Имамо велики потенцијал

БAЊAЛУКA - Прослављено име југословенског и српског бокса, Златимир Златко Бурић прије нешто више од мјесец именован је за једног од тренера Боксерског клуба Славија.

- Док сам био активни боксер, није ми се испунила жеља да будем у овом трофејном клубу, али сада јесте. Заједно са шефом стручног штаба Мирком Савковићем, те тренерима Владом Раилићем и Мирком Нинковићем, радим пуном паром. У овом тренутку у клубу има неколико провјерених имена, која би уз оптималне услове могла до медаља на највећим свјетским смотрама. Међутим, то је јако тешко остварити јер је економска криза и у спорту узела данак. Све је мање новца, али вјерујем да ће томе брзо доћи крај и да ће Славијини боксери поново почети да доносе медаље са највећих свјетских смотри - нагласио је Бурић.

Он вјерује да ће Бањалучани ове године супериорно освојити титулу у Премијер лиги БиХ.

- Много смо бољи од осталих клубова, а циљ нам је да на крају трке бодовна разлика буде што већа. Већ послије два кола имамо десет бодова вишка у односу на Бијељинце, али вјерујем да ћемо им до краја још више побјећи - наставио је Бурић.

У богатој активној каријери, која је трајала готово три деценије, тешко је побројати све медаље Златимира Бурића.

- На аматерском рингу боксовао сам од 1974. до 1995. године. Три пута сам био првак Југославије, два пута други и једном трећи, првак Балкана, учесник Европског првенства. Освојио сам четири медаље на опенима Свјетског купа, а чак 37 мечева боксовао сам за репрезентацију Југославије. Боксовао сам за Раднички из Славонског Брода и Пулу, са којом сам у сезони 1986/87. освојио титулу екипног вицешампиона Југославије - рекао је Бурић.

Послије тога опробао се на профи-рингу.

- Било је то од 2000. до 2005. године. Имао сам само шест мечева, у којима сам остварио шест побједа, а освојио сам и титулу првака Балкана. Када се све сабере, укупно сам имао 328 мечева, у којима сам забиљежио 267 побједа, 18 пута сам боксовао неријешено и претрпио 43 пораза. Сигурно да је то импозантан биланс, којим се може похвалити ријетко који боксер. Послије тога сам једно вријеме радио са тренутно нашим најбољим професионалним боксером Гораном Делићем, помало тренирао за своју душу и ево ме сада у Славији - рекао је Бурић.

Опен Свјетског купа за 1986. годину одржан је у Стокхолму.

- Био сам тада стварно у сјајној форми. У осмини финала побиједио сам представника Aфрике, у четвртфиналу сам био бољи од Руса, у полуфиналу од Aмериканца, а онда је на ред дошао финални меч са славним Кубанцем Хернандезом - присјећа се Бурић.

Тог финала сјећаће се цијелог живота.

- Током дуела обојица смо били по два пута у нокдауну. Прштало је на све стране, а публика је борбу испратила на ногама. Када је завршио меч, као да је неко угасио свјетло и више се ништа не сјећам, па чак ни детаља са проглашења побједника. Послије неког времена сам се прибрао и видио да код себе имам прилично пуно новца од награде, велики пехар, док сам медаљу умотао у пешкир са жељом да је покажем родитељима по повратку кући. Уз све то, сви су прилазили да ми честитају на изванредном мечу. Био сам увјерен да сам побиједио, међутим, тек сљедећег дана, у авиону који се враћао у Југославију, сазнао сам од другова да сам поражен са 2:3. Било ми је тешко, али сам схватио да сам дао све од себе и да сам поражен од бољег. Та борба ми је показала колико је бокс опасан спорт, јер се практично ничег нисам сјећао. Међутим, када бих имао прилику да поново почнем испочетка, увијек бих се одлучио за "племениту вјештину" - додао је на крају Бурић.

Син Филип

Деветогодишњи син Златимира Бурића, Филић, већ је почео да осваја медаље, али не у боксу већ у џуду.

- Најважније је да се бави спортом и, према ријечима тренера, у њему лежи велики потенцијал. Надам се да ће ме једног дана надмашити, а упоредо са џудом показујем му и тајне боксерске вјештине - нагласио је Бурић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.