Какав то тренинг Новака Ђоковића одваја од остатка конкуренције?

Новак Ђоковић је као ријетко ко доминантан у спорту којим се бави. Нема тенисера на планети који не би да буде успјешан као он, али... у чему је његова тајна?

Нил Ендикот, тренер и писац психолошке студије о тенису, у свом ауторском тексту за "Хафингтон пост" овако објашњава Ђоковићеве успјехе:

"Невјероватна доминација Новака Ђоковића у мушком тенису не показује знаке слабљења. Ђоковић, убједљиво најконстантнији од "велике четворке" од 2011. године, сада има више АТП поена него два најближа ривала (Мареј и Федерер) заједно. Његов успјех подупиру сјајна физичка кондиција, невјероватан таленат да враћа сервисе, као и његова изврсност у сваком сегменту тениса. Ту је још један од кључних фактора, само мало мање спомињан у јавности - Ђоковићев иновативан приступ тениској психологији, приступ заснован на "медитацији свијесносности".

Размислите о Ђоковићевој готово натприродној могућности да превазилази недаће у мечевима. Сјетите се побједа у којима су ривали имали меч лопту, попут Роџера Федерера на УС Опену 2011. и 2012, Жо-Вилфреда Цонге на Ролан Гаросу 2012. Или, о преокрету против Кевина Андерсона на прошлогодишњем Вимблдону. Размислите о његовој способности да се опорави од најболнијег пораза у каријери, у финалу Ролан Гароса 2015, и то тако да неколико недјеља касније освоји Вимблдон. Одакле долази та ментална снага?

У његовој књизи из 2013. "Сервирај до побједе", Ђоковић објашњава да упражњава "медитацију свијесности" 15 минута сваког дана. Свијесност је начин обраћања пажње на искуство, док се оно догађа, али - без оцјене. "Медитација свијесности" обично укључује фокусирање на дисање, или на физичке осјећаје, као и обраћање пажње на тај фокус сваки пут када би ваш ум пробао да оде на другу страу.

Ђоковић наводи да му је то омогућило да отпусти негативне емоције, као што су сумња у себе, бијес и брига, а све то је и донијело превагу и на терену. Он види ову врсту психичког тренинга подједнако важном као и физички тренинг, вјерујући да посвећеност редовним медитацијама доводи до константних позитивних исхода.

Не морате да вјерујете Ђоковићу. Спортски психолози широм свијета сада посвећују пажњу свијесности. Истраживање ове појаве као могућности да се оствари бољи спортски резултат први пут је изведено 2001, од стране клиничких псилога Зеле Мур и Френка Гарднера. Овај пар је анализирао деценије традиционалних метода спортске психологије познате као Тренинг психолошких вијештина (ПСТ, скраћеница на енглеском), али не само да није могао да нађе доказе да је ПСТ ефикасан, већ је примјетио да је ПСТ понекад доносио пад спротских резултата.

ПСТ покушава да промјени негативне мисли и емоције спортиста, да их замјени са позитивним, оним који помажу. Али, имајући у виду слабе резултате ПСТ методе, Мур и Гарднер су створили нову, коју су назвали Свијесност - Прихваћање - Посвећеност (МАЦ, такође скраћеница на енглеском). МАЦ је сушта супротност ПСТ-у, јер тренира спортисте да свијесно прихватају негативна искуства, а да они притом не покушавају да их промјене.

Овај приступ има за циљ да спортисти пружају најбоље што могу баш када одустану од контролисања унутрашњих искустава, односно да буду свијесни својих мисли и емоција, али да о њима тада не расуђујују, нити дају оцјене. МАЦ учи спортисте да прихвате сопствено, унутрашње искуство, у сваком моменту. А одсуство пресуђивања себи ослобађа спортисту тако да он/а може фокус своје пажње да усмјери на слиједећи задатак, умјесто да се, као до тада, бори са мучним мислима и осјећањима.

Петнаест година послије ове иновације Мурове и Гарднера, многе студије различитих врста психолога показале су да свјесност помаже спортистима подижући им концентрацију и прецизност, чиме лакше улазе "у зону" (израз из САД којим се описује када спортисти током свог наступа играју скоро без грешке).

Имајући ово у виду, Ђоковићево коришћење свијесности може да се посматра као веома паметан потез - узимање предности најновијих истраживања спортске психологије да би се имала предност на ривалима. Ђоковић се тако придружио нарастајућем броју елитних спортиста, попут Мајкла Џордана или (НФЛ екипе) Сијетл Сихокса, који су медитацију користили да остваре боље резултате.

Свијесност није само корисна за остваривање бољих резултата на терену. Многа истраживања показују да она подиже добробит човјека, као и саосјећајност према другима. То је још један аспект Ђоковићевог коришћења свијесности који мене импресинира. Јесте ли примјетили да је он једини од "велике четворке" који редовно аплаудира изврсним поенима ривала? Уз то, веома је великодушан у поразима, јер дијели топле честитке ривалима чак и послије болних пораза. Наравно, Ђоковић остаје жесток такмичар, као и сви елитни спортисти, али он показује ријетку грациозност у изгубљеним сусретима, што је вјероватно споредни резулат његове посвећености - свијесности.

Ђоковић је за сада једини тенисер који је јавно говорио о својим упражњавањима медитације, али ако се узме у обзир његов феноменалан успјех, као и нарастајући број доказа о сврсисходности 'медитације свијесности' за спортисте, можемо да очекујемо да ће све више тениски звијезда прихватити овај метод", закључује Нил Ендикот.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.