Интервју, Иван Ленђер и Чаба Силађи: Јаки и поред лоших услова

Година иза нас била је најуспјешнија у историји српског пливања. Година када је освојено прегршт медаља на различитим такмичењима, а у први план искочили су "неки нови клинци" који су показали да резултати у јуниорској конкуренцији нису плод случајности већ дугогодишњег мукотрпног рада.

Хероји нације постали су Нађа Хигл, Иван Ленђер и Чаба Силађи који су одличним наступима показали Европи и свијету да Србија није само земља колективних спортова. Ленђер и Силађи су тренутно у Бањој Луци на припремама за Европско првенство и паралелно су одговарали на питања о до сада урађеном, али и будућности.

ГЛAС: Прошла година за обојицу је била година потпуне афирмације. Како сад гледате на њу?

ЛЕНЂЕР: Била је прва година од када наступам у сениорској конкуренцији и била је веома успешна за мене. Сада су очекивања порасла, али што се мене тиче, не осећам велики притисак, радим полако, тако да и има времена за неку даљу каријеру.

СИЛAЂИ: Сви ти резултати су велики успех за нас двојицу и време за доказивање је пред нама.

ГЛAС: Србија је позната по успјесима у колективним спортовима, међутим, сада су и појединачни спортови изашли на површину. Како то коментаришете?

ЛЕНЂЕР: Некада је то било више изражено, али сада су се појавили појединци који могу да направе једнако вредан резултат.

СИЛAЂИ: Можда је то било пре више изражено у Србији, али сад полако и појединачни спортови се подижу, као што је тенис, пливање и атлетика. Тако се мени чини да екипни спортови мало падају, а у успону су појединачни. Мада свакако не треба заборави ни фудбалере, кошаркаше, ватерполисте, али ми као пливачи гледамо да појединачни спорт буде на што вишем нивоу.

ГЛAС: Прије Милорада Чавића Србија није имала врхунског пливача. Какав је његов утицај на остатак репрезентације?

ЛЕНЂЕР: Милорад Чавић је члан српске репрезентације, али ми га не доживљавамо тако и видимо га само на главним такмичењима. Што се тиче самих припрема и неког заједничког тренирања немамо никакав контакт с њим. Ето сада ћемо имати прилику да наредних недељу дана видимо како тренира и како ради. Иначе, он је тотално ван сваке приче што се тиче неког колектива српске репрезентације осим на такмичењима. Свакако да је с њим почео успон пливања у Србији, али већи успех приписујем Нађи Хигл, која је остварила добар резултат и постала светски првак. Наравно, нас двојица и остали чланови репрезентације који су се изборили у неки врх, хајде да кажем европског пливања. То је некако по мени већи успех него његов. Свакако да Милорад Чавић има успеха, али он не тренира у Србији у тим условима где ми радимо.

СИЛAЂИ: Има подршке од његове стране, али он је велики индивидуалац, ради за себе, а и на такмичењима нема шта да се помаже. Био би нам од већег значаја да ради са нама и тренира.

ГЛAС: Од ове године су укинута контроверзна пливачка одијела? Колико ће то утицати на резултате у предстојећем периоду?

ЛЕНЂЕР: С једне стране је боље, а с друге није. Резултатски није свакако, али сви смо подједнаки, нема ту пуно неких варијација, исти су нам услови. Не може се више десити да као пре када су неке репрезентације имале по десет костима, а ми смо се борили да имамо један или два. Морали смо да пазимо и чувамо та одела док су их други мењали, буквално за сваку трку су имали по једно одело, а оно је тада коштало 350 евра. Што је било јако скупо и нисмо могли да испратимо тај тренд.

СИЛAЂИ: Свакако да се гледа и резултати ће бити значајно слабији, хајде да кажемо две секунде на 100 метара у великом базену, то је неки оквир. Можда да ће се и начини тренирања променити, мало више ће се обратити на положај у води, јер та пливачка одела, су нам помогла и држала су нас на површини и опет смо имали много бољи положај када смо "пуцали" на крају трке, ипак то на је држало на површини и могли смо некако да завршимо трке. Међутим, сад кад имамо ове шорцеве, на крају тих последњих 10-15 метара падне кук много је теже пливати, много смо спорији, треба радити на томе да се то поправи и да се напливамо пре тих такмичења. Можда је најбоље да се нађе неки компромис, да се нађу нека одела, да остану она текстилна она најстарија из Aтланте и Сиднеја. Јер ипак кад се дође на такмичење, и кад се обуче одело и кад се оно стисне уз тело, даје ти неки осећај да си на такмичењу да ниси на тренингу, некако ти адреналин скочи, и тај осећај да си на такмичењу се подигне, и тај осећај у води некако је другачији него кад их немаш на себи.

ГЛAС: Ове године је Европско првенство какав резултат се може очекивати и чиме бисте били задовољни?

ЛЕНЂЕР: Ја бих био задовољан неким резултатом испод 53 секунде, и око 52,5, и мислим да би ме то довело до неко финала, јер се сад финала пливају у десет стаза и ја бих тиме био задовољан. Значи време 52,5 и финале, а онда шта буде.

СИЛAЂИ: Мислим исто, 1:15, и 11,0 н сто метара прсно би било одговарајући резултат. За пласмана јако је незахвално причати јер су до тада могу појавити неки нови пливачи којима одговара то што су укинута одела, и неки пливачи који ће можда нестати они којима су та одела одговарала, тако да се не може прогнозирати као што се могло до сад. Уосталом по неким европским ранг листама можда ко је потенцијални шампион не можемо да прогнозирамо.

ГЛAС: Изазов и сан сваког пливача су Олимпијске игре, а сљедеће су у Лондону за двије године. Какав резултат можете тамо да остварите?

ЛЕНЂЕР: Мислим да има довољно времена за неки резултат али рано је за било какво прогнозирање. Остале су још две године. Што се мене тиче прошле Игре у Пекингу биле су као награда за сва јуниорска првенства, а следећа Олимпијада у Лондону би била пре свега неки покушај да се избори неки пласман у полуфинале или евентуално финале. Тек следеће ОИ би могло да донесу неку медаљу, али о том-потом. То је још јако далеко и за Олимпијаду у Лондону не желим ништа да прогнозирам.

СИЛAЂИ: Немам ништа да додам, слажем се са свим Ивановим тврдњама (смијех).

ГЛAС: Често се у медијима помиње да су услови за тренирање у Србији веома лоши? У чему се то огледа?

ЛЕНЂЕР: У Новом Саду је један једини базен који користе и грађани и ватерполисти, и пливачи и тешко је наћи термин. Значи потребно је више базена јер су проблем термини.

СИЛAЂИ: Нас двојица тренирамо у Зрењанину на затвореном малом 25-метарском базену, и он је у јако лошем стању. Пре две године је пао кров. Тренутно је неупотребљив јер је концентрација хлора тако висока да се просто гушимо, а и лоша је вентилација. Пре Бање Луке били смо у Србији и тамо смо тренирали, то јест покушали смо да тренирамо. Не може да се дише то је што се тиче затвореног базена. Отворени базен, нема преливни систем, не види се дно базена, не види се линија на дну, толико је мутна вода због купача рекреативаца. То је оно што се тиче Зрењанина. У Војводини глобално постоји "Спенс" у Новом Саду. У Београду су базени у стварно јако лошем стању. "Ташмајдан" евентуално је добар и Бањица која је само за ватерполисте па на њима не тренирамо. Постоје базени на југу Србије који су далеко и недоступни су.

ГЛAС: Да ли сте размишљали о понудама да се преселите у СAД и тамо тренирате?

ЛЕНЂЕР: Имали смо понуда од стране неких факултета али и Чаба и ја смо одлучили да останемо у Србији јер дефинитивно нам не одговара начин живота у Aмерици. И сам начин рада јер тамо се треба изборити, тамо буквално треба преживети.

СИЛAЂИ: Не, нисам много размишљао о томе.

Опуштање

ГЛAС: Као се опуштате прије трка?

СИЛAЂИ: Музиком се опуштамо пре сваке трке, слуша се углавном рок музика и то нешто мало "јаче" типа неки рок мало агресивнији, све оно што подиже адреналин.

ЛЕНЂЕР: Слично као и Чаба у првом плану је рок музика.

Слободно вријеме

ГЛAС: Када нисте на тренингу шта вас највише заокупља?

ЛЕНЂЕР: У средњу школу сам кренуо годину дана послије своје генерације тако да ћу сад највероватније уписати факултет. У слободно време, ако га уопште имам, понекад се бавим кик-боксом.

СИЛAЂИ: Прва сам година на Технолошком факултету у Новом Саду тако да факултет и пливање ми испуни цео дан. Ретко кад се нађе слободног времена, али кад се нађе онда одем кући у Бечеј да видим родитеље.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.