Финиш АБА сезоне отворио питање оправданости гомилања странаца: Домаћи играчи доносе титуле

БАЊАЛУКА - Да ли је велики број странаца уистину неопходни регионалној кошарци? Јесу ли њихове зараде адекватне приказаном на терену? Зашто се, када се резултат ломи, по неписаном правилу “изгубе” са паркета?

Ова питања си многи љубитељи игре под обручима постављају у финишу сезоне, а да то раде с правом, показала је друга утакмица финалне серије АБА лиге у којој је Црвена звезда савладала Будућност (85:79) и повела са 2-0.

Јер, у ситуацији када првој виолини “црвено-бијелих” Џордану Лојду ништа није полазило од руке, диригентску палицу је преузео Огњен Добрић уз подршку Марка Симоновића и сјајну дефанзивну ролу Бранка Лазића. На другој страни, Џастин Кобс, Мелвин Еџим, Вили Рид су “нестали”, па су кестење из ватре вадили Данило Николић и Никола Ивановић.

Игра трилинга Добрић - Симоновић - Лазић напросто тјера да се запитамо зашто је клуб са Малог Калемегдана ове сезоне ангажовао девет (!) странаца. Поменути Лојд, Лендри Ноко, Ленгстон Хол и Дуоп Рит су, уз повријеђеног Корија Волдена, и даље у ростеру (отишли су Емануел Тери, Тејлор Рочести, Џони О'Брајант, Кино Колом). У посљедњој утакмици тројица су имала мршав учинак: са Лојдом на терену екипа је била у заостатку 11 пена, Хол је остварио минус пет индексних поена, док је Рит играо свега 13 секунди. Ноко је оправдао повјерење са 15 погодака и седам скокова. С друге стране, Добрић је убацио 27 кошева, од којих и кључну тројку када се ломило. Са Лазићем у игри српски састав је био на “плус 15”, са Симоновићем на “плус 18”.

По врло сличном сценарију су се “карте дијелиле” и код Будућности. Николић је готово сам вукао екипу, убацио је 27 поена за индекс 30, док су са Ивановић на терену “ђетићи” били у плусу 14 поена. Када је играо Кобс, ситуација је била дијаметрална - “минус 15”. Слично се може констатовати и за издање Вилија Рида (-10) и Амадеа дела Валеа (-7).

Када на наведене бројке додате и начин на који појединци играју, како се боре за грб, да се за сваку лопту бацају на “главу”... те као и да оваква издања нису тек спорадична појава, већ да се понављају из сезоне у сезону, онда питања с почетка текста уистину јесу на мјесту.

Поготово ако се зна да је, примјера ради, Партизан одрадио сезону са пет странаца и - није се прославио пошто је практично на средини првенства испао из трке за плеј-оф. Кратких рукава је остала и Цедевита Олимпија са пет Американаца, док их је Морнар имао шест и, додуше, направио искорак и заиграо у доигравању гдје је био лак залогај за Будућност.

- Ово јесте комплексна тема, али мени је драго због што су домаћи играчи били лидери у другом мечу финала АБА лиге. Мој став је да треба пружати шансу нашим кошаркашима. То онда говори и о квалитету саме лиге. Сигуран сам да и даље имамо довољно добрих, младих играча који могу да носе своје тимове. Изузетно ми је драго што су Звездини староседеоци поднели највећи терет у овако важним утакмицама. Можда је и клуб пред себе ставио превелики циљ и број странаца, што се показало као не баш добар план. Велики број странаца у екипи никада није добар, то је старо правило - изјавио је кошаркашки стручњак Зоран Сретеновић.

Према његовим ријечима, код избора странаца није битно само његово кошаркашко умијеће, него “комплетан пакет”.

- Битан је однос према саиграчима, клубу. Имамо Пример Игокее која је ове године направила изузетно добар избор и на концу резултат - закључио је Сретеновић.

Управо је Игокеин стратег Драган Бајић савршен саговорник за ову тему. Како је рекао, он као тренер увијек тежи да у тиму има једног, највише два Американца, али да проблем прави податак да су квалитетни играчи са ових простора скупљи од оних са стране.

- У сезону смо ипак кренули са три странца. Опредијелили смо се и да дамо шансу играчима из наше академије и они су то повјерење оправдали. Исто тако, Едина Атића можемо сматрати домаћим кошаркашем, ту су још и Марко Јошило, Стефан Фундић, Никола Јовановић, Милан Вулић. Увијек ћу бирати наше кошаркаше испред Американца ако могу да нађем адекватан квалитет - јасан је Бајић.

Најбољи тренер АБА лиге за сезону на измаку није желио превише да се уплиће у анализу странаца Звезде и Будућности.

- Они су играли Евролигу и Еврокуп. Ми нисмо у том рангу. Чињеница јесте да је Звезда имала високе амбиције, довела више странаца и да план није кренуо како треба. Такође, тренери сигурно очекују од странаца да преузму одговорност у финишу. То је, чини се, изостало у случају посљедње утакмице Звезде и Будућности - закључио је Бајић.

Игокеа да буде примјер

Да се може радити и другачије, најбољи примјер је Игокеа. И “игоси” су, истина, у претходним сезонама знали да “лутају” са појачањима, али су овог пута окренули други лист и могу бити примјер како треба радити. Драган Бајић је указао повјерење Ентонију Клемонсу, Џекију Кармајклу и Антабији Волеру. Када се Волер повриједио, као замјена је доведен Стивен Греј. Квартет није “дивљао”, потпуно се подредио колективу и то је, уз сјајне роле домаћих играча, дало резултате. Игокеа је стигла до АБА плеј-офа, играла Топ 16 Лиге шампиона, освојила Куп Српске и Куп БиХ и први је фаворит за домаћу титулу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.