Глас Српске у посјети баки ватерполиста Гојка и Душка Пијетловића: Не могу да гледам меч кад унуци губе

Мркоњић Град - Млијеко, кајмак, сир, пршут, јаја, пита... На тој храни одрасла су моја два унука, два јаблана. Сваки пут када би дошли у Горњу Пецку још као мали причали су како ће једног дана бити најбољи на свијету, а сада се то и остварило.

Рекла је ово за "Глас Српске" бака двојице златних ватерполиста Србије Гојка и Душка Пијетловића, који су у суботу навече освојили златну медаљу на Свјетском првенству у Казању. Бака Грозда Пијетловић признаје да је најсрећнија бака на свијету и једва чека да види златне унуке.

- Да би били ту гдје јесу, морају много да тренирају. У посљедњих неколико година због обавеза ријетко долазе, али сваки пут када дођу присјетимо се дјетињства, причам им шта су радили када су били мали, трудим се да им припремим омиљену храну - прича Грозда.

Село Горња Пецка, које је удаљено од Мркоњић Града двадесетак километара, изњедрило је свјетске шампионе, па је стога ватерполо у овом крају популарнији спорт од фудбала. И бакини сусједи прате игре "делфина".

- Сви ми честитају, кажу свака част, а мени срце заигра. Они чак и више прате утакмице него ја. Сваку почнем да гледам, али понекад не издржим до краја, поготово када је "густо". Навијам за Гојка да не прими погодак, да заустави све шутеве противника, а за Душка да постигне гол. Сваки пут се нервирам када промаши, али, на срећу, посљедњих неколико година то се ријетко дешава. Ипак, некада када крене по злу, признајем да угасим телевизор, а онда послије утакмице зовем сина да видим да ли су успјели побиједити. Када ми је рекао да су побиједили у финалу против Хрватске, била сам пресрећна - каже Грозда.

Иако близу ње живи рођака, све мечеве гледа сама у свом дому.

- Тако сам навикла, могу и да загаламим или нешто "ланем", а да ме нико не чује. До сада су побјеђивали скоро сваки пут када сам сама гледала, па не бих да их урекнем и да мијењам своје навике - рекла је бака.

Баш као што су и сада када су освојили у ватерполу скоро све што се може освојити и то по неколико пута, двојица браће били су и као мали врло једноставни и приступачни.

- Сјећам се сваког распуста када су долазили и радили сеоске послове. Са оцем Јовом увијек су косили, купили, а били тужни када би се морали вратити у Нови Сад. Није што су моји, али они су златни момци у сваком смислу. Ни са једним нисам имала проблема кад су били мали. Нису били немирни, увијек су били одмјерени. Слушали су оца, мајку, мене и постали праве људине. Никада нисам чула да су неком нешто нажао учинили, момци су за примјер, а никог од комшија, пријатеља или рођака нисам чула да нешто лоше кажу о њима - рекла је бака Грозда.

Када смо јој рекли да је Душко проглашен и за најбољег играча Свјетског првенства по избору новинара, суза јој је заискрила у оку.

- Нисам могла ни да сањам да ће једног дана мој унук бити најбољи. Много сам поносна што из куће Пијетловића и овако малог мјеста моји момци догураше овако далеко. Увијек кажем само нека су здрави, као и сва дјеца на овом свијету, али сада када су освојили злато, потврдили су да се труд и рад исплати. Мој син Јово и снаха Мира много су их подржавали док су тренирали, а сада се све исплатило - рекла је бака.

Иако је прије три године загазила у девету деценију живота, тешка срца зиму проведе у Новом Саду. Како каже, чим се врате ласте, моли дјецу да је врате у родни крај.

- Најљепше ми је овдје. Ту сам одрасла, са својим мужем подигла дјецу која су се скућила у Новом Саду. Желе да застално пређем код њих, али ја желим да будем на свом огњишту. Мени је пуно срце када сам овдје, а кад они сви дођу, не жалим ни да умрем - закључила је бака Грозда.

Честитке

Није мали број случајних пролазника који закуцају на врата баке Грозде само како би је упитали за здравље и честитали на успјеху унука.

- Јуче су ми на врата покуцала два момка и питала да ли сам ја бака Гојка и Душка. Када сам им рекла да јесам, изгрлили су ме, изљубили и честитали на медаљи освојеној у далекој Русији - рекла је Грозда Пијетловић.

Успомене

Слике унука Гојка и Душка, као и слике дјеце другог сина налазе се поред телевизора у бакиној кући.

- Сваки пут када прођем погледам у своје унуке, молим се за њихово здравље и желим да буду успјешни у оном што раде. Често ме зову, питају за здравље, а ја им кажем да сам добро када знам да су они здрави, срећни и успјешни - рекла је Грозда.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.