iskorak i tražio je puno odricanja. Iskreno prvih nekoliko treninga gotovo da nisam znao gdje se nalazim. Kao da nije isti sport, trebalo mi je malo vremena da se priviknem. Ipak novi grad, saigrači i sve veći zahtjevi fizički i taktički. Na početku je trener bio Vladan Matić. Ali kako je vrijeme odmicalo i ja sam bio sve bolji. Zatim je za trenera došao David Rašić. Nisam imao zapaženu ulogu u prvom timu, ali sam dobijao šansu. To mi je puno značilo i bio veliki motiv za dalje. Igrao sam za drugi tim ali sam trenirao sa prvotimcima. Druga sezone je već donijela iskorak, dobijao sam sve veću šansu a onda se na žalost desila povreda ramena. Odsustvovao sam dugo ali sam uz podršku porodice i saigrača to prevazišao. Hvala Bogu oporavio sam se kako treba i onda je treće sezone to djelovalo sve puno bolje i ozbiljnije pa sam skrenuo pažnju na svoj potencijal, dodao je rukometaš.

Španija ostvarenje sna

Mladi rukometaš ističe da je ponuda iz Španije bila ostvarenje sna. Prelijepa zemlja, sjajna rukometna liga, pune dvorane sve o čemu je i sanjao kad je počinjao da trenira.

-Bilo je tu još nekoliko zainteresovanih ekipa i o njima sam razmišljao dok nije došla ponuda iz Ššanije. Sjudad Logronjo je bio konkretan, ponudio je lijepe uslove za dalji napredak i odmah sam znao da su oni klub za mene. Tako da sam se lako odlučio za ovaj klub. Potpisao sam ugovor na dvije godine i biće to zaista prelijep izazov. Imam šansu da se nametnem u jednoj veoma kvalitetnoj ligi i takmičenju. Sjudad Logronjo je trenutno drugoplasirani tim u Španiji. Igraju odlično a već znam da će ih na kraju sezone napustiti četiri igrača. Svakako da prija kad te takav klub želi i sad je sve na meni da se dokažem i u novom klubu i takmičenju, poručio je Bijeljinac.

Kad je dobio ponudu odmah se raspitao kod brata Marka koji nastupa u ovom takmičenju i odlično je upoznat sa kvalitetom tima.

- Naravno da sam se raspitao kod njega i brat mi je dao sve informacije o njima. Ispričao mi je da je klub zaista odlično organizovan da ispoštuju sve što dogovore sa igračima, te da imaju odličnu atmosferu. Veoma su organizovani i napreduju svake sezone tako da me je to samo dodatno učvrstilo da prihvatim ponudu. Na sve to vidio sam da je grad prelijep i onda sam lako donio odluku. Nadam se da će mi tamo biti lijepo i da ću opravdati očekivanja - jasan je Luka.

Pešić i Popović budući saigrači

A ono što je takođe veoma važno za mladog igrača koji prvi put odlazi u inostranstvo je činjenica da će ga u klubu dočekati igrači iz regiona.

-Drago mi je što neću biti sam u klubu. Naime za Logronjo igraju naš Nemanja Peštić iz Brčkog te Ivan Popović. Važno mi je da u startu imam nekog ko već poznaje kako klub funkcioniše, da mi pomogne da se priviknem na početku, da imam nekog da se sporazumijevamo na srpskom jeziku jer ću biti daleko od kuće. Svakako da će m i biti puno lakše jer će me oni uputiti u sve što se od mene traži i pomoći da se snađem na početku. Vjerujem da ću se brzo uklopiti jer sam vidio i da je ekipa dosta mlada. Svakako da je to olakšavajuća okolnost jer mislim da ekipa gaji stil igre koji mi odgovara i gdje ću dobiti šansu ako se dokažem na treninzima

U upravo je to preduslov da u narednoj sezoni dva rođena brata budu na suprotnim strana.

- Sljedeće sezone ako sve bude kako treba igraču protiv brata. Iskreno nisam o tome razmišljao. Uvijek sam maštao da ćemo da igramo u istom  timu. Ali još smo mladi i nadam se da ćemo uskoro i to opet ostvariti. Nismo nikad igrali jedan protiv drugog ali eto imaćemo priliku naredne sezone. Vjerujem da ćemo na toj utakmici kad do nje dođe dati maksimum kako bi naš tim pobijedio. Biće jako zanimljivo i jedva čekam da ukrstimo koplja, pa nek pobijedi bolji.

Svakako da će taj duel biti jako zanimljiv i za kompletnu porodicu.

- Roditeljima će najbitnije biti da sve prođe kako treba, da ne bude povreda a biće radosni ko god da pobijedi. Sigurno je da su nam oni bili velika podrška svih ovih godina i da su sad ponosno kad smo došli do kvalitetnih liga kao i reprezentacija, poručio je na kraju mladi rukometaš.

Šabac sjajna sredina

Jevtić ističe da veliku zahvalnost duguje svima u sadašnjerm klubu, Metaloplastici

-Šabac je zaista sjajna sredina. Nije kurtoazija imali smo izvanrednu hemiju u ekipi. Ipak je to grad evropskog šampiona. Svi smo se družili, saigrači su me odlično prihvatili i tako da smo zaista bili kao jedna porodica. Lijepo druženje van terena, ali i zaista profesionalni odnos na parketu, gdje sam osvojio dvije medalje jer smo bili drugi i treći u prvenstvu. Igra sam i finale Kupa Srbije, tako da zaista ne mogu da se žalim. Drago mi je što sam nosio dres Metaloplastike i pamtiću samo lijepe stvari, dok ću povredu ramena da zaboravim, jasan je Jevtić.

 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.