Филип Јанковић, нови фудбалер Лакташа, за “Глас Српске”: У погрешно вријеме на погрешном мјесту

Дејан Кондић
Филип Јанковић, нови фудбалер Лакташа, за “Глас Српске”: У погрешно вријеме на погрешном мјесту

Када је 4. августа. 2011. године крочио на терен “Маракане” у европском мечу против летонског Вентспилса, Филип Јанковић био је на седмом небу.

Са 16 година, шест мјесеци и 18 дана постао је други на листи најмлађих дебитанта у историји Црвене звезде. Тадашњи тренер Београђана Роберт Просинечки дао је шансу омаленом чупавом плавушану, видјевши можда себе у дјечаку за чији је таленат чула цијела Европа. Први је из ултраталентоване генерације '95 “црвено-бијелих” добио шансу. Кренуло је као у бајци, а завршио је, преко Парме, Катаније, Домжала, Радомља, Екстрамадуре, Кордобе, Триглава, Илирије и Подгорице, прије неки дан у Лакташима, уз дужно поштовање према прволигашу Српске. Луцидни везиста у интервјуу за “Глас Српске” открива зашто није успио да оствари каријеру која му је предвиђана.

- Укратко, био сам у погрешно време на погрешном месту, с погрешним људима. Увек то подвлачим. Ниједном се нисам поклопио са управом клуба, са њиховим жељама. Сад из ове перспективе кад гледам, можда је моја каријера и могла да иде у другом смеру да сам прихватио неке ствари, за које кажем да је питање да ли би дугорочно биле добре за мене. Сам сам изабрао свој пут и стварно не жалим ни за једном одлуком коју сам донео, а сигурно нећу ни убудуће - истакао је Јанковић.

ГЛАС: Какав је био осјећај када Вам је Роберт Просинечки дао шансу против Летонаца да дебитујете?

ЈАНКОВИЋ: Просинечки ме запазио. Он је био покретач свега, све је држао, вукао. Говорио како жели да играмо. Изабрао је мене испред мојих саиграча да одем на припреме. Био је задовољан како сам их одрадио. Пре утакмице уопште ми није дао ниједан знак да ћу добити шансу. За мене је то била невероватна част да после осам година у Омладинској школи заиграм за први тим. Било је фантастично.

ГЛАС: Ваша генерација (1995. годиште) једна је од најталентованијих у новијој историји клуба. Поменимо само Немању Максимовића, Вељка Симића, Михајла Милутиновића, Недељка Пишчевића...

ЈАНКОВИЋ: Моја генерација је била стварно фантастична. Доста момака је направило и лепе каријере. Некима су се ствари поклопиле, хвала Богу, некима нису. Боже мој, то је живот, то је фудбал.

ГЛАС: На, условно речено, ружан начин растали сте се са Црвеном звездом. Нико није чуо Вашу страну приче. Зашто?

ЈАНКОВИЋ: Нисам хтео да идем у контру свом клубу. Једног дана ћу испричати своју причу, када дође време за то. Још није сазрело, из поштовања према клубу. Звезду волим и мени је тај клуб увек у срцу, само мислим да људи који су је тада водили нису били коректни према мени. Није пријатно то што сам доживео као рођени Београђанин, али мој избор је био и још јесте да не кажем своју страну приче. Клуб тада није имао стабилну финансијску ситуацију. Стално се потенцирало како моја породица и ја желимо новац од Звезде, што апсолутно није истина. То је то, нека на томе остане.

ГЛАС: Каква искуства носите из Парме?

ЈАНКОВИЋ: То је један озбиљан клуб. Када сам дошао, играли смо најбољу сезону уназад осам година. Изборили смо Лигу Европе. Након те године десио се финансијски крах у клубу. Нико није могао да верује да се то може десити једној Парми. Да кажем и то, једну полусезону ми је био тренер тамо Ернан Креспо. Сјајан лик, вежбао је и завршнице с нама. Невероватан даса.

ГЛАС: Ваш највећи успјех у каријери сигурно је титула шампиона свијета освојена на Новом Зеланду 2015. године.

ЈАНКОВИЋ: Дефинитивно ми је то највећи успех у каријери. То нико не може да ми одузме, не само мени већ и свим тим дивним момцима који су били део те приче. Било је фантастично. Био сам тад у баш доброј форми с обзиром на то да сам одиграо добру полусезону у Серији Б. Вељко је препознао све то и дао ми је шансу против Мађарске, све се отворило. Поносан сам што сам отишао на тај Мундијалито. Изборио сам на јако тежак начин тај позив. Препоносан сам што је све било чисто, пречисто.

Фантастични Касано

ГЛАС: Који саиграч је оставио најјачи утисак на Вас?

ЈАНКОВИЋ: Највеће име с којим сам играо је Антонио Касано. Чудан лик. Међутим, с њим сам имао фантастичан однос. Многи нису. Има сјајан однос с нашим људима, некако нас разуме. С њим кад сте један на један, он је фантастичан. Скоро сам гледао неки подкаст где је био гост Кристијана Вијерија и то је исти лик који нормално с тобом прича. Међутим, за јавност прави шоу. Таква му је, ваљда, нарав.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана