Један поглед на промоцију књиге: Вече јаких емоција

“Борик” познајем “ко властити џеп” па сам размишљао отприлике; биће то у холу, некој од свлачионица, ресторану, на једном дијелу трибина....а најмање “шанси” сам давао централној дворани намијењеној спортистима и естрадним трудбеницима. Коначно, ко ће доћи на промоцију неке књиге у вријеме дигиталне револуције и када је живот убрзан за “300 одсто”. Дебело сам се преварио. Било је то под сводовима дворане коју су обиљежили прошлост и бурни спортско-естрадни догађаји за масовне забаве и узбуђења.

Ако овоме додам чињеницу да се тражила столица више и да су многи “имали карте за стајање”, попут олимпијског шампиона и спортске иконе Антона Јосиповића, онда је јасно колико сам фулао у прогнози.

Сама промоција књиге и омаж нашем омиљеном суграђанину и новинарчини је показала истинску Бањалуку и Бањалучане, људе који знају цијенити рад и допринос прегалаца од “ширег друштвеног интереса”. Било је те вечери снажних емоција и подсјећања на нека љепша времена, доста сиједих глава (оба пола), али и младог свијета и будућих спортиста. Њихово присуство и пажња са којом су упијали ријечи сабесједника вечери промоције дају наду да није баш све изгубљено. Сјетите се само колико пута сте се могли сударити са младом особом док је ходајући била на друштвеним мрежама.

И те младе Моне је окупио на вечери промоције књиге о себи и који је олакшао рад ауторима - Таци Папић и Жељку Тици. Јер, по грубој процјени, више од половине написао је управо човјек необичног имена. Осим аутора допринос успјешној вечери лијепих емоција и сјећања дали су и остали (са)говорници, али и људи који су опремили ово дјело, а које ће, надам се, бити путоказ младим спортистима које је Лимун Папић за живота и као писац и новинар тако снажно подржавао и промовисао у јавни простор некада “Гласа” сада “Гласа Српске”, београдског “Спорта” и дугих медија за које је “тако писао Лимун Папић”.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.