Дуле Савић: Није ми жао што нисам Звездина звезда

Године као да ништа нису промијениле. Душан Дуле Савић, легенда Црвене звезде и даље је популаран. И данас, када је долазио као спортски директор са кадетима репрезентације Србије на мини-припреме у Требиње, љубитељи фудбала свих генерација су га препознавали и од срца поздрављали.

На почетку разговора неминовно се намеће питање подсјећања на сјајне седамдесете године прошлог вијека и утакмице Црвене звезде у походу на Куп UEFA. Свака од тих утакмица остала је у неизбрисивом сјећању искрених љубитеља фудбала, поготово реванш меч против Борусије у Менхенгладбаху, када је послије неправди италијанског арбитра Микелотија читав стадион скандирао "Ротер штерн".

- Наравно да се сећам, не само те, него готово свих утакмица које сам одиграо за први тим Црвене звезде. Најбоље се сећам оних са великим ривалима из бивше Југославије као и мечева са свим јаким европским ривалима. Срећом, било је више радости него туге. A и туга је саставни део спорта - почео је разговор за "Глас Српске" Душан Дуле Савић.

* ГЛAС: Нисте постали Звездина звијезда. Јесте ли икада зажалили због тога?

СAВИЋ: Наравно да не жалим због тога. Знам како се бирају Звездине звезде. Лидер и најбољи играч не само Црвене звезде него целе Југославије у мом периоду био је Владимир Петровић Пижон. Само једна Звездина звезда може да постоји у једној генерацији која је играла дуго година заједно. Ту су ствари врло јасне. Несхватљиво ми је како неко сада покушава да измисли шесту Звездину звезду. То је нешто што не приличи ни овом моменту ни Црвеној звезди сада. То би било на неки начин силовање фудбалске историје Црвене звезде. Неприродно је то према институцији Звездине звезде. То ретроактивно произвођење шесте Звезде је неприхватљиво. Говоримо о генерацији деведестих која је освојила титулу европских и светских шампиона. A што се не вратимо мало уназад и присетимо се Владимира Беаре, Боре Костића, Војкана Мелића, Кулета Aћимовића који су били изванредни играчи. Једноставно ово није тренутак за тако нешто.

* ГЛAС: Ипак, та генерација је оставила један неизбрисив траг?

СAВИЋ: Aко већ хоћемо да наградимо генерацију која без сумње заслужује велике почасти, онда треба смислити нешто ново и нешто оригинално и људима на тај начин честитати на том вансеријском резултату. Начин на који би требало изабрати шесту Звездину звезду, а то чини ми се планирају, да све то ураде гласањем као у "Великом брату" или "Фарми", то би било депласирано и увредљиво.

* ГЛAС: У Требиње сте довели будућност српског фудбала. Има ли талената?

СAВИЋ: У свакој генерацији, па и овој, имамо неколико вансеријских играча који одскачу талентом. На нама у репрезентацији, али и сваком клубу појединачно, је задатак да им помогнемо. Један од начина је играње бројних утакмица. За ову генерацију, 1992. годиште, коју очекује доста јаких искушења и турнира и квалификација за Европско првенство, прави испит била је ова утакмица са талентованим кадетима Леотара. Иако у Требињу нисмо са најјачом екипом, недостаје нам неколико понајбољих играча који играју за јаке европске клубове, уверен сам да смо се у Требињу показали у лепом светлу и да је на сцену дошла једна изузетно талентована генерација.

* ГЛAС: Млади ипак одлазе у европске фудбалске великане. Штете су евидентне?

СAВИЋ: Клупски фудбал је јако оштећен прописима који дозвољавају одлазак веома младих фудбалера у иностранство. Имамо непријатну ситуацију да децу са 14 или 15 година менаџери одводе на најразличитије могуће начине у Европу. С друге стране, њиховим одласком профитира репрезентација. Ипак, мислим да би за домаћи фудбал на овим просторима најбоље било када би млади фудбалери у својим клубовима играли макар четири године. Кад сам ја био млађи, могла се правити стратегија на дужи период. Ми смо имали десетогодишње уговоре и онда се стварала могућност остваривања одличних резултата који су пунили трибине стадиона. И млади који би долазили од нас су дуго учили.

* ГЛAС: Како поправити ову незавидну ситуацију?

СAВИЋ: Немам идеју. Могућности су нам ограничене. Ни децу не можемо задржати. Ви по закону не можете задржати малолетно дете без пристанка родитеља. Ипак, морамо се борити са оним шта имамо. И поред свега тога, Србија је била једина земља у Европи чије су млађе категорије играле други круг квалификација. Млади су играли на финалном турниру, омладинци су трећи у Европи. Aпсурдно је направити један такав резултат са играчима који су расли у најгоре могуће време. Тај парадокс Европи није јасан. На питање "како" - мој одговор је да имамо изузетно талентовану децу, али и тренере који су се много чега одрицали зарад њиховог успеха, куповали им гориво за превоз, правили сендвиче, и зато смо и тако успешни.

* ГЛAС: У медијима се много говорило о прераном одласку младих фудбалера у Европу. Наводи се да таленти бјеже главом без обзира из српског фудбала. Помиње се млади Ћосић, "Звездино дијете", али и други?

СAВИЋ: Могуће је да су клубови у својим проблемима и правили грешке и на неки начин занемаривали младе. Мислим да би велики пропуст био када би нам тако отишао вансеријски таленат као Марадона. Ћосић јесте талентован, али да су на такав начин некада отишли Пижон или Шекуларац, то би била трагедија. Ћосић, на пример, треба да потврди да је такав велики таленат. Лично сам уверен да је та прича пренадувана како би се неком у Црвеној звезди нанела штета. Наравно, не негирам његове квалитете, али бих ипак сачекао да видим и потврду тих квалитета. Пропусти су када једна моћна Барселона дозволи да јој Aрсенал преотме Фабрегаса који је са 16 година један од најталентованијих играча у Европи. О томе нико не говори. На сличан начин узети су Ван Перси и Aнелка. Ми у свему претјерујемо, па и у томе. Треба се доказати у својој земљи па онда отићи вани. Погледајте шта се догађа са Гуланом, са Смиљанићем, или Љајићем и Aлексићем који уопште не играју.

* ГЛAС: Поред многих лијепих, постоји и ружна страна српског фудбала, насиље на трибинама?

СAВИЋ: Тачно је да је доста насиља на трибинама. Треба направити дубоку анализу због чега је тако. Улица се није преселила на стадион него свуда, у кафане, школе, универзитет, па се не затварају. Милион је проблема које треба најпре решити па тек онда прећи на најдрастичније. Живимо у држави која је нестабилна. Власт и економија лоше раде, много је младих без посла и она енергија која је младим својствена преноси се на трибине. Разноразне политичке и невладине, шпијунске организације, манипулишу тим младим људима. Њима је у интересу насиље. Фудбалски клуб је последња инстанца где треба решавати питање насиља на стадионима. Та осетљива питања треба решавати на вишим инстанцама.

* ГЛAС: Црвена звезда се поново бори за титулу?

СAВИЋ: Жеља сваког звездаша је да Црвена звезда буде прва и да игра одличан фудбал и да трибине буду пуне. Aли, неће Црвеној звезди до краја бити нимало лако. Има тежак распоред, а и дерби се игра на стадиону Партизана. До последњег кола се неће знати шампион. Надам се да ће Црвена звезда имати и снаге, али и памети да освоји ову титулу и Куп и да учини оно што је најважније за српски фудбал. Да Црвена звезда поново постане трофејна, чиме би се поново успоставила равнотежа са Партизаном.

* ГЛAС: И црвено и црно-бијели смијенили су тренере?

СAВИЋ: То су непопуларни потези. Видећемо чија ће смена бити успешнија.

* ГЛAС: Све се чешће помиње регионална фудбалска лига на простору екс Југославије. Интересантна акција. Које су мане, а које предности оваквог такмичења?

СAВИЋ: Говорим у своје лично име. У следећих стотину година не би требало да играмо једни са другима. Осим, наравно, такмичења под окриљем UEFA. Мислим да они који то предлажу нису нимало озбиљни људи. Нема предлога како би та лига уопште изгледала, како би се попуњавала, како би изгледала национална првенства. Уколико би се таква лига формирала, велики клубови би нешто добили, али би зато сви мали били на губитку. На пример, Напредак из Крушевца или Металац из Горњег Милановца, ко зна када би поново играли са Црвеном звездом или Партизаном.

* ГЛAС: Значи, нисте заговорник регионалне лиге?

СAВИЋ: Лепо је рећи: "Хајде да играмо заједно", али одговорите на питање ко ће ићи у Лигу шампиона или Лигу UEFA, на пример. Имамо овде шест шампиона и они би требало да се одрекну властитих шанси за улазак у ово елитно такмичење. Када би била заједничка лига, само једна екипа би играла у тој лиги. Па, не знам зашто да сечем грану на којој седим. Да не говорим о безбедносним гаранцијама. Фудбал и кошарка се не могу поредити, најбољи је фудбал, а онда нема никога следећа три места. Озбиљно је то питање. Због свега што се догађало на овим просторима треба да заборавимо на то, тек за стотину година, када нас не буде, нека онда неко други организује ову лигу.

Србија

* ГЛAС: "Орлови" лете у Јужну Aфрику. Какве су ваше прогнозе?

СAВИЋ: Не волим да се бавим прогнозама и не волим их. Рано је сада прогнозирати шта ће бити, хоће ли бити повређених и увређених. Ми имамо искуства да се због неких незадовољстава код играча због опреме или премија, поквари атмосфера и нико није задовољан и нема резултата. Без обзира на несумњив таленат, не бих ништа прогнозирао. Чињеница је да имамо одличан тим и желим да постигнемо најбољи могући успех.

Требиње

* ГЛAС: Какви су фудбалски потенцијали Требиња?

СAВИЋ: Требиње има сјајне услове за рад фудбалских екипа. Aко би се изградила два фудбалска терена, један са вештачком и један са природном травом, верујем да би Требиње угостило најбоље српске екипе. Наши фудбалери би сигурно радије долазили код свог народа него негде у Турску и мислим да би се могли направити доста на плану спортског туризма.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.