Dule Savić: Nije mi žao što nisam Zvezdina zvezda

Godine kao da ništa nisu promijenile. Dušan Dule Savić, legenda Crvene zvezde i dalje je popularan. I danas, kada je dolazio kao sportski direktor sa kadetima reprezentacije Srbije na mini-pripreme u Trebinje, ljubitelji fudbala svih generacija su ga prepoznavali i od srca pozdravljali.

Na početku razgovora neminovno se nameće pitanje podsjećanja na sjajne sedamdesete godine prošlog vijeka i utakmice Crvene zvezde u pohodu na Kup UEFA. Svaka od tih utakmica ostala je u neizbrisivom sjećanju iskrenih ljubitelja fudbala, pogotovo revanš meč protiv Borusije u Menhengladbahu, kada je poslije nepravdi italijanskog arbitra Mikelotija čitav stadion skandirao "Roter štern".

- Naravno da se sećam, ne samo te, nego gotovo svih utakmica koje sam odigrao za prvi tim Crvene zvezde. Najbolje se sećam onih sa velikim rivalima iz bivše Jugoslavije kao i mečeva sa svim jakim evropskim rivalima. Srećom, bilo je više radosti nego tuge. A i tuga je sastavni deo sporta - počeo je razgovor za "Glas Srpske" Dušan Dule Savić.

* GLAS: Niste postali Zvezdina zvijezda. Jeste li ikada zažalili zbog toga?

SAVIĆ: Naravno da ne žalim zbog toga. Znam kako se biraju Zvezdine zvezde. Lider i najbolji igrač ne samo Crvene zvezde nego cele Jugoslavije u mom periodu bio je Vladimir Petrović Pižon. Samo jedna Zvezdina zvezda može da postoji u jednoj generaciji koja je igrala dugo godina zajedno. Tu su stvari vrlo jasne. Neshvatljivo mi je kako neko sada pokušava da izmisli šestu Zvezdinu zvezdu. To je nešto što ne priliči ni ovom momentu ni Crvenoj zvezdi sada. To bi bilo na neki način silovanje fudbalske istorije Crvene zvezde. Neprirodno je to prema instituciji Zvezdine zvezde. To retroaktivno proizvođenje šeste Zvezde je neprihvatljivo. Govorimo o generaciji devedestih koja je osvojila titulu evropskih i svetskih šampiona. A što se ne vratimo malo unazad i prisetimo se Vladimira Beare, Bore Kostića, Vojkana Melića, Kuleta Aćimovića koji su bili izvanredni igrači. Jednostavno ovo nije trenutak za tako nešto.

* GLAS: Ipak, ta generacija je ostavila jedan neizbrisiv trag?

SAVIĆ: Ako već hoćemo da nagradimo generaciju koja bez sumnje zaslužuje velike počasti, onda treba smisliti nešto novo i nešto originalno i ljudima na taj način čestitati na tom vanserijskom rezultatu. Način na koji bi trebalo izabrati šestu Zvezdinu zvezdu, a to čini mi se planiraju, da sve to urade glasanjem kao u "Velikom bratu" ili "Farmi", to bi bilo deplasirano i uvredljivo.

* GLAS: U Trebinje ste doveli budućnost srpskog fudbala. Ima li talenata?

SAVIĆ: U svakoj generaciji, pa i ovoj, imamo nekoliko vanserijskih igrača koji odskaču talentom. Na nama u reprezentaciji, ali i svakom klubu pojedinačno, je zadatak da im pomognemo. Jedan od načina je igranje brojnih utakmica. Za ovu generaciju, 1992. godište, koju očekuje dosta jakih iskušenja i turnira i kvalifikacija za Evropsko prvenstvo, pravi ispit bila je ova utakmica sa talentovanim kadetima Leotara. Iako u Trebinju nismo sa najjačom ekipom, nedostaje nam nekoliko ponajboljih igrača koji igraju za jake evropske klubove, uveren sam da smo se u Trebinju pokazali u lepom svetlu i da je na scenu došla jedna izuzetno talentovana generacija.

* GLAS: Mladi ipak odlaze u evropske fudbalske velikane. Štete su evidentne?

SAVIĆ: Klupski fudbal je jako oštećen propisima koji dozvoljavaju odlazak veoma mladih fudbalera u inostranstvo. Imamo neprijatnu situaciju da decu sa 14 ili 15 godina menadžeri odvode na najrazličitije moguće načine u Evropu. S druge strane, njihovim odlaskom profitira reprezentacija. Ipak, mislim da bi za domaći fudbal na ovim prostorima najbolje bilo kada bi mladi fudbaleri u svojim klubovima igrali makar četiri godine. Kad sam ja bio mlađi, mogla se praviti strategija na duži period. Mi smo imali desetogodišnje ugovore i onda se stvarala mogućnost ostvarivanja odličnih rezultata koji su punili tribine stadiona. I mladi koji bi dolazili od nas su dugo učili.

* GLAS: Kako popraviti ovu nezavidnu situaciju?

SAVIĆ: Nemam ideju. Mogućnosti su nam ograničene. Ni decu ne možemo zadržati. Vi po zakonu ne možete zadržati maloletno dete bez pristanka roditelja. Ipak, moramo se boriti sa onim šta imamo. I pored svega toga, Srbija je bila jedina zemlja u Evropi čije su mlađe kategorije igrale drugi krug kvalifikacija. Mladi su igrali na finalnom turniru, omladinci su treći u Evropi. Apsurdno je napraviti jedan takav rezultat sa igračima koji su rasli u najgore moguće vreme. Taj paradoks Evropi nije jasan. Na pitanje "kako" - moj odgovor je da imamo izuzetno talentovanu decu, ali i trenere koji su se mnogo čega odricali zarad njihovog uspeha, kupovali im gorivo za prevoz, pravili sendviče, i zato smo i tako uspešni.

* GLAS: U medijima se mnogo govorilo o preranom odlasku mladih fudbalera u Evropu. Navodi se da talenti bježe glavom bez obzira iz srpskog fudbala. Pominje se mladi Ćosić, "Zvezdino dijete", ali i drugi?

SAVIĆ: Moguće je da su klubovi u svojim problemima i pravili greške i na neki način zanemarivali mlade. Mislim da bi veliki propust bio kada bi nam tako otišao vanserijski talenat kao Maradona. Ćosić jeste talentovan, ali da su na takav način nekada otišli Pižon ili Šekularac, to bi bila tragedija. Ćosić, na primer, treba da potvrdi da je takav veliki talenat. Lično sam uveren da je ta priča prenaduvana kako bi se nekom u Crvenoj zvezdi nanela šteta. Naravno, ne negiram njegove kvalitete, ali bih ipak sačekao da vidim i potvrdu tih kvaliteta. Propusti su kada jedna moćna Barselona dozvoli da joj Arsenal preotme Fabregasa koji je sa 16 godina jedan od najtalentovanijih igrača u Evropi. O tome niko ne govori. Na sličan način uzeti su Van Persi i Anelka. Mi u svemu pretjerujemo, pa i u tome. Treba se dokazati u svojoj zemlji pa onda otići vani. Pogledajte šta se događa sa Gulanom, sa Smiljanićem, ili Ljajićem i Aleksićem koji uopšte ne igraju.

* GLAS: Pored mnogih lijepih, postoji i ružna strana srpskog fudbala, nasilje na tribinama?

SAVIĆ: Tačno je da je dosta nasilja na tribinama. Treba napraviti duboku analizu zbog čega je tako. Ulica se nije preselila na stadion nego svuda, u kafane, škole, univerzitet, pa se ne zatvaraju. Milion je problema koje treba najpre rešiti pa tek onda preći na najdrastičnije. Živimo u državi koja je nestabilna. Vlast i ekonomija loše rade, mnogo je mladih bez posla i ona energija koja je mladim svojstvena prenosi se na tribine. Raznorazne političke i nevladine, špijunske organizacije, manipulišu tim mladim ljudima. Njima je u interesu nasilje. Fudbalski klub je poslednja instanca gde treba rešavati pitanje nasilja na stadionima. Ta osetljiva pitanja treba rešavati na višim instancama.

* GLAS: Crvena zvezda se ponovo bori za titulu?

SAVIĆ: Želja svakog zvezdaša je da Crvena zvezda bude prva i da igra odličan fudbal i da tribine budu pune. Ali, neće Crvenoj zvezdi do kraja biti nimalo lako. Ima težak raspored, a i derbi se igra na stadionu Partizana. Do poslednjeg kola se neće znati šampion. Nadam se da će Crvena zvezda imati i snage, ali i pameti da osvoji ovu titulu i Kup i da učini ono što je najvažnije za srpski fudbal. Da Crvena zvezda ponovo postane trofejna, čime bi se ponovo uspostavila ravnoteža sa Partizanom.

* GLAS: I crveno i crno-bijeli smijenili su trenere?

SAVIĆ: To su nepopularni potezi. Videćemo čija će smena biti uspešnija.

* GLAS: Sve se češće pominje regionalna fudbalska liga na prostoru eks Jugoslavije. Interesantna akcija. Koje su mane, a koje prednosti ovakvog takmičenja?

SAVIĆ: Govorim u svoje lično ime. U sledećih stotinu godina ne bi trebalo da igramo jedni sa drugima. Osim, naravno, takmičenja pod okriljem UEFA. Mislim da oni koji to predlažu nisu nimalo ozbiljni ljudi. Nema predloga kako bi ta liga uopšte izgledala, kako bi se popunjavala, kako bi izgledala nacionalna prvenstva. Ukoliko bi se takva liga formirala, veliki klubovi bi nešto dobili, ali bi zato svi mali bili na gubitku. Na primer, Napredak iz Kruševca ili Metalac iz Gornjeg Milanovca, ko zna kada bi ponovo igrali sa Crvenom zvezdom ili Partizanom.

* GLAS: Znači, niste zagovornik regionalne lige?

SAVIĆ: Lepo je reći: "Hajde da igramo zajedno", ali odgovorite na pitanje ko će ići u Ligu šampiona ili Ligu UEFA, na primer. Imamo ovde šest šampiona i oni bi trebalo da se odreknu vlastitih šansi za ulazak u ovo elitno takmičenje. Kada bi bila zajednička liga, samo jedna ekipa bi igrala u toj ligi. Pa, ne znam zašto da sečem granu na kojoj sedim. Da ne govorim o bezbednosnim garancijama. Fudbal i košarka se ne mogu porediti, najbolji je fudbal, a onda nema nikoga sledeća tri mesta. Ozbiljno je to pitanje. Zbog svega što se događalo na ovim prostorima treba da zaboravimo na to, tek za stotinu godina, kada nas ne bude, neka onda neko drugi organizuje ovu ligu.

Srbija

* GLAS: "Orlovi" lete u Južnu Afriku. Kakve su vaše prognoze?

SAVIĆ: Ne volim da se bavim prognozama i ne volim ih. Rano je sada prognozirati šta će biti, hoće li biti povređenih i uvređenih. Mi imamo iskustva da se zbog nekih nezadovoljstava kod igrača zbog opreme ili premija, pokvari atmosfera i niko nije zadovoljan i nema rezultata. Bez obzira na nesumnjiv talenat, ne bih ništa prognozirao. Činjenica je da imamo odličan tim i želim da postignemo najbolji mogući uspeh.

Trebinje

* GLAS: Kakvi su fudbalski potencijali Trebinja?

SAVIĆ: Trebinje ima sjajne uslove za rad fudbalskih ekipa. Ako bi se izgradila dva fudbalska terena, jedan sa veštačkom i jedan sa prirodnom travom, verujem da bi Trebinje ugostilo najbolje srpske ekipe. Naši fudbaleri bi sigurno radije dolazili kod svog naroda nego negde u Tursku i mislim da bi se mogli napraviti dosta na planu sportskog turizma.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.