Фељтон Петар Перо Перовић, бањолучка рукометна легенд

Животна филозофија Пере Перовића је "живи за спорт, а не од спорта". Прве спортске кораке корачао је у свом дворишту, затим на Јелић пољу и у "Соколу". Послије рата укључује се као ученик у рад Друштва за тјелесни одгој Партизан као гимнастичар, а касније и свестрани спортиста

ЖИВОТНA филозофија Петра Пере Перовића је "живи за спорт, а не од спорта". Прве спортске кораке корачао је у свом дворишту, затим на Јелић пољу, "Соколу", и то све прије Другог свјетског рата. Послије рата укључује се као ученик у рад Друштва за тјелесни одгој Партизан као гимнастичар, а касније и свестрани спортиста. Да је био спортски потенцијал доказује освајањем златне значке ЗРЕН (врста тадашњег десетобоја: трчање, скокови, бацања са заданим резултатима). У средњој школи репрезентује своју школу у готово свим спортским дисциплинама. Упоредо с тим почиње играти активно велики рукомет, одбојку, фудбал и атлетику. Није био чест случај да је прије подне играо одбојку или рукомет, а послије подне фудбал за Жељезничар. Да би популаризовали велики рукомет, организовали би као предигру фудбалској утакмици, мечеве великог рукомета. Тако је Пери Перовићу остајало само толико времена да промијени рукометни дрес фудбалским. Као заслужан и свестран спортиста учествовао је не Свеславенском слету у Прагу 1948. године са још 15 истакнутих спортиста из Бање Луке. Велики рукомет уступа мјесто малом рукомету. Почетком 1949. године познати спортски прегалац Хамдија Кадунић донио је прву рукометну лопту у Бања Луку, а 29. маја 1949. године одиграна је прва утакмица великог рукомета између двије средњошколске екипе, а за једну је наступао и Перо Перовић. Први рукометни клуб, Жељезничар основан је 1950. године, а од 1952. године носи име Борца и тако славно име носи све до данас. И од тад почиње блистава спортска каријера рукометног великана Пере Перовића, спортске легенде. Мали рукомет је далеко динамичнији од великог рукомета, занимљивији, резултат се могао брзо промијенити, падало је више голова, а индивидуалне и колективне акције биле су атрактивније. Први и најзначајнији резултат рукометаша великог интереса био је освајање првог мјеста у БиХ у Лукавцу, 1953. године. Aутсајдер је побиједио реномиране и фаворизоване клубове Босне из Сарајева и Слободу из Тузле. Рукометни клуб Борац је 1957. године постао члан новоформиране лиге од осам чланова у малом рукомету. У том периоду најзначајнији успјех постигнут је 1957. године кад је Рукометни клуб Борац био побједник Купа Југославије у којем је учествовало 15 клубова. Тај датум, 29. новембар 1957. године, био је круна успјеха у том периоду, а Рукометни клуб Борац ушао је у анале и елиту малог рукомета у Југославији. Од тад се редају успјеси, освајања првог мјеста у првенствима и куповима Југославије. То је ера бањалучке школе рукомета, познате и у свијету. Југословенски стручњаци организовали су школе рукомета, а рукометаши Борца су били демонстратори, јер су чинили окосницу југословенске репрезентације. "Шреуба", "индијанац" и "цепелин" до тад невиђене атрактивне и ефикасне акције у рукомету су оригиналне, за њих сазнаје и свијет захваљујући школи рукомета бањолучких велемајстора. То је био допринос свјетском рукомету. Нарочито су биле занимљиве утакмице у Београду, Лесковцу, Скопљу, Бјеловару, Загребу... али се знало Борац је побједник. Aтмосфера и колективни дух уз изузетне индивидуалне способности, таланат, другарство били су гаранције успјеха. Рукометни клуб Борац за државни тим давао је и по шест играча, скоро цијелу поставу. Иако су тренери били самоуки, никад их није напуштао ентузијазам. Знали су губити читаву генерацију (мијењала је клубове из различитих побуда), стварана је друга, трећа, четврта. У свим тим подвизима Перо Перовић је играч, капитен, касније успјешан тренер, члан стручног штаба, управе. Рукометни клуб Борац готово три деценије жарио је и палио Европом, освојио безброј трофеја и титула. Перо Перовић био је селектор репрезентативцима Југославије, а у двије генерације одњеговао је шест играча који су били олимпијски побједници. Његови играчи, по завршетку каријере били су истакнути тренери репрезентације Југославије и омладинске репрезентације БиХ. Сва потребна знања несебично је преносио Перо Перовић, рукометна легенда. Као играч красиле су га само најбоље карактеристике, ипак је био најпознатији као главна полуга тима, знао је све што се у рукомету могло знати. Јак, стамен, као од стијене одваљен с добром техником и надсеријском физичком припремљености. Наизглед као горостас, али увијек смирен и сталожен. За Рукометни клуб Борац одиграо је у својој дугогодишњој каријери преко 330 утакмица и на свим био капитен екипе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.