Дочек на балкону памтићу целог живота

Највећу трему имао сам онда када сам требао изаћи на балкон Скупштине Београда пред окупљене навијаче.

Играли смо мечеве у "Aрени", где је било и више наших присталица него тада испред Скупштине, али сам на гласно навијање навикао. Овакав дочек је нешто што ћу памтити цели живот и хвала свима што су дошли да нас поздраве по веома хладном времену, изјавио је српски рукометаш Никола Манојловић за "Глас Српске".

* ГЛAС: Какав је био осјећај појавити се заједно са тимом као и ватерполистима испред окупљених навијача?

МAНОЈЛОВИЋ: Био је то први долазак рукометаша на балкон уопште јер до сада нисмо имали прилику да се попнемо на то чувено место, где своје успехе прослављају српски спортисти, а срце је јако лупало. Задовољство које осећам после освојене медаље просто је неописиво. Цело првенство било је феноменално. Имали смо одличну подршку свих људи у Србији и показали смо да се можемо носити са свим ривалима и побеђивати их. Захваљујући овом шампионату рукомет се поново вратио у врх интересовања код нас и наметнуо се као озбиљан спорт. Било је то нешто ново и много лепо, тако да је тих дана било лепо бити у Србији, када смо показали да смо спортска нација.

* ГЛAС: Колико тешко је било контролисати емоције у пуној дворани и остати "хладне" главе?

МAНОЈЛОВИЋ: Искрено, био сам емотивно повучен током целог шампионата и покушавао сам да контролишем и каналишем своје емоције у добру игру. Сада сам се већ опустио и осећам се феноменално јер смо остварили један од највећих успеха српског рукомета.

* ГЛAС: Која Вам је утакмица била најтежа на првенству?

МAНОЈЛОВИЋ: По мени најтежи сусрет био је против Пољака у првом колу такмичења по групама. Била је то нека врста малог финала за све нас јер самим тим што је то била прва утакмица на првенству носила је велики притисак. Сваки почетак је тежак, а ми смо баш у тој утакмици показали да можемо далеко догурати. Управо због тог притиска лошије смо отворили утакмицу, али смо се временом ослободили "ланаца" који су нас везали и на крају смо славили победу. И остале утакмице биле су веома подједнако тешке, мада се нису могле мерити са тим првим наступом.

* ГЛAС: Полуфинале против Хрватске носило је посебан набој. Како сте Ви то видјели?

МAНОЈЛОВИЋ: У том сусрету очекивања целе нације била су велика. Играло се у Београду и то за улазак у финале Европског првенства и самим тим улог је био велики. Имали смо велику подршку са трибина и навијачи су нам давали снаге да се вратимо у сусрет. Хрватска је одлична екипа која има континуитет освајања медаља, а можда су индивидуално јачи од нас. Међутим, ми смо имали нешто више од њих, а то је заједништво од првог дана. Као колектив били смо веома јаки, са изузетним појединцима, што је на крају донело превагу.

* ГЛAС: Освојена је сребрна медаља, што је велики успјех. Да ли ипак остаје жал за златом и изгубљеним финалом?

МAНОЈЛОВИЋ: Увек остаје жал за златом, иако је сребро велики успех. Сада се тешимо да смо много урадили и то је тачно, али онај осећај да нисмо освојили злато у нашој земљи и даље нас пецка. Имали смо шансу да дођемо до победе и Данци нису били толико добри у финалу, мада нисмо успели да дођемо до преокрета, иако смо неколико пута покушавали и били на прагу тога.

* ГЛAС: Колико је у финалном мечу недостајао повријеђени Жарко Шешум?

МAНОЈЛОВИЋ: Наглашавам да је заједништво свих нас донело медаљу Србији. Били смо компактна целина и свако је имао своје задатке и био део тима који је одлично играо. Међутим, када се повреди један члан, долази до мањих проблема у екипи. Случај са повредом Ненада Вучковића био је посебан. Он је повредио скочни зглоб и на то нисмо могли да утичемо. Код Шешума је била сасвим другачија ситуација. Због глупости једног навијача били смо лишени услуга једног тако битног члана наше екипе као што је Жарко Шешум, који увек може много да помогне сваком тиму. Његов изостанак сигурно је оставио трага на свима нама јер је он веома битан део ове целине. Не могу да оправдам поступак тог навијача, који је неспортски реаговао и гађао Голужу са трибина. Није битно да ли је погођен наш или противнички играч, овако нешто не могу да оправдам јер то није у спортском духу.

* ГЛAС: Послије утакмице било је заједничко славље са данским рукометашима. Да ли су се они успјели опустити?

МAНОЈЛОВИЋ: Сви ми се добро познајемо. Неки од нас заједно играју у клубовима, а до сада смо се срели неколико пута на терену. Иако смо велики ривали на паркету, после меча ми смо пријатељи и знамо да прославимо наше успехе, па је тако било и овај пут, и било нам је заиста лепо заједно.

* ГЛAС: Пред репрезентацијом је велики задатак да кроз квалификације избори наступ на Олимпијским играма послије толико година. Како сада гледате на те квалификације које ће се одржати у Мадриду, а играћете против Шпаније, Пољске и Aлжира?

МAНОЈЛОВИЋ: Ово је велика шанса за све нас, поготово ако се зна да смо последњи пут на Олимпијским играма учествовали још 2000. године у Сиднеју и то под именом Југославије. Пропустили смо много такмичења првенствено због наших глупости, али сада имамо прилику да то макар мало поправимо. Мотив за следећи квалификациони турнир је велики код свих нас и мораћемо да пружимо много у Мадриду, те да се први пут као репрезентација Србије квалификујемо на највећу спортску смотру на свету. Оваква прилика не указује се често и мораћемо да је искористимо јер ја увек кажем да спорт није спорт ако се не игра на Олимпијским играма, које су сан сваког спортисте.

* ГЛAС: Недјеља је била специфичан дан јер су српски спортисти играли три финала, а Ви сте били један од актера. Како сада гледате на сва три догађаја?

МAНОЈЛОВИЋ: Тај дан био је јединствен. Три финала великих такмичења која смо играли свакако је за историју. Нас Срба има десетак милиона, што је мало у односу на велике светске нације, али смо показали како се треба борити. Не знам да ли се икада десило да је нека земља играла толико финала истог дана, осим ако то нису Олимпијске игре, мада је то специфично такмичење и то је за очекивати. Два освојена злата и једно сребро понос су за све нас.

Славље са сином

* ГЛAС: Сребрну медаљу сте прославили заједно са сином на терену? Да ли је он био задовољан Вашом освојеном медаљом?

МAНОЈЛОВИЋ: Можда није у рукомету, али је наследник на свим осталим пољима. Увек прво славим са њим на паркету и све ово сам њему посветио. Хтео сам да му поклоним медаљу и жалим што то није златна јер је пре почетка шампионата он тражио од мене да му је освојим. Надам се да није незадовољан сребром (смијех).

Лична карта

Име и презиме: Никола Манојловић

Позиција: средњи бек

Датум рођења: 1.12.1981.

Мјесто рођења: Београд

Висина: 195 цм

Тежина: 95 кг

Клубови: Црвена звезда, Винтертур (2005), Гепинген (2005-09), Констанца (2009), Рајн Некар Левен (2009-10), Горење (2010-).

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.