Го­ран Га­вран­чић у ма­нас­тиру До­брун код Ви­ше­гра­да

ВИ­ШЕ­ГРAД - Бив­ши фу­дбал­ски ре­пре­зен­та­ти­вац Срби­је и Црне Го­ре Го­ран Га­вран­чић ре­до­вно с по­ро­ди­цом до­ла­зи у ма­нас­тир До­брун код Ви­ше­гра­да. Ово је је­дан од нај­ста­ри­јих ма­нас­ти­ра на прос­то­ру БиХ смје­штен на ри­је­ци Рзав ко­ји је не­да­вно по­сје­тио Га­вран­чић. Он ис­ти­че да је про­на­шао ду­ше­вни мир и сми­сао жи­во­та.

- На први по­глед нај­ја­чи ути­сак ос­тавља ова ле­по­та ма­нас­ти­ра, црква, ко­на­ци и при­ро­да ко­ја опле­мењује чо­ве­ка ка­да први пут ов­де до­ђе. Aли, ето, ка­сни­је кад сам упо­знао игу­ма­на Ка­лис­тра­та и оца Јо­ва­на, до­био сам не­ка­ко лек за сво­ју ду­шу. Ов­де је мес­то за ис­тин­ско ду­ше­вно ле­чење. Ка­сни­је, вре­ме­ном, ле­по­та ма­нас­ти­ра се пре­тво­ри­ла у ду­ше­вну ле­по­ту. Је­днос­та­вно кроз при­чу са мо­на­си­ма чо­век про­на­ђе пра­ви сми­сао жи­во­та - ис­та­као је на по­чет­ку раз­го­во­ра за "Глас Српске" Га­вран­чић.

Српски ин­тер­на­ци­она­лац по­том при­ча о про­фе­си­онал­ном спор­ту и по­ро­ди­ци, ко­ја је чес­то пу­та за­не­ма­ре­на.

- По­ро­ди­ца је код ме­не на првом мес­ту. Хва­ла Бо­гу на­шао сам мир у по­ро­ди­ци, имам дво­је де­це и же­ну ко­ја је са мном од првог да­на мо­га играња у Ки­је­ву. И, на­ра­вно, ро­ди­тељи ко­ји су ос­та­ли у Бео­гра­ду стал­но су нас по­држа­ва­ли. Кад сам пре осам го­ди­на са су­пру­гом сти­гао у Ки­јев кре­ну­ли смо за­је­дно и по­че­ли све да ства­ра­мо од ну­ле. Је­дно дру­го смо по­држа­ва­ли и за­је­дно де­ли­ли успех, што је ја­ко би­тно. На­кон за­вршет­ка ка­ри­је­ре се­бе ви­дим са по­ро­ди­цом, али би­ло би до­бро да ос­та­нем и у фу­дба­лу - при­ча Га­вран­чић.

Ис­ку­сни де­фан­зи­вац је тре­ну­тно у Те­ле­оп­ти­ку, ко­ји је фи­ли­ја­ла шам­пи­она Срби­је, Пар­ти­за­на. У овом клу­бу, ка­ко ка­же, има одли­чне усло­ве за тре­нин­ге и одржа­вање фор­ме.

- Си­гур­но да топ фор­ма и ни­је не­ка, с об­зи­ром да од­сус­тву­јем са ута­кми­ца, али за­до­вољан сам што мо­гу да одржа­вам фор­му. На­ша ка­ри­је­ра не тра­је ве­чно, она се за­врша­ва у ре­ла­ти­вно зре­лим го­ди­на­ма, за­ви­си ка­ко ко­га здравље по­слу­жи. За даље пла­но­ве ће­мо ви­де­ти. За­вршио сам са Ди­на­мом из Ки­је­ва уго­вор, и сад ако бу­де не­ка по­вољна по­ну­да, то ће ми би­ти не­ки смер за даље. Кон­кре­тно ни­шта не знам и не мо­гу ни­шта да вам ка­жем о то­ме хо­ћу ли и где нас­та­ви­ти ка­ри­је­ру - ка­же Га­вран­чић.

Ипак, Га­вран­чић има одре­ђе­них по­ну­да, али...

- Све еки­пе ко­је се тре­ну­тно ра­спи­ту­ју за мо­је услу­ге не­ка­ко ни­су у мо­јим пла­но­ви­ма. За­то сам у ди­ле­ми: да нас­та­вим да играм фу­дбал или да, мо­жда, за­вршим ка­ри­је­ру. Ни­су ми ам­би­ци­је да се ву­чем по не­ким ли­га­ма ко­је ће ми до­не­ти ви­ше ште­те не­го ко­рис­ти. Ја­ко је те­шко по­сле Ди­на­ма спус­ти­ти се на не­што што ни­је у тво­јим ам­би­ци­ја­ма и ја­ко је те­шко игра­ти у клу­бу ко­ји не­ма не­ки по­бе­дни­чки мен­та­ли­тет - при­зна­је Га­вран­чић. 

У до­са­дашњој ка­ри­је­ри нај­чеш­ће је играо у од­бра­ни, али у не­ким си­ту­аци­ја­ма мо­же да игра и у сре­ди­ни те­ре­на. Ме­ђу­тим, ка­же да ни­ка­да ни­је би­рао по­зи­ци­је у ти­му, али да има је­дну не­ос­тва­ре­ну жељу:

- Жао ми је што но­ви се­ле­ктор Срби­је Ра­до­мир Aн­тић не мо­же да ме по­зо­ве у сас­тав ре­пре­зен­та­ци­је "ор­ло­ва" јер не­мам клуб и не мо­же да ме ви­ди у ка­квој сам фор­ми и ко­ли­ко мо­гу да по­мо­гнем еки­пи. Си­гур­но да ми је жеља да оди­грам још ко­ју ре­пре­зен­та­ти­вну ута­кми­цу. Ина­че до са­да сам их оди­грао 28, али бих во­лео да их бу­де још. Aн­тић ули­ва је­дан ауто­ри­тет и са­мо­по­уз­дање у игра­че што је ја­ко би­тно. Ве­ро­ва­тно да про­шли се­ле­ктор, Шпа­нац Ха­ви­јер Кле­мен­те, ни­је имао та­кав ауто­ри­тет као Aн­тић. Ли­чно сма­трам да би се­ле­ктор ре­пре­зен­та­ци­је тре­ба­ло да бу­де наш чо­век ко­ји мо­же да са игра­чи­ма ко­му­ни­ци­ра на српском је­зи­ку и ко­га ће игра­чи мо­ћи да ра­зу­ме­ју и схва­те.

Га­вран­чић при­ча о ве­ли­ком за­до­вољству ко­је је имао са сва­ким нас­ту­пом за ре­пре­зен­та­ци­ју. 

- Чу­ти хи­мну Бо­же прав­де и игра­ти за ре­пре­зен­та­ци­ју је, сва­ка­ко, ве­ли­ка част - на­гла­ша­ва Га­вран­чић.

О бо­рав­ку и инос­тран­ству и игра­чи­ма ко­ји про­ми­је­не сре­ди­ну и земљу Га­вран­чић ка­же да у по­чет­ку те­шко све по­дно­се, али да се брзо на­ви­кну на но­ве усло­ве.

- Играо сам у Укра­ји­ни ко­ја је бли­зу Ру­си­је. То је земља ко­ја нас во­ли и ду­хо­вно и те­ле­сно. Је­днос­та­вно ле­жи­мо је­дни дру­ги­ма, та­ко да ми ни­је би­ло те­шко да се при­ви­кнем, али опет са дру­ге стра­не то је земља ко­ја је дру­га­чи­ја од Срби­је и дос­та се ра­зли­ку­је по мен­та­ли­те­ту. Сте­као сам при­ја­теље и при­хва­ти­ли су ме као сво­га, да бих на кра­ју ос­тао та­мо пу­них осам го­ди­на - под­сје­ћа Га­вран­чић.

Ро­ђен је у Бео­гра­ду и имао је ту при­ви­ле­ги­ју да је у мла­ђим го­ди­на­ма имао до­бре тре­не­ре и про­шао Звез­ди­ну фу­дбал­ску шко­лу.

- У то вре­ме Звез­да је би­ла првак Евро­пе и првак све­та. То је био је­дан ор­га­ни­зо­ван клуб на свет­ском ни­воу, та­ко да се то одра­зи­ло и на мла­ђе фу­дба­ле­ре ко­ји су у тим ка­те­го­ри­ја­ма би­ли ли­де­ри. Имао сам сре­ћу да у том тре­нут­ку бу­дем део то­га као и ве­ли­ки део игра­ча мо­је ге­не­ра­ци­је: Ко­ро­ман, Стан­ко­вић, Пан­те­лић, па Ке­жман из Пар­ти­за­на... 

Срби­ја пу­на та­ле­на­та

О еро­зи­ји ква­ли­те­та фу­дба­ла на прос­то­ри­ма бив­ше Ју­го­сла­ви­је Га­вран­чић ка­же:

- Српска и Хрват­ска ли­га су је­ди­не ко­је су одржа­ле ка­кав-та­кав ни­во ква­ли­те­та, ма­да је то још да­ле­ко од европ­ског ни­воа и мо­жда да има­ју по је­дну, две еки­пе ко­је би мо­гле да се бо­ре за ти­ту­лу на не­ком ме­ђу­на­ро­дном првен­ству. Aли Срби­ја је бо­гом да­на земља и та­лен­ти се ра­ђа­ју сва­ки дан. Па на ра­чун тих број­них та­ле­на­та ми оп­ста­је­мо, јер они иду у дру­ге земље, што нас чи­ни дру­га­чи­јим од дру­гих зе­маља. 

"Ор­ло­ви" на СП

Га­вран­чић ис­ти­че да ре­пре­зен­та­ци­ја Срби­је има ја­ко до­бру шан­су да се ква­ли­фи­ку­је на Свјет­ско првен­ство у Ју­жној Aфри­ци:

- Би­тно је да се одрже је­дин­ство и сло­га у еки­пи што смо по­ка­за­ли у ута­кми­ца­ма са Aус­три­јом и Ли­тва­ни­јом. Срби­ја има ве­ли­ку шан­су да оде на Мун­ди­јал.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.