Фудбалски судија Огњен Ваљић за Глас Српске: Теже судити у БиХ него у Европи

Иако је фудбал на вишем нивоу у Европи, а утакмице самим тим мало захтјевније за суђење, најтеже је да те људи прихвате тамо гдје те добро познају.

Рекао је ово за "Глас Српске" фудбалски судија Огњен Ваљић. Бањалучанин полако крчи пут ка елитној групи европских судија, али пут до тог нивоа био је посут трњем.

- Много више респекта према нама је када судимо међународне утакмице него домаће. Ипак, изградио сам своје име и домаћи фудбалери ме поштују, али у сваком случају теже је задовољити њих, публику и јавност него оне који те не знају.

* ГЛАС: Како сте се одлучили за овај позив?

ВАЉИЋ: Прво сам почео да играм фудбал 1993. године и нисам размишљао да постанем судија. Мој покојни брат почео је да се бави овим послом, а уз њега сам почео да читам литературу и схватио колико, у ствари, не знам о правилима фудбала. То ме је привукло, па ми је брат 2000. године предложио да полажем.

* ГЛАС: Како су изгледали Ваши почеци?

ВАЉИЋ: Послије три године сам стекао звање савезног судије, имао сам предности зато што сам био фудбалер и брже је ишло. Људи из ФСРС су видјели мој таленат, прије свих Ранко Рачић, који је већ тада наговјештавао да ћу бити квалитетан. Послије Друге и Прве лиге, од сезоне 2007/08. добио сам шансу у Премијер лиги, а 2010. године сам предложен за курс UEFA. Те исте године сазнао сам да сам предложен да од почетка 2011. године постанем међународни судија.

* ГЛАС: Када сте имали први међународни испит?

ВАЉИЋ: Судио сам репрезентацијама до 17 година у Лећеу 2011. године, а играли су Италија, Шкотска, Чешка и Словачка. Контролор суђења био је Кирос Васарас и добио сам позитивне оцјене. То је значило да ћу убрзо добити и повјерење да судим сениорске утакмице. То се десило у јулу исте године, када сам судио меч квалификација Лиге Европе између Милсамија и Динамо Тбилисија. Прошле године сам добио меч групне фазе Хелсинки - Клуб Бриж, а ове године су ми дали још мало значајнију утакмицу Базел - Лех. Све иде својим током, добијам врло позитивне критике у међународним оквирима.

* ГЛАС: Да би судија дошао до европских утакмица, потребно је да се докаже на домаћој сцени. У посљедњих неколико година људи из ФС БиХ делегирају Вас на најтеже утакмице Премијер лиге?

ВАЉИЋ: Људи у Судијском комитету ми вјерују, али и намећу одговорност. Прошле године судио сам дерби између Сарајева и Жељезничара, који је два кола прија краја одлучивао о титули. Амбијент је био сјајан, на трибинама 30.000 навијача. Све те некако покреће да и ти будеш бољи. До сада сам судио четири сарајевска дербија и много, много других важних утакмица.

* ГЛАС: Сваки дуел захтијева не само физичку, него и психолошку припрему. Како се спремате за један меч, да ли обраћате пажњу на фудбалере који су склони ексцесима, симулирању или слично?

ВАЉИЋ: Судија увијек мора да буде у топ физичком стању, врхунски спреман. Поред тога, потребно је да пред сваки меч буде психолошки растерећен и да се концентрише на меч. Припрема за посебне играче или ситуације је трећи вид припреме. Обавезно погледам неколико сусрета екипа којима судим и покушам да закључим ко је чему склон. Консултујем се са колегама из земаља одакле долазе тимови или играчи. О сваком играчу имам своје мишљење и од сваког знам шта могу да очекујем.

* ГЛАС: Са ким се од судија највише дружите?

ВАЉИЋ: Некако од почетка каријере сам почео да се дружим са судијама из окружења. То су Милорад Мажић, Иван Бебек и Дамир Скомина, који су међу најбољим судијама свијета. Поред њих, то су Масимо Бусака, Франк де Блекере, Хауард Веб и многи други. Сваки сусрет са неким од њих много значи, јер постајете богатији за ново искуство и не либим се да их питам за савјет.

* ГЛАС: Уколико сте свјесни да сте направили превид, да ли сте послије меча спремни да признате да сте погријешили?

ВАЉИЋ: Као млађи судија понекад сам се постављао ауторитативно према играчима и онда када сам свјестан да сам погријешио. Што сам старији и искуснији, схватам да судије нису роботи и да могу погријешити. Боље је прихватити грешку и сугестију ако то осјетиш.

* ГЛАС: Да ли сте некада доживјели да Вам је неко пријетио или "савјетовао" како да судите?

ВАЉИЋ: Одговорно тврдим да ми нико у досадашњој каријери није пријетио. Идем на утакмицу, изађем на терен и судим оно што видим. Послије меча најчешће крену приче о тенденциозном суђењу, намјерним грешкама и слично, али никада у каријери нисам свјесно учинио тако нешто.

* ГЛАС: Коментатори током преноса утакмице обично кажу за неког играча да је претрчао километре и километре, колико током 90 минута претрчи један судија?

ВАЉИЋ: Готово исто, чак и више од појединих играча. Фудбалери, у зависности од позиције коју играју, обично претрче између осам и 12 километара, а на два недавна меча претрчао сам нешто више од десет километара. Једном је то било у мечу Лиге Европе у Базелу, а други пут на дербију између Жељезничара и Сарајева.

* ГЛАС: Да ли врхунски судија може да буде професионалац, односно да се посвети само том послу?

ВАЉИЋ: Код нас је за сада суђење хоби од којег се може зарадити, али сви имамо неки стални посао. По занимању сам дипломирани економиста и запослен сам у Подручном фудбалском савезу Бањалука. Са друге стране, у најразвијенијим земљама Европе и свијета судије су професионалци који одлично зарађују.

* ГЛАС: Ко је најпознатији фудбалер којем сте судили?

ВАЉИЋ: Почећу од домаћих фудбалера. Од малих ногу судио сам садашњем репрезентативцу Огњену Врањешу, недавно је Армин Хоџић постао други најмлађи стријелац у Лиги шампиона. Од међународних стварно има много занимљивих имена.

* ГЛАС: Који стадион је на Вас оставио најјачи утисак?

ВАЉИЋ: Био сам додатни судија на "Сан Сиру" и осјећај је невјероватан. Ни Базелов "Сент Јакоб парк" ништа не заостаје, чак је можда и модернији.

* ГЛАС: С обзиром на то да још увијек спадате у групу младих судија, који је Ваш крајњи циљ?

ВАЉИЋ: Увијек сам ишао степеницу по степеницу. Са 26 година судио сам Премијер лигу, три године касније постао међународни судија, а све чешће добијам шансу у Лиги Европе. Тренутно сам у другој категорији, а уколико бих ушао у прву, Лига шампиона би постала надохват руке и то ми је идући циљ.

Гол технологија

* ГЛАС: Шта је по Вама боље рјешење, гол-технологија или увођење додатних асистент судија?

ВАЉИЋ: Технологија на гол-линији помаже само при постизању погодака, док од додатних судија имате помоћ и у другим сегментима игре. Прави додатни судија много помогне и зато сам за другу опцију.

Звиждуци

* ГЛАС: Како се осјећате када Вам цијели стадион звижди?

ВАЉИЋ: То ме је питао и један пријатељ, а одговорио сам му да се осјећам као битан и примијећен. То је нешто што ми даје додатни мотив. Нико не воли да суди безначајне утакмице. Ако не стремиш нечем вишем, цијели живот ћеш остати просјек, а ја то дефинитивно не желим.

Колина

* ГЛАС: Како је изгледао Ваш сусрет са једним од најбољих судија Пјерлуиђијем Колином?

ВАЉИЋ: Из њега одишу ауторитет и објективност. Јако је харизматична особа и сусрет са њим је нешто што сваки судија сања. Његове грешке на терену прихватале су се другачије. У његово вријеме статистички бољи судија је био Маркус Мерк, али је он успијевао да све амортизује својом харизмом. Једноставно, човјек има све што је потребно за врхунског судију.

Кладионица

* ГЛАС: Шта све један судија не смије да ради у приватном животу?

ВАЉИЋ: Ух, одакле да кренем... Недавно ме је један пријатељ замолио да се фотографишемо. Било је то испред једног стадиона, у чијој близини је била кладионица. Примијетио сам то и замолио га да се окренемо на другу страну, како неко не би помислио да смо се сликали испред кладионице. Ово је само једна од ситница, морамо да водимо рачуна о свему, да будемо примјер и не искачемо из оквира.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.