Голмани у Српској пркосе годинама међу стативама

Бањалука - Одувијек је за голмане важила изрека као за добро вино - што старији, то бољи, а изгледа да је тако и на теренима Републике Српске, гдје за чуваре мреже године нису никаква препрека да и даље раде оно што воле, али и да квалитетом буду испред других.

И док се већина људи у необавезним разговорима жали на свој посао и нерадо устају сваког јутра, четворица јунака наше приче раде потпуно супротно иако су по годинама одавно заслужили да раздуже рукавице и посвете се другом послу. Од актуелних голмана у прва три ранга такмичења у БиХ убједљиво најстарији је чувар мреже Текстилца Дејан Плиснић, који је рођен 23. јула 1975. Каријеру је почео у Искри из Бугојна, а затим је бранио за Подгрмеч, Крила Крајине, Љубић, Борац из Бањалуке, Полет из Брода, добојску и трнску Слогу, а посљедњих шест и по сезона је члан прволигаша из Дервенте.

- На суботњем мечу у Мркоњић Граду сам доживио повреду. Пукла ми је кост и сада ћу паузирати бар мјесец. Можда то и буде крај каријере, али је сигурно да нећу лако одустати - нагласио је Плиснић, који је послије меча са Слободом први пут отишао код љекара у посљедњих 12 година.

Ветеран међу стативама је истакао да је мотив пресудан да би се дуго трајало.

- За све ове године никада ми није понестало мотива. Једноставно сам научио на свакодневне тренинге и не знам шта би без њих и утакмица - рекао је Плиснић.

Власник је бројних рекорда, а један од њих је да је дрес Љубића носио на 132 узастопне утакмице, односно нешто више од пуне четири сезоне.

- Имао сам срећу да су ме повреде бар до сада заобилазиле, а поносан сам на чињеницу да сам бранио у све и једној сезони откако ФС РС организује такмичења. Значи, од првог Купа РС, који је игран у сезони 1993/94 - додао је Плиснић.

Иако је изгледало да се на почетку године опростио од рукавица, Синиша Мркобрада није издржао и недавно је прихватио позив друголигаша Љубића да стане међу стативе. Он је 17. јануара напунио 39 година, а каријеру је почео као нападач у Наприједу. Онда је прешао у бањалучки Борац, гдје је одмах, као дјечак стао међу стативе. Наступао је и за шведски Варберг Гиф, Козару, Страта Донг Наи из Вијетнама, Жупу, Лакташе, Љубић, бањалучку Будућност, Лијевче, "13 скојевки" и Дубраве. У недјељу је у Омарској дебитовао за нови тим и сјајним одбранама био један од заслужнијих за реми.

- Нисам бранио посљедњих шест мјесеци, али изгледа да не могу без рукавица и гола. То сам и показао у Омарској, мада је све теже и теже. Није више лако пасти као некада - са смијехом истиче Мркобрада.

Куриозитет је да је бранио у свим ранговима такмичења.

- Чувао сам мреже премијерлигаша, али и оних тимова који се такмиче у најнижим лигама. Најчешће су мотиви били финансијске природе, али некада и није било тако - наставио је Мркобрада.

На питање шта је то што голманима не да мира да се понекад враћају чак и из пензије, имао је спреман одговор.

- Разлог је мали број квалитетних голмана. Свјестан сам да са овом килажом више нисам као некада, али је ту остао онај голмански инстинкт. То сам показао и у Омарској, гдје сам имао десетак одбрана - додао је Мркобрада.

И трећи голман по старости Асмир Авдукић, који је рођен 13. маја 1981. године, као и прва двојица бранио је, али и још брани мрежу највећег клуба Српске, бањалучког Борца. Каријеру је почео у Челику, одакле је отишао у Камен Инград. Затим је бранио за Травник, тузланску Слободу, Радник, Рудар Приједор, Борац, ирански Персеполис, па поново за Борац, Радник, да би се у јулу 2016. године вратио на Градски стадион.

- Мотива никада није недостајало, па ни сада. Једноставно не бих могао да замислим дан без тренинга, утакмице, путовања - истакао је Авдукић, који као највећи успјех у каријери сматра одлазак са репрезентацијом БиХ на Свјетско првенству у Бразил 2014. године. Поносан је на чињеницу да је на простору БиХ и Републике Српске освојио све што се могло.

- Са Борцем сам био побједник Купа и првак Српске, те шампион БиХ, са Радником са освојио Куп БиХ, са Травником са био најбољи у Првој лиги ФБиХ. Надам се да ћу до краја каријере освојити још понеки трофеј - рекао је Авдукић.

Иза тројице "најстаријих" голмана налази се чувар мреже Алфа Модриче Бојан Трипић, који ће у новембру напунити 36 година. Највећи дио каријере бранио је за матични клуб, али је био члан и Челика, Рудар Приједора и Младости из Велике Обарске.

- Тешко је рећи шта нас голмане толико дуго одржава међу стативама, али код мене је мотив највећи разлог. И сада је тако, јер желим са Алфа Модричом да се вратим у прволигашко друштво - нагласио је Трипић.

Њега од гола нису одвојиле ни двије теже повреде.

- Због повреда кољена и леђа паузирао сам у два наврата по шест мјесеци, али сам се опет враћао. И сада сматрам да је повреда једино што би ме могло одвојити од рукавица - истакао је Трипић.

Са Модричанима је освајао Куп и првенство Српске, Куп и шампионат БиХ, са Младости је био првак РС.

- Поносан сам на све те трофеје, али би за мене можда био највећи успјех да се у Модричи поново заигра прволигашки фудбал. Клуб је послије неколико тешких година коначно стао на ноге и надам се да ћемо бити прваци друголигашког запада - додао је Трипић.

Њих четворица, четири скоро идентичне приче. Њих четворица - 156 година, а надамо се да ће и даље, и то још дуго својим интервенцијама мамити аплаузе заљубљеника у најважнију споредну ствар на свијету.

Топић

До краја прошле сезоне за Рудар Приједор био је регистрован чувар мреже Перица Топић. Иако није улазио у игру, остаће забиљежено да је био регистрован у 47. години, јер је рођен 4. јула 1970.

Максимовић

Почетком ове године од активног бављења фудбалом опростио се дугогодишњи чувар мреже зворничке Дрине Горан Максимовић, који је рођен 19. септембра 1978. године. Међутим, све су прилике да то неће бити дефинитивно збогом. Наиме, Максимовић ради као тренер голмана у прволигашу Напретку из Доњег Шепка и по најавама из овог клуба, ускоро би требало да буде регистрован јер им недостаје голмана.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.