Кошаркаш Драган Тубак преко Укрине до Марока

Бране Радуловић
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Кошаркаш Драган Тубак преко Укрине до Марока

ПРЊАВОР - Кошаркашки путеви одвели су Драгана Тубака, стаситог дугајлију из срца одавно опјеваних Тубачких поља на подручју Вијачана код Прњавора у Африку тачније Мароко.

Своју ријеку Укрину замијенио је врелином сунца у граду Фес који је подједнако удаљен од Атлантског океана и Средоземног мора. Претходну сезону провео је у белгијском прволигашу Пепинстеру из Вервијера да би у свој спортски картон увео још један клуб - Мас де Фес из града Фес.

- Када сам стигао у трећи по величини град у Мароку све ми је било прилично необично и чудно. Другачије су зграде, улице, људи, начин живота...Распитивао сам се и за климу и сазнао да је готово 90 одсто године топло, у знаку сунчаног времена, што ми и те како одговара. Када сам мало "завирио" у душу града, увјерио сам се да имају лијепе, уређене кафиће, ресторане, храну која задовољава моје апетите и што је такође битно, сусретљиве, питоме људе. Овдје, у Фесу, сам око два мјесеца и прилично сам се навикао на ову средину - испричао је у телефонском разговору за "Глас Српске" Драган Тубак.

Тубак се навикао на нову средину, саиграче из прволигашког састава Мас де Фес.

- Одиграли смо неколико пријатељских утакмица, које су и у функцији моје аклиматизације. Прошле године играли су у финалу домаћег првенства. Имају изузетно повољно мишљење о југословенској кошарци, али још нису достигли наш ниво. Пред нову сезону мој нови клуб Мас де Фес довео је неколико појачања и новог тренера, што значи да је циљ титула. Бићу срећан уколико будем дио те шампионске приче - истиче Тубак.

Боравак у новој средини биће му још комплетнији када му се придружи вјереница Милана.

Оно што је Тубака посебно импресионирало је начин на који је прихваћен у "туђем свијету", па ће му такав однос средине само помоћи да оствари очекивања домаћег прволигаша.

- Имам максималну подршку у клубу како не бих осјећао носталгију. Међутим, послије више од деценије играња далеко од куће не знам да ли ме може и ухватити такав осјећај. Родна груда и породично огњиште се никада не заборављају, и човјек се радо враћа свом исходишту, али у професионалном спорту емоције такве природе се најчешће потискују у други план - додаје Тубак.

Додаје да је у сталном контакту са родбином из Вијачана, пријатељима и познаницима и много му значи и њихова подршка. И ову прилику је искористио да посредством нашег листа, поздрави све у родном крају и матичној општини.

Вјечити "спортски номад" ни наредни рођендан, 10. априла, неће прославити са родитељима, сестром и рођацима, јер ће бити далеко од својих Вијачана.

- Савремене комуникације, на срећу, пружају ми прилику да будем у сталном контакту са најмилијима - казао је Тубак.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.