Go­ran Ga­vran­čić u ma­nas­tiru Do­brun kod Vi­še­gra­da

VI­ŠE­GRAD - Biv­ši fu­dbal­ski re­pre­zen­ta­ti­vac Srbi­je i Crne Go­re Go­ran Ga­vran­čić re­do­vno s po­ro­di­com do­la­zi u ma­nas­tir Do­brun kod Vi­še­gra­da. Ovo je je­dan od naj­sta­ri­jih ma­nas­ti­ra na pros­to­ru BiH smje­šten na ri­je­ci Rzav ko­ji je ne­da­vno po­sje­tio Ga­vran­čić. On is­ti­če da je pro­na­šao du­še­vni mir i smi­sao ži­vo­ta.

- Na prvi po­gled naj­ja­či uti­sak os­tavlja ova le­po­ta ma­nas­ti­ra, crkva, ko­na­ci i pri­ro­da ko­ja ople­menjuje čo­ve­ka ka­da prvi put ov­de do­đe. Ali, eto, ka­sni­je kad sam upo­znao igu­ma­na Ka­lis­tra­ta i oca Jo­va­na, do­bio sam ne­ka­ko lek za svo­ju du­šu. Ov­de je mes­to za is­tin­sko du­še­vno le­čenje. Ka­sni­je, vre­me­nom, le­po­ta ma­nas­ti­ra se pre­tvo­ri­la u du­še­vnu le­po­tu. Je­dnos­ta­vno kroz pri­ču sa mo­na­si­ma čo­vek pro­na­đe pra­vi smi­sao ži­vo­ta - is­ta­kao je na po­čet­ku raz­go­vo­ra za "Glas Srpske" Ga­vran­čić.

Srpski in­ter­na­ci­ona­lac po­tom pri­ča o pro­fe­si­onal­nom spor­tu i po­ro­di­ci, ko­ja je čes­to pu­ta za­ne­ma­re­na.

- Po­ro­di­ca je kod me­ne na prvom mes­tu. Hva­la Bo­gu na­šao sam mir u po­ro­di­ci, imam dvo­je de­ce i že­nu ko­ja je sa mnom od prvog da­na mo­ga igranja u Ki­je­vu. I, na­ra­vno, ro­di­telji ko­ji su os­ta­li u Beo­gra­du stal­no su nas po­drža­va­li. Kad sam pre osam go­di­na sa su­pru­gom sti­gao u Ki­jev kre­nu­li smo za­je­dno i po­če­li sve da stva­ra­mo od nu­le. Je­dno dru­go smo po­drža­va­li i za­je­dno de­li­li uspeh, što je ja­ko bi­tno. Na­kon za­vršet­ka ka­ri­je­re se­be vi­dim sa po­ro­di­com, ali bi­lo bi do­bro da os­ta­nem i u fu­dba­lu - pri­ča Ga­vran­čić.

Is­ku­sni de­fan­zi­vac je tre­nu­tno u Te­le­op­ti­ku, ko­ji je fi­li­ja­la šam­pi­ona Srbi­je, Par­ti­za­na. U ovom klu­bu, ka­ko ka­že, ima odli­čne uslo­ve za tre­nin­ge i održa­vanje for­me.

- Si­gur­no da top for­ma i ni­je ne­ka, s ob­zi­rom da od­sus­tvu­jem sa uta­kmi­ca, ali za­do­voljan sam što mo­gu da održa­vam for­mu. Na­ša ka­ri­je­ra ne tra­je ve­čno, ona se za­vrša­va u re­la­ti­vno zre­lim go­di­na­ma, za­vi­si ka­ko ko­ga zdravlje po­slu­ži. Za dalje pla­no­ve će­mo vi­de­ti. Za­vršio sam sa Di­na­mom iz Ki­je­va ugo­vor, i sad ako bu­de ne­ka po­voljna po­nu­da, to će mi bi­ti ne­ki smer za dalje. Kon­kre­tno ni­šta ne znam i ne mo­gu ni­šta da vam ka­žem o to­me ho­ću li i gde nas­ta­vi­ti ka­ri­je­ru - ka­že Ga­vran­čić.

Ipak, Ga­vran­čić ima odre­đe­nih po­nu­da, ali...

- Sve eki­pe ko­je se tre­nu­tno ra­spi­tu­ju za mo­je uslu­ge ne­ka­ko ni­su u mo­jim pla­no­vi­ma. Za­to sam u di­le­mi: da nas­ta­vim da igram fu­dbal ili da, mo­žda, za­vršim ka­ri­je­ru. Ni­su mi am­bi­ci­je da se vu­čem po ne­kim li­ga­ma ko­je će mi do­ne­ti vi­še šte­te ne­go ko­ris­ti. Ja­ko je te­ško po­sle Di­na­ma spus­ti­ti se na ne­što što ni­je u tvo­jim am­bi­ci­ja­ma i ja­ko je te­ško igra­ti u klu­bu ko­ji ne­ma ne­ki po­be­dni­čki men­ta­li­tet - pri­zna­je Ga­vran­čić. 

U do­sa­dašnjoj ka­ri­je­ri naj­češ­će je igrao u od­bra­ni, ali u ne­kim si­tu­aci­ja­ma mo­že da igra i u sre­di­ni te­re­na. Me­đu­tim, ka­že da ni­ka­da ni­je bi­rao po­zi­ci­je u ti­mu, ali da ima je­dnu ne­os­tva­re­nu želju:

- Žao mi je što no­vi se­le­ktor Srbi­je Ra­do­mir An­tić ne mo­že da me po­zo­ve u sas­tav re­pre­zen­ta­ci­je "or­lo­va" jer ne­mam klub i ne mo­že da me vi­di u ka­kvoj sam for­mi i ko­li­ko mo­gu da po­mo­gnem eki­pi. Si­gur­no da mi je želja da odi­gram još ko­ju re­pre­zen­ta­ti­vnu uta­kmi­cu. Ina­če do sa­da sam ih odi­grao 28, ali bih vo­leo da ih bu­de još. An­tić uli­va je­dan auto­ri­tet i sa­mo­po­uz­danje u igra­če što je ja­ko bi­tno. Ve­ro­va­tno da pro­šli se­le­ktor, Špa­nac Ha­vi­jer Kle­men­te, ni­je imao ta­kav auto­ri­tet kao An­tić. Li­čno sma­tram da bi se­le­ktor re­pre­zen­ta­ci­je tre­ba­lo da bu­de naš čo­vek ko­ji mo­že da sa igra­či­ma ko­mu­ni­ci­ra na srpskom je­zi­ku i ko­ga će igra­či mo­ći da ra­zu­me­ju i shva­te.

Ga­vran­čić pri­ča o ve­li­kom za­do­voljstvu ko­je je imao sa sva­kim nas­tu­pom za re­pre­zen­ta­ci­ju. 

- Ču­ti hi­mnu Bo­že prav­de i igra­ti za re­pre­zen­ta­ci­ju je, sva­ka­ko, ve­li­ka čast - na­gla­ša­va Ga­vran­čić.

O bo­rav­ku i inos­tran­stvu i igra­či­ma ko­ji pro­mi­je­ne sre­di­nu i zemlju Ga­vran­čić ka­že da u po­čet­ku te­ško sve po­dno­se, ali da se brzo na­vi­knu na no­ve uslo­ve.

- Igrao sam u Ukra­ji­ni ko­ja je bli­zu Ru­si­je. To je zemlja ko­ja nas vo­li i du­ho­vno i te­le­sno. Je­dnos­ta­vno le­ži­mo je­dni dru­gi­ma, ta­ko da mi ni­je bi­lo te­ško da se pri­vi­knem, ali opet sa dru­ge stra­ne to je zemlja ko­ja je dru­ga­či­ja od Srbi­je i dos­ta se ra­zli­ku­je po men­ta­li­te­tu. Ste­kao sam pri­ja­telje i pri­hva­ti­li su me kao svo­ga, da bih na kra­ju os­tao ta­mo pu­nih osam go­di­na - pod­sje­ća Ga­vran­čić.

Ro­đen je u Beo­gra­du i imao je tu pri­vi­le­gi­ju da je u mla­đim go­di­na­ma imao do­bre tre­ne­re i pro­šao Zvez­di­nu fu­dbal­sku ško­lu.

- U to vre­me Zvez­da je bi­la prvak Evro­pe i prvak sve­ta. To je bio je­dan or­ga­ni­zo­van klub na svet­skom ni­vou, ta­ko da se to odra­zi­lo i na mla­đe fu­dba­le­re ko­ji su u tim ka­te­go­ri­ja­ma bi­li li­de­ri. Imao sam sre­ću da u tom tre­nut­ku bu­dem deo to­ga kao i ve­li­ki deo igra­ča mo­je ge­ne­ra­ci­je: Ko­ro­man, Stan­ko­vić, Pan­te­lić, pa Ke­žman iz Par­ti­za­na... 

Srbi­ja pu­na ta­le­na­ta

O ero­zi­ji kva­li­te­ta fu­dba­la na pros­to­ri­ma biv­še Ju­go­sla­vi­je Ga­vran­čić ka­že:

- Srpska i Hrvat­ska li­ga su je­di­ne ko­je su održa­le ka­kav-ta­kav ni­vo kva­li­te­ta, ma­da je to još da­le­ko od evrop­skog ni­voa i mo­žda da ima­ju po je­dnu, dve eki­pe ko­je bi mo­gle da se bo­re za ti­tu­lu na ne­kom me­đu­na­ro­dnom prven­stvu. Ali Srbi­ja je bo­gom da­na zemlja i ta­len­ti se ra­đa­ju sva­ki dan. Pa na ra­čun tih broj­nih ta­le­na­ta mi op­sta­je­mo, jer oni idu u dru­ge zemlje, što nas či­ni dru­ga­či­jim od dru­gih ze­malja. 

"Or­lo­vi" na SP

Ga­vran­čić is­ti­če da re­pre­zen­ta­ci­ja Srbi­je ima ja­ko do­bru šan­su da se kva­li­fi­ku­je na Svjet­sko prven­stvo u Ju­žnoj Afri­ci:

- Bi­tno je da se održe je­din­stvo i slo­ga u eki­pi što smo po­ka­za­li u uta­kmi­ca­ma sa Aus­tri­jom i Li­tva­ni­jom. Srbi­ja ima ve­li­ku šan­su da ode na Mun­di­jal.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.