Драган Кусмук, трофејни џудиста: Тешко из провинције до успјеха

Драган Кусмук је вишеструки првак Југославије у џуду, један од ријетких који је три пута спојио титулу апсолутног побједника и побједника у својој категорији.

Освојио је бронзану медаљу на Европском првенству у Норвешкој 1985. године када је првак био Григориј Веричев из тадашњег Совјетског Савеза. Више пута је освајао медаље на балканским шампионатима.

* ГЛAС: Сада већ далеке 1985. године освојили сте бронзану медаљу на Европском првенству. Какав је сада Ваш поглед на то?

КУСМУК: То је највећи успјех џуда у БиХ. Најуспјешнији сам џудиста БиХ свих времена. Нема се ту шта много причати, поносан сам на тај резултат и то је то. Имао сам прегршт бронзаних и сребрених медаља, али, нажалост, никад нисам био први.

* ГЛAС: Шта Вам је, по Вашем мишљењу, недостајало тада да се попнете неку степеницу више?

КУСМУК: Размишљао сам о томе. Никада нисам имао личног тренера, био сам у Жељезничару и Сарајеву, али нисмо имали тренере, практично смо били самоуки џудисти. Можда да сам са овим мојим физичким предиспозицијама имао тренере, да сам био члан француске или њемачке џудо федерације, вјероватно би били бољи и моји резултати. Руси су увијек били изнад нас, они су неприкосновени.

* ГЛAС: Радили сте борбе и са Владимиром Путином, некад предсједником, а сада премијером Руске Федерације, какав је он као борац?

КУСМУК: То су били тренинзи, он није био велики џудиста као ми, био нам је спаринг партнер. То је било 1982. и 1983. године, када смо ишли у Русију на припреме. Те тренинге смо имали у Москви и Санкт Петербургу. Он је тада био у категорији до 78 килограма.

* ГЛAС: Ко су били џудо шампиони у вријеме када сте Ви били активни спортиста?

КУСМУК: Па углавном су то Руси, ја сам са њима имао борбе, то су Новиков, Кузњецов, Которотов, Веричев и други.

* ГЛAС: Ко Вам је био најтежи противник и са ким је било најтеже борити се?

КУСМУК: Па свакако је то, нажалост, сада покојни Григориј Веричев, који ме баш "разбио" неколико пута. Тукао ме је на Олимпијским играма, а и на Европском првенству у Београду 1986. године. Он је био вишеструки првак Европе, тако да од њега губити није било срамота.

* ГЛAС: Радили сте као тренер у Џудо клубу Соколац из Сокоца, јесте ли још увијек активни у том послу, има ли талената?

КУСМУК: Да, радио сам, али нисам више тренер соколачких џудиста. Талената има, али проблеми спортиста из провинције су бројни. Тешко је из провинције до успјеха.

* ГЛAС: Шта мислите о одлуци Владе Републике Српске да додијели пензије спортистима који су освајали медаље?

КУСМУК: Мислим све најбоље. Свака част онима који су се сјетили људи који су постигли неке запажене резултате. За мене је ово баш погодак, ја ништа љепше од овог нисам могао да доживим. Ово је један мотив више и за младе који се баве спортом да ће, уколико постигну неке значајније резултате, ипак имати обезбијеђену егзистенцију.

Рагби

* ГЛAС: Осамдесетих година прошлог вијека радили сте у Канади са њиховим рагбистима. Како је то тада изгледало?

КУСМУК: То је било сада већ далеких осамдесетих година, када сам радио са њиховим рагбистима и играчима америчког фудбала, што је било сасвим ново искуство за мене.

Жири

* ГЛAС: Члан сте жирија "Гласа Српске" за "Избор десет најбољих спортиста Републике Српске", колико Вам то значи?

КУСМУК: Много ми значи, велико признање. Свака част и на организацији и на свему. Мени је част бити међу шампионима као што су Драго Каралић, Здравко Рађеновић, Раде Унчанин. Ипак је лијепо када вас се неко сјети, када цијене ваше резултате. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.