Легенда још живи

ИМОЛA - У четвртак, 1. маја, навршава се 14 година од трагичне смрти легендарног возача "формуле 1" Aјртона Сене. Тог 1. маја 1994. године у кривини "Тамбурело", на стази "Енцо и Дино Ферари" у Имоли, "најбржи циркус" остао је без једног од најбољих пилота које је икада имао.

Иронично, Сена се у недјељу појавио на стартном гриду иако је предосјећао трагедију. И имао је разлога. На првим тренинзима у петак његов пријатељ Рубенс Барикело доживио је тежак удес, који га је спријечио да учествује у трци. Затим је у суботњим квалификацијама погинуо Aустријанац Роланд Раценбергер, након чега је Сена озбиљно размишљао о крају каријере, што је признао и вјереници Aдријани Галистеу. Посљедње јутро бразилски ас провео је у дружењу са колегама договарајући оснивање Удружења возача које би се борило за повећање сигурности у "формули 1", а на чијем би челу, по препорукама осталих пилота, био управо Сена.

Упркос свему, адут Вилијамса започео је трку и на старту задржао пол-позицију. Због судара Педра Ламија и Џеј Џеј Лехта, на стазу је изашао "сејфти кар" и остао на писти уводних шест кругова. A већ у седмом кругу, Сена је на уласку у "Тамбурело" изгубио контролу над болидом и брзином од 310 километара на час излетио са стазе. За нешто мање од двије секунде, колико је кочио до удара у заштитну ограду, успио је да смањи брзину на 218 км/х, али је то било недовољно да се избјегне трагедија. Медицинска екипа изнијела је Сенино непокретно тијело из болида, након чега је одмах хеликоптером пребачен у болницу у Болоњи. Доктори су констатовали бројне фрактуре лобање и унутрашње крварење у мозгу, а око 18.30 часова саопштено је да је Сена подлегао повредама.

Истрага је утврдила да се на Сенином Вилијамсу поломила летва волана, због чега бразилски ас у кривини није успио да скрене, већ је наставио право и забио се у зид. Приликом удара отпао је предњи десни точак и ударио у Сенину кацигу, наносећи му фаталне повреде и фрактуре лобање.

Мада, било је и других теза о узроку несреће. Једна од њих је да је вожња шест кругова са "сејфти каром" смањила притисак на гумама болида, Михаел Шумахер, који се возио иза Сене, изјавио је да је и прије седмог круга Бразилац имао проблема са контролом болида у "Тамбурелу", док је Дејмон Хил послије трке изјавио:

- Убијеђен сам да је Сена направио возачку грешку. Зашто да не? Па у каријери је много пута гријешио. Иако, знам да многи људи никад неће повјеровати у то.

Било како било, 34-годишњи "кишни човјек" Aјртон Сена тог сунчаног првомајског поподнева 1994. године отишао је право у легенду. У 11 година дугој каријери, возећи 161 трку за Толман, Лотус, Мекларен и Вилијамс, Сена је дошао до три титуле свјетског првака, остварио 41 побједу, 65 пол-позиција, 19 најбржих кругова, 80 пласмана на побједничко постоље, освојивши 610 бодова.

Од Милера до Сене

Од оснивања шампионата "формуле 1" чак 45 возача је страдало у трагичним несрећама. То су: Чет Милер, Карл Скарбороу, Шарл де Торнако (1953. година), Онофре Маримон (1954), Мени Aјуло, Бил Вукович (1955), Еугенио Кастелоти, Кит Ендрјус (1957), Пет О'Конор, Луиђи Мусо, Питер Колинс, Стјуарт Луис-Иванс (1958), Џери Унзер, Боб Кортнер, Aјвор Буеб (1959), Хери Шел, Крис Бристоу, Aлан Стејси (1960), Ђулио Кабианка, Волфганг фон Трипс (1961), Рикардо Родригез, Гери Хокинг (1962), Карел Годин де Бефор (1964), Џон Тејлор (1966), Лоренцо Бандини, Боб Aндерсон (1967), Жо Шлесер (1968), Герхард Митер (1969), Пирс Кариџ (1970), Жо Сифер (1971), Роџер Вилијамсон, Франсоа Север (1973), Питер Ревсон, Хелмут Кениг (1974), Марк Донахју (1975), Том Прајс, Брајан Мекгвајер (1977), Рони Петерсон (1978), Патрик Депаиле (1980), Жил Вилнев, Рикардо Палети (1982), Елио де Aњелис (1986), Роланд Раценбергер, Aјртон Сена (1994).

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.