Легендарни Жером Фернандез за Глас Српске: Голић и Ривера кривци што живим рукомет

Када сам као играч стигао у Барселону, схватио сам да ћу бити тренер, а за то је заслужан Валеро Ривера. Заљубио сам се у тренерски позив захваљујући њему и од тог момента почео сам да упијам и узимам све оно најбоље од мојих тренера.

Почео сам да размишљам о пројекту који је добар за мене, гдје могу да урадим нешто од темеља, а да имам добре услове за стварање. Није ми био циљ да преузмем јаку и богату екипу и покупујем најбоље играче, већ да кренем испочетка као што је случај у Ексу, гдје радим са свим селекцијама.

Легендарни француски рукометаш Жером Фернандез окачио је патике о клин и преселио се на тренерску клупу у француском Паук Ексу. Са екипом је стигао на добојски турнир, на којем је други пут, јер је раније учествовао као играч Сијудад Реала. Каријеру је завршио у Ексу, али је одмах наставио тренерску.

- Тренерски посао хтио сам да започнем у Тулузу, али је дошло до промјене на челу клуба па су ме позвали из Екса. Представили су ми план, обећали изградњу дворане и схватио сам да су амбициозни и да имају добар пројекат. Тај регион посједује играчки потенцијал и можемо направити добру ствар. Срећан сам што је предсједник прихватио мој план. Пред нама је напоран рад, али ја сам велики радник, требају ми дани од 30 часова - рекао је Фернандез.

* ГЛАС: Генерација француске репрезентације чији сте били предводник најдоминантнија је икада у свијету рукомета. Можемо ли рећи да је то најбољи тим свих времена?

ФЕРНАНДЕЗ: Тешко је то измјерити, прије је било много добрих екипа, попут Шведске, Русије или Југославије. Рукомет се доста промијенио, наш савез је прије много времена створио одличе услове за играче, тако да смо имали основу за успјех. Сада смо у одличној ситуацији да сваки пут узмемо медаљу на великом такмичењу, иако сада имамо нову генерацију играча.

* ГЛАС: Никада нисте изгубили финалну утакмицу, иако сте их одиграли прегршт. У чему је тајна и да ли то значи да сте најбољи када је најважније?

ФЕРНАНДЕЗ: Француска је изгубила финале Свјетског првенства 1993. године и финале Олимпијских игара у Рију прошле године, али ја сам непоражен. Мислим да је кључна ствар у самопоуздању, јер када смо освојили прву титулу, од тада смо мислили само на злато. Поједина финала смо добијали голом или два разлике, било је ту много тешких утакмица, али је пресудно било што смо имали ширину од 12 или 14 играча. Рецимо, побједа против Хрватске у Загребу ми је једна од најдражих. Уживали смо да играмо у таквој атмосфери, били смо пријатељи са њиховим играчима, јер смо играли у истим клубовима, али смо на терену и једни и други били веома напаљени. Иако су они били бољи у том мечу, сломили смо их ширином, јер нису имали адекватне замјене, док смо ми константно ротирали екипу. То је највећа побједа моје генерације, нисмо смјели да изгубимо, јер сам први пут био капитен.

* ГЛАС: Толико тога сте освојили, најбољи сте стријелац Француске, а играли сте на позицији десног бека иако сте дешњак. То је углавном хендикеп за све екипе, али је за репрезентацију Француске очигледно била добитна формула?

ФЕРНАНДЕЗ: Имали смо паклене десноруке играче попут Данијела Нарсиса и Николе Карабатића, а недостајао нам је десни бек. Одлучили смо да играмо са три деснорука и то се показало као веома добра опција. За то што сам играо добро на десном беку заслужан је Боро Голић. Практично од 1993. године живим за рукомет. Он ме је у Бордоу научио да играм разноврсно, јер сам био једноличан играч. Гледао сам само лијево, нисам знао да урадим финту у другу страну, па ми је забранио да прелазим линију, смио сам да нападам само у десну страну. Онда када сам дошао у ситуацију да играм десног бека, имао сам то драгоцјено искуство и знао сам како треба да играм. Противници су ме пуштали мислећи да сам безопасан, а ја сам одлично користио простор. Имао сам и Лука Абалоа поред себе, па смо све пропусте одбране зналачки кажњавали.

* ГЛАС: Шта мислите о промјени правила рукометне игре?

ФЕРНАНДЕЗ: Не свиђа ми се игра седам против шест, јер тада нема контакта и мушке игре, то није рукомет. Губи се драж спорта и укинуо бих то правило. У кошарци и ватерполу имамо вријеме за напад, можда би било добро да га добијемо и у рукомету и тако укинемо пасиван напад. Додао бих и трећег судију, тако да имамо двојицу код гола, а једног у пољу, како би имали бољи преглед ситуације око шест метара, јер се ту дешава највише акције и контаката.

О турниру у Добоју

* ГЛАС: Други пут сте у Добоју, овај пут као тренер. Шта мислите о турниру?

ФЕРНАНДЕЗ: Обожавам овај турнир и одличан је за младе играче. Традиција га чини посебним, а осјећа се специфична атмосфера. Данашњи рукометаши не знају ништа о прошлим данима и легендама попут Веселина Вујовића. Рукомет се некад играо на отвореном, на бетонским теренима и ови момци то не схватају. Данас постоје огромне арене са 15.000 гледалаца и то је спектакуларно, али морају да се упознају са историјом и осјете како је некад било. Овај турнир носи тај дух и зато ми је драг.

Данас на турниру

Четвртак

17.30 Екс - Сасја

19.15 Ст. Петербург - Винтертур

21.00 Татран П. - Борац м:тел

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.